Глобуларни протеин
Глобуларни протеини (сферопротеини) су једна од три главне класе протеина.[1] Ови протеини имају облик сфере и углавном су растворни у воденим растворима. Они формирају колоидне растворе. По тој карактеристици се разликују од фибриларних протеина, који су практично нерастворни. Конформације протеина и њихова стабилност условљавају његову функцију.[2]
Термин глобин се може специфичније користити за означавање протеина који имају глобински склоп.
Глобуларне структуре и растворљивост
[уреди | уреди извор]Сферичну структуру индукује протеинска терцијарна структура. Неполарне (хидрофобне) аминокиселине су лоциране у унутрашњости молекула, док су поларне (хидрофилне) аминокиселине везане у спољашњем слоју, што омогућава дипол-дипол интеракције са растварачем, чиме се објашњава молекулска растворљивост.
Начин на који се протеини природно савијају још увек није потпуно познат. Део проблема протеинског савијања је да се мноштво нековалентних, слабих интеракција формира, као што су водоничне везе и Ван дер Wалсове интеракције. Постоје два могућа механизма за савијање глобуларних протеина, дифузиони-колизиони модел и нуклеационо кондензациони модел. Недавни налази су показали да се глобуларни протеини, попут PTP-BL PDZ2, савијају користећи карактеристике оба модела. Из тих налаза произилази да прелазна стања протеина могу да утичу на начин савијања.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Царло Траваглини-Аллоцателли, Yлва Иварссон, Пер Јемтх анд Стефано Гианни (2009). „Фолдинг анд стабилитy оф глобулар протеинс анд имплицатионс фор фунцтион”. Цуррент Опинион ин Струцтурал Биологy. 19: 3—7.
