Гавриил Абрамович Илизаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Гавриил Илизаров
Пуно имеГавриил Абрамович Илизаров
Датум рођења(1921-06-15)15. јун 1921.
Место рођењаБеловеж
  Пољска
Датум смрти24. јул 1992.(1992-07-24) (71 год.)
Место смртиКурган
  Русија

Гавриил Абрамович Илизаров (рус. Гавриил Абрамович Илизаров; Беловеж, Пољска, 15. јун 1921 — 24. јул 1992, Курган) био је совјетски хирург - ортопед, изумитељ, доктор медицинских наука (1968), професор ортопедије.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је Беловежу у Пољској 15. јуна 1921. године, у породици сиромашних сељака. Иако је свој први уџбеник стекао тек у 10 години живота, основно школовање као најбољи ђак завршио је пре регуларног времена.[1] Медицински факултет Георгиевски на Криму уписао је са 18 година. Дипломирао је 1944. године.

Његов прва радна обавеза, по наредби ондашњих Совјетских власти, била је дужност породичног лекара у провинцији Курган у Југоисточном Сибиру. Како је ово била удаљена и забита област СССР, Илизаров је углавном радио самостално и паралелно се учењем оспособљаво за извођење великог броја хируршких процедура, према којима је показиво највише интересовање, па је у Сибиру како сам каже:

Вадио сам зубе, резао трбух и вадио слезину сибирских фармера, лечио болове и дечије болести. Али највише од свега сам био фасциниран ортопедијом и трауматологијом.

I тиме усмерио свој даљи живони пут ка самостално изучавању многих хируршких процедура, из књига које су у том периоду његовог живота и стручног рада представљале једини извор знања и усавршавања лекарске праксе.

Хирургију је изучавао и за време шестомесечног курса из области ратне медицине, јер је Други светски рат био још у току. Тада се прво заинтересовао за ортопедију и реконструкцију кости јер су велики број његових пацијената представљали војници са бројним повредама и деформитеитима, који су се враћали са фронтова вођених у Европи током Другог светског рата. Многи од ових пацијената су задобили тешке преломе и морали су да претрпе дуготрајно лечење; гипс и скелетна тракција биле су једине методе које су у том периоду најчешће коришћене.[2] Међутим млади Илизаров је веровао да постоје и други начини лечења прелома и посветио је своју будућу каријеру раду у ортопедији.

Када се 1950. године Илизаров преселио у Курган радио је на одељењу за општу хирургију у Курганској регионалној болници. У овој болници наставио је истраживање и усавршавања лечења прелома. Након ових истраживања развио је идеју о спољњем фиксатору у виду прстена са укрштеним иглама, којима је требало да побољша њихову стабилност.

Године 1971. постао је директор Института за експерименталну и клиничку ортопедију и трауматологију у Кургану, у коме се поред осталог бавио истраживањем биологије осификације и новим поступци за лечење фрактура и других ортопедских поремећаја. Са 1.000 кревета и 168 млађих доктора, то је била највећа ортопедска клиника на свиету. До 1983. године, Илизаров је користио свој фиксатор у лечењу 25.000 случајева; док је у Совјетском Савезу Илизаров фиксатор коришћен у 300.000. На конгрес ортопеда „Илисароwс” одржан у септембру 1983. године дошло је 400 колега, али само један из Москве.[1]

За време богате каријере др Илизаров је био ментор у 7 хабилитација и 52 докторских дисертација. Основао је Курганско ортопедско и трауматолошко друштво. Био је водећи члан Совјетске академије наука и уредник часописа Ортопедија, Траwматологија и Протетика.

Илизаров је преминуо 1992. године у 71. години живота у Кургану.

Дело[уреди | уреди извор]

Види још: Апарат по Илизарову

Први пацијент кога је Гавриил Абрамович Илизаров лечио новим спољним фиксатором био је радник који је радио у фабрици у којој су се производили метални делове за израду прстена фиксатора.[3] Иако је Илизаров апарат наишао на неприхватаwе код појединих колега, скептицизам се полако губио појавом сличних конструкција у свету. Илизарова метода постала је шире прихваћена након успешног лечења совјетског скакача у вис, Валерија Брумела 1968. године. Брумел је претрпео отворен прелом тибије, коју је неколико хирурга покушало да лечи, али безуспешно. Три године после прелома Брунел је видео Илизарова али до тада се већ развио остеомијелитис и имао је значајно скраћење екстремитета. Илизаров је лечио обе компликације и Брумелу је омогућено да настави своју спортску каријеру.

Као и прстен, Илизаров је развио свој метод базиран на биомеханици и базичној науци. Илизаров је наставио да ради на усавршавању рама и саме технике. То је укључило пребацивање са традиционалне остеотомије (прављења прелома кроз кост) на кортикотомију (рез само кроз спољашњи слој кости), којом се чува меко ткиво и смањује време које је потребно за зарастање.

Такође је Илизаров развио и „закон тензионог стреса” којим је указао да се под дејством споре и постепене дистракције, кост и мека ткива регенеришу.[4][5]

Примене Илизаров метод се проширила и у Италију након успешног лечења италијанског новинара Карла Маурија 1980. године. Маури је био толико импресиониран да је написао чланак у италијанским новинама назвавши Илизарова „Микеланђелом ортопедије“. Ово је био кључни моменат који је резултовао ширењем Илизарове методе на остатак света.

Данас, у Руској федерацији у Кургану постоји унапређена установа или светски научни центар назван по Г. А. Илизарову за реконструктивну ортопедију и трауматологију свих врста деформитета и компликација прелом. Такође у овом центру који је уједно и научно наставна база за обуку младих стручњака, врши се и експериментални рад на животињама. Центар уједно врши и обуку свих заинтересованих за ову методу из разних крајева света. Стручњаци овог центра су високо котирани у свету а знање стечено у овом центру приликом обуке користи стручњацима за правилну примену ове методе.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Илизаров Г.А., Мархашов А.М. Кровоснабжение позвоночника и влияние на его форму изменений трофики и нагрузки. — Челябинск, 1981.
  • Илизаров Г.А. Октябрь в моей судьбе / Лит. запись В. Гавришина. — Челябинск: Южно-Уральское книжное издательство, 1987. — 216 с.
  • Лечение сгибательных контрактур коленного и голеностопного суставов / Составлено Г. А. Илизаровым и А. А. Девятовым. — Курган, 1971. — 14 с. — 3 000 экз.
  • Чрескостный компрессионный и дистракционный остеосинтез в травматологии и ортопедии / Отв. ред. Г. А. Илизаров. Сборник научных работ. Выпуск 1. — Курган: Советское Зауралье, 1972. — 344 с.
  • Илизаров С, Розбруцх СР. Лимб ленгтхенинг анд рецонструцтион сургерy. Неw Yорк: Информа Хеалтхцаре; 2007.
  • Тхе тенсион-стресс еффецт он тхе генесис анд гроwтх оф тиссуес. Парт I. Тхе инфлуенце оф стабилитy оф фиxатион анд софт-тиссуе пресерватион. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1989 Јан;(238):249-81.
  • Илизаров ГА. Тхе тенсион-стресс еффецт он тхе генесис анд гроwтх оф тиссуес: Парт II. Тхе инфлуенце оф тхе рате анд фреqуенцy оф дистрацтион. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1989 Феб;(239):263-85.
  • Илизаров ГА, Ледиаев VI, Схитин ВП. Тхе цоурсе оф цомпацт боне репаративе регенератион ин дистрацтион остеосyнтхесис ундер дифферент цондитионс оф боне фрагмент фиxатион (еxпериментал студy). Експ Кхир Анестезиол. 1969 Нов-Дец;14(6):3-12.
  • Илизаров ГА, Схреĭнер АА. Неw метход оф цлосед флеxион остеоцласиа (еxпериментал студy). Ортоп Травматол Протез. 1979 Јан;(1):9-14.
  • Илизаров ГА, Скас РГ, Барабасх АП. Неw поссибилитиес оф трансоссеоус остеосyнтхесис ин тхе цонсервативе анд рехабилитативе треатмент оф севере ињуриес то тхе еxтремитиес (ан еxпериментал студy). Ортоп Травматол Протез. 1980 Нов;(11):41-3.
  • Илизаров ГА, Паевскиĭ СА, Дегтиарев ВЕ, Мурасхка VI, Маер VI. Усе оф платинум-цоатед Кирсцхнер пинс ин трансоссеоус остеосyнтхесис. Ортоп Травматол Протез. 1982 Јан;(1):26-9.
  • Тхе принциплес оф тхе Илизаров метход. 1988. Булл Хосп Јт Дис. 1997;56(1):49-53.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Петер Бизер: Клеинер Манн, ганз гроß. Дер Стерн, 27. Октобер 1983.
  2. ^ Илизаров С, Розбруцх СР. Лимб ленгтхенинг анд рецонструцтион сургерy. Неw Yорк: Информа Хеалтхцаре; 2007.
  3. ^ АСАМИ (1991) Оперативе принциплес оф Илизаров. Меди Сургицал Видео, Медицалпластиц СРЛ, Милан, Италy
  4. ^ Илизаров ГА. Тхе тенсион-стресс еффецт он тхе генесис анд гроwтх оф тиссуес. Парт I. Тхе инфлуенце оф стабилитy оф фиxатион анд софт-тиссуе пресерватион. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1989Јан;(238):249-81.
  5. ^ Илизаров ГА. Тхе тенсион-стресс еффецт он тхе генесис анд гроwтх оф тиссуес: Парт II. Тхе инфлуенце оф тхе рате анд фреqуенцy оф дистрацтион. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1989 Феб;(239):263-85.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Илатовская Т. А. Вы будете ходить…. / «Знамя», № 9. — Москва: Правда, 1972. — С. 173—194.
  • Буньков С. Хирург Илизаров. — Челябинск: Южно-Уральское книжное издательство, 1972. — 76 с.
  • Ермолаев Ю. И. Дом отважных трусишек / Рисунки Д. Боровского. — М.: Детская литература, 1975. — 158 с.
  • Хромченко М.С. Сомнения и настойчивость. — М.: Советская Россия, 1979. — 208 с.
  • Брумель В. Н., Лапшин А. А. Не измени себе. — М.: Молодая гвардия, — 302 с. —. . 1980. ИСБН 978-5-289-00765-0.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Гладышева Л. В. Кавалер ордена улыбки. — Челябинск: Южно-Уральское книжное издательство, 1982. — 110 с.
  • Нувахов Б. Доктор Илизаров / Предисловие Ю. Сенкевича. — М.: Прогресс, 1988. — 160 с. — 50 000 экз.
  • Каплунов А. Г. Неизвестный Илизаров. Штрихи к портрету. — Волгоград: Издатель, — 240 с. —. . 2008. ИСБН 978-5-9233-0654-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гавриил Абрамович Илизаров на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gavriil_Abramovič_Ilizarov&oldid=27449996”