Sapun

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kolekcija dekorativnih sapuna, koji se često mogu naći u hotelima
Dva ekvivalentna prikaza hemijske strukture natrijum-stearata, tipičnog sapuna.

Sapun je anjonski tenzid, koji se upotrebljava za pranje i čišćenje, dajući površinski aktivan anjon u vodenom rastvoru.[1] Sapuni su alkalne soli viših masnih kiselina. Industrijski se proizvode procesom saponifikacije, pri čemu se kao sirovine koriste prirodna ulja i masti, koje se obrađuju jakim rastvorom baze (najčešće natrijum-hidroksidom). Pri tome nastaje smješa alkalnih soli masnih kiselina i glicerola.[2]

Delovanje[уреди]

Struktura micela, ćelija-sličnih struktura formiranih agregacijom sapunskih molekula (poput natrijum stearata). Spoljašnjost micele je hidrofilna (privlači vodu), a unutrašnjost je hidrofobna (rastvara masnoće).

Sapuni omogućavaju čišćenje zahvaljujući specifičnoj strukturi njihovih molekula. Molekule sapuna imaju hidrofilni deo, koji se rastvara u vodi i hidrofobni deo, koji rastvara nepolarne molekule masti. Masnoće koje su bile zadržane na koži ili tkanini kao što je prljavština, delovanjem sapuna počinju da se rastvaraju u vodi zahvaljujući formiranju micela. Micele su sastavljene od nekoliko desetina ili stotina molekula, čije su hidrofilne grupe okrenute prema vodi, a hidrofobni lanci su okrenuti jedan prema drugom. Hidrofobni deo rastvara masti iz prljavštine i omogućava njihovo uklanjanje u vodenom rastvor, u obliku emulzije.

Proizvodnja[уреди]

Saponifikacija se izvodi putem dodavanja natrijum hidroksida rastopljenim masnoćama, na temperaturi 100°C, koja se postepeno povećava do 130°C. Najpre nastaje emulzija masti i lužine, a nastavkom saponifikacije nastaje sapunski lepak. Tada se dodaje ostatak baze. Nakon dovoljnog kuvanja uz mešanje, dodaje se natrijum-hlorid (ili njegov zasićeni rastvor), pri čemu nastaju dva sloja. Gornji sloj sadrži sapun i elektrolite, a donji sloj sadrži vodu, kuhinjsku so, bazu i nečistoće. Sirovi sapun se odvoji i dalje prerađuje na razne načine.

Osim postupka vruće saponifikacije, postoji i postupak hladne saponifikacije, koji se koristi kada masti i ulja sadrže dosta nižih ili nezasićenih masnih kiselina. Kod hladnog postupka saponifikacija se izvodi na temperaturi 30 - 35°C u otvorenim sudovima. Sirovi sapun se mora sušiti, jer sadrži veću količinu vode. Osušeni sapun se na pilir-mašinama prevodi u oblik rezanaca ili pahuljica, a zatim vodi na prese, gde se istiskuje kroz odgovarajuće otvore. Tako dobivena sapunska traka se seče i dalje obrađuje u odgovarajući oblik.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "IUPAC Gold Book - soap". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  2. ^ Handbook on Soaps, Detergents & Acid Slurry (2nd Edition ed.). ISBN 81-7833-093-8. 

Literatura[уреди]

Dodatna literatura[уреди]

  • Soap Naturally - Ingredients, methods and recipes for natural handmade soap. Programmer Publishing. 2004. ISBN 0-9756764-0-7. 
  • Willcox, Michael (2000). „Soap“. In Hilda Butler. Poucher's Perfumes, Cosmetics and Soaps (10th edition ed.). Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. стр. 453. 
  • Handbook on Soaps, Detergents & Acid Slurry (2nd Edition ed.). ISBN 81-7833-093-8. 

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Sapun