Гнеј Домиције Ахенобарб

Гнеј Домиције Ахенобарб (11. децембар 17. п. н. е. — јануар 41.) био је близак рођак петоро римских владара династије Јулијевци-Клаудијевци. Домиције је био једини син Антоније Старије (нећака владара Октавијана Августа и ћерка Августове сестре Октавије која је била удата за Марка Антонија) и Луција Доминиција Ахенобарба (конзул 16. п. н. е). Његове једине рођаке (сестре) су биле Домиција Лепида Старија и Домиција Лепида Млађа.

Живот

Домиције је рођен око 17. године п. н. е. (иако неки извори тврде да је рођен једну генерацију касније у 2. години п. н. е.). Нећак је владара Августа преко своје мајке Антоније Старије. Био је блиско повезан са неколико значајних личности које су биле значајне у Римском царством током 1. века. Описујући га као „одвратан и непоштен”, Гај Светоније Транквил је рекао да је као младић Домиције служио свом другом рођаку Гају Цезару на Истоку, 2. године нове ере. Гај је био син Марка Випсанија Агрипе и Јулије Старије, Августове ћерке. Домиције је учврстио њихово пријатељство убивши свог ослобођеника због тога што је одбио да пије колико му је речено. Разлог за пријаву био је да ослобођеник није пијан као он. На Апијанском путу, Домиције је пријављен да је намерно прегазио дете које се играло са својом лутком. На римском тргу, Домиције је наводно ископао око коњаника јер га је он отворено критиковао. Гај Стерн тврди да је источњачка експедиција заправо она која је била идеја Германика у периоду од 17. до 19. године., ако се претпоставља да је рођен у 2. години п. н. е.

Када је био претор, Домиције је подвалио награду победничких возача. Пословође су се жалиле, али Домиције је одредио да се будуће награде исплаћују на лицу места. Домиције је такође сматран озбиљним женскарошем. Цар Тиберије га је оптужио за издају, прељубу и инцест са својом сестром, као и за прељубу са другом племкињом, али га је спасио успон Калигуле.

Домиције је оженио своју рођаку Агрипину Млађу, Калигулину сестру, након њеног 13. рођендана, 28. године. Домиције је тада имао око 44 године. Тиберије је наредио брак који се славио у Риму. Домиције је био богат, али изгледа да су он и Агрипина одлучили да живе између Анција и Рима.

Домиције је био конзул 32. и именован од стране Тиберија као комесар почетком 37. Његов син је био Луције Домиције Ахенобарб, касније цар Нерон. Према Светонију, током честитања на рођењу сина, Домиције би одговорио да би свако његово и Агрипино дете ималп одвратну природу и постало јавна опасност. У питању је чињеница која је постала стварна у другом делу Неронове владавине.

Умро је од едема у Пиргију у јануару 41. године. По Домицијевој вољи, Нерон је наследио 1/3 имања, али је Калигула, који је такође споменут у тестаменту, узео Нероново наследство за себе. Када је Клаудије постао цар, Неронова баштина је обновљена.

Наслеђе

Током свог живота, Домиције није имао добру репутацију. Оптужен је као саучесник Албуциле у злочинима прељубе и убиства, као и инцеста са својом сестром Доминицијом Лепидом и уско је избегао погубљење само због смрти Тиберија.

Његова удовица Агрипина се касније удала за Клаудија. Када је Клаудије умро 13. октобра 54. године, Нерон га је наседио као Нерон Клаудије Цезар Август Германик. Нерон је узвишио сећање на Домиција и римски Сенат је наредио изградњу статуе 55. године.