Главочи

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Gobiidae)

Главочи
Гујоч блатар (Гобиус нигер)
Microgobius gulosus
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Ацтиноптерyгии
Ред: Гобииформес
Породица: Гобиидае
G. Cuvier, 1816
Потфамилије
нижи таксони су наведени у тексту.

Главочи или гламци (лат. Gobiidae) је породица риба из реда гргечки (лат. Perciformes) тј. надреда тврдоперки (лат. Acanthopterygii) која обухвата више од 2.000 врста.[1] Ова породица је једна од најбројнијих рибљих породица, сврстаних у 250 родова.[2][3] Породица се даље дели на пет подпородица, а то су: Oxudercinae, Amblyopinae, Sicydiinae, Gobionellinae и Gobiinae[4]. Већина главоча је релативно мала, мања од 10 цм, а поједине врсте родова Trimmaton и Pandaka једва досегну и 1 цм дужине. Постоје и већи главочи, који су у поређењу са наведенима дивови, као што су припадници родова Gobioides и Periophthalmodon који нарасту и преко 30 цм дужине. Највећи од свих главоча је Gobioides broussenetii који нарасте и до 50 цм дужине[5]. Генерално говорећи, главочи не представљају значајну ставку у људској прехрани, али имају знатну улогу у прехрани других врста (ража, бакалар, лубин,...). Такође, главочи као приднени предатори имају важну улогу у чишћењу дна од разних остатака. Поједине врсте се узгајају и као рибице за морске акваријуме.

Особине[уреди | уреди извор]

Главоч из рода Bryaninops на коралу

Једно од најважнијих обележја главоча јесте њихова трбушна пераја, односно спој њихових трбушних пераја. Оне су срасле заједно и чине танирасти орган сличних особина као ловке хоботнице који служи да се главоч прилепи за подлогу, стварајући подпритисак, који може да издржи његову тежину и у усправном положају. Друго важно обележје главоча је њихово леђно пераје, односно подељеност истог, тако да формира два одвојена дела.

Главочи су већином становници приобалног дела мора, малих дубина, а такође су бројни и у бочатим водама. Поједине врсте су прилагођене и за живот у потпуно слаткој води. Већином се хране малим бескичмењацима, а поједине веће врсте се хране мањим рибама. Ретки главочи су и вегетаријанци, те се хране алгама.

Приликом размножавања, већина главоча скрива своја јајаа лепећи их за стену, корал или траву. Такође, код великог броја врста, отац чува јаја док се млади не излегу. Неколико врста главоча је познато да мења пол током живота, премда ово није типично за главоче.

Симбиоза[уреди | уреди извор]

Поједини главочи живе у симбиози са козицом.

Главочи понекад живе у симбиози с другим морским организмима. Један од таквих примера је саживот с козицом, где главоч живи у рупи коју је направила козица. Рупа главочу пружа сигурност, а козица је добила „извиђача”, односно, систем раног упозорења. Наиме, вид козице је слаб и она се ослања на упозорења главоча о наилазећој опасности да би се сакрила у рупу.

Други пример симбиозе је код рода Elacatinus, који су развили свој талент чишћења паразита с већих риба, које их не нападају иако би у нормалним околностима то урадиле. Овде, већа риба доноси храну главочима, а за узврат, они их чисте од паразита.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 1671 Специес ин Фамилy Гобиидае
  2. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2019) (гобиидае.цом)
  3. ^ Патзнер, Р.А.; Ван Тасселл, Ј.L.; Ковачић, M.; Капоор, Б.Г., ур. (2011). Тхе Биологy оф Гобиес. Енфиелд, НХ: Сциенце Публисхерс. стр. 685. ИСБН 978-1-57808-436-4. 
  4. ^ [2] (фисхбасе.орг)
  5. ^ [3] (анималдиверситy.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]