Пређи на садржај

Зракоперке

С Википедије, слободне енциклопедије

Зракоперке
Зракоперке
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Наткласа: Osteichthyes
Класа: Actinopterygii
Klein, 1885
Поткласе

Chondrostei
Neopterygii
Cladistia

Зракоперке (Actinopterygii) су група риба са коштаним скелетом чија су пераја зракасто разапета коштаним скелетним елементима. Очи су им крупне, а немају унутрашње носне отворе (хоане).

Ове рибе се тако називају зато што су им пераје од коже подупрте коштаним или рожнатим бодљицама („зраке”), за разлику од меснатих пераја које карактеришу класу Sarcopterygii. Ова пераја се причвршћују директно на проксималне или базалне скелетне елементе, који представљају везу између ових пераја и унутрашњег костура (на примјер, карличног и грудног појаса).

Нумерички гледано, ове јединке су доминантна класа кичмењака, који чине готово 99% од преко 30.000 врста риба. Распрострањене су у слатководним и морским срединама од дубоког мора до највиших планинских потока. Постојеће врсте се крећу од величине од 8 милиметара, до оних огромних који теже 2.300 килограма.

Анатомија зракоперке
A−леђно пераје, B−пераја, C−бочна трака, D−бубрег, E−рибљи мјехур, F−Weberian apparatus, G−унутрашње уво, H−мозак, I−ноздрвеs, L−око, M−шкрге, N−срце, O−стомак, P−жучна кеса, Q−слезина, R−унутрашњи полни органи, S−карлична пераја, T−кичма, U−подрепна пераја, V−реп.

Опис

[уреди | уреди извор]

Зракоперке се јављају у више облика. Главне карактеристике типичне зракоперке приказане су на слици лијево.

Ове рибе имају разне врсте крљушти, али најчешће су лаптоидне крљушти. Спољашњи дио веже се коштаним, док је унутрашњи дио повезан влакнастим везивним ткивом. Лаптоидне крљушти су тање и прозирније од осталих типова крљушти, а недостају им очврсли слојеви цаклине или дентина који се налазе у крљуштима многих других риба. Нове крљушти се додају у концентричним слојевима у току раста једне јединке.

Најранији познати фосили ових риба јесте Andreolepis hedei, који потиче из времена прије 420 милиона година. Остаци су пронађени у Русији, Шведској и Естонији.

Обухватају највећи број данашњих риба и према традиционалној класификацији најгрубље се могу поделити на:

Према новој класификацији се деле на:

Систематика

[уреди | уреди извор]

Породице

[уреди | уреди извор]

Потфамилије

[уреди | уреди извор]

Родови

[уреди | уреди извор]