Глицерид
Глицериди, или ацилглицероли, су естри глицерола и масних киселина.
Глицерол има три хидроксилне функционалне групе, које могу да буду естерификоване са једном, две, или три масне киселине чиме се формирају моноглицериди, диглицериди, и триглицериди.
Биљна уља и животињске масти садрже углавном триглицериде. Они се разлажу ензимима (липазама) у моно и диглицериде и слободне масне киселине.
Сапуни[уреди | уреди извор]
Сапуни настају реакцијом глицерида са натријум хидроксидом. Производ реакције је глицерол и масне киселине. Масне киселине сапуна емулгују уља из прљавштине, чиме омогућавају уклањање масне прљавштине водом.
Парцијални глицериди[уреди | уреди извор]
Парцијални глицериди су естри глицерола и масних киселина, у којима све хидроксилне групе нису естерификоване. Пошто су неке од њихових хидроксилних група слободне, ови молекули су поларни. Парцијални глицериди са кратким ланцима су у већој мери поларни. Они се користе као растварачи за лекове са малом ратворљивошћу.[1]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ „Сасол Олефинс & Сурфацтантс - Еxципиентс фор Пхармацеутицалс. Партиал глyцеридес (паге 10)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 02. 2009. г. Приступљено 12. 01. 2011.
