Пређи на садржај

Гери Килдал

С Википедије, слободне енциклопедије

Гери Килдал
Друга именаГарy Килдалл
Датум рођења19 мај, 1942(1942-05-19)
Место рођењаСијетл, Wашингтон
 САД
Датум смрти11. јул 1994.(1994-07-11) (52 год.)
Место смртиМонтереј, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетУниверзитет у Вашингтону
ЗанимањеРачунарски научник
Активни период1972–1994
СупружникДороти Макевен Килдал
Карен Килдал
Деца2[1]

Гери Арлен Килдал (/ˈкɪлдˌɔːл/; 19. мај 1942 – 11. јул 1994) био је амерички информатичар и микрорачунарски предузетник који је креирао ЦП/M оперативни систем и основао Дигитал Ресеарцх, Инц. (ДРИ). Килдал је био један од првих људи који су видели микропроцесоре као потпуно свестране рачунаре, а не као пуке контролоре опреме, и који је организовао компанију на том концепту.[2] Такође је био домаћин ПБС-ове емисије The Computer Chronicles. Иако је његова информатичка каријера трајала више од две деценије, углавном је запамћен по неуспешном покушају ИБМ-а 1980. године да лиценцира ЦП/M за ИБМ персонални рачунар.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Гери Килдал је рођен и одрастао у Сијетлу у Вашингтону, где је његова породица водила поморску школу. Његов отац, Џосеф Килдал, био је капетан норвешког порекла. Његова мајка Ема била је делом шведског порекла, пошто је Геријева бака рођена у Лонгбеку, Шведска, у општини Скелефтоа, и емигрирала у Канаду у својој 23. години.[3]

Гери је похађао Универзитет у Вашингтону (УВ) намеравајући да постане наставник математике, али је све више постајао заинтересован за рачунарску технологију. Након што је стекао диплому,[4] он је одслужио војни рок у Морнарици Сједињених Држава тако што је предавао у Поморској постдипломској школи (НПС) у Монтереју, Калифорнија.[5] У то време док је живео на сат времена вожње од Силицијске долине, он је чуо за први комерцијално доступан микропроцесор, Интел 4004. Он је купио један процесор и почео да пише експерименталне програме за њега. Да би сазнао више о процесорима, радио је у Интелу као консултант током својих слободних дана.

Килдал се накратко вратио на Универзитет у Вашингтону и завршио докторат из рачунарских наука 1972,[6] и затим је наставио са предавањима на НПС. Он је објавио рад који је увео теорију анализе протока података која се и данас користи у оптимизацији компајлера[7] (понекад назива Килдаловом методом), и наставио је да експериментише са микрорачунарима и новом технологијом дискета. Интел му је дао на зајмио системе који користе процесоре 8008 и 8080, а 1973. године развио је први програмски језик високог нивоа за микропроцесоре, зван ПЛ/M.[5] За Интел је написао и 8080 симулатор скупа инструкција назван ИНТЕРП/80. Исте године створио је ЦП/M да би омогућио да 8080 контролише флопи драјв, комбинујући први пут све битне компоненте рачунара на скали микрокомпјутера. Он је дао Интелу демонстрицију ЦП/M, али Интел је показао мало интересовања и уместо тога су одлучили да пласирају на тржиште ПЛ/M.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маркофф, Јохн Грегорy (13. 7. 1994). „Гарy Килдалл, 52, Цруциал Плаyер Ин Цомпутер Девелопмент, Диес”. Тхе Неw Yорк Тимес. стр. Д19. 
  2. ^ „Специал Едитион: Гарy Килдалл”. Тхе Цомпутер Цхроницлес. 1995. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  3. ^ Андерссон, Улрика (19. 1. 2009). „Скеллефтеåäттлинг кунде ха варит Билл Гатес”. Норра Вäстерботтен. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2009. 
  4. ^ Килдалл, Гарy Арлен (децембар 1968). Еxпериментс ин ларге-сцале цомпутер дирецт аццесс стораге манипулатион (M.Сц. тхесис). Университy оф Wасхингтон. Тхесис Но. 17341. 
  5. ^ а б в Сwаине, Мицхаел (1. 4. 1997). „Гарy Килдалл анд Цоллегиал Ентрепренеурсхип”. Др. Добб'с Јоурнал. Архивирано из оригинала 24. 1. 2007. г. Приступљено 20. 11. 2006. 
  6. ^ Килдалл, Гарy Арлен (мај 1972). Глобал еxпрессион оптимизатион дуринг цомпилатион (Пх.D. диссертатион). Сеаттле, Wасхингтон, УСА: Университy оф Wасхингтон, Цомпутер Сциенце Гроуп. Тхесис Но. 20506, Тецхницал Репорт Но. 72-06-02. 
  7. ^ Килдалл, Гарy Арлен (1. 10. 1973). „А Унифиед Аппроацх то Глобал Програм Оптимизатион” (ПДФ). Процеедингс оф тхе 1ст Аннуал АЦМ СИГАЦТ-СИГПЛАН Сyмпосиум он Принциплес оф Программинг Лангуагес (ПОПЛ). Бостон, Массацхусеттс, УСА: 194—206. дои:10.1145/512927.512945. хдл:10945/42162. Архивирано (ПДФ) из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2006.  ([1])

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]