Пређи на садржај

Гуру Гобинд Синг

С Википедије, слободне енциклопедије
Гуру Гобинд Синг
Гуру Гобинд Сингх Ји
Портрет Гуру Гобинд Синга, држећи сокола и у пратњи Сика
Пуно имеГуру Гобинд Сингх
Име по рођењуГобинд Реј
Друга именаДесети Нанак[1]
Датум рођења(1666-12-22)22. децембар 1666.[2]
Место рођењаПатна Сахиб (данашња Патна, Бихар)
 Индија
Датум смрти7. октобар 1708.(1708-10-07) (41 год.)
Место смртиХазур Сахиб Нандед (данашњи Нандед, Махараштра)
 Индија
Узрок смртиАтентат Џамшед Кана и Васил Бега[3][4]
Занимањедесети гуру Сика
ДеловањеОсновао је калсу[5]
РадовиНаписао је Џап Сахиб, Чанди ди Вар, Тав-Прасад Савајије, Зафарнамах, Бачитар Натак, Акал Устат, Чаупај
ПретходникГуру Тегх Бахадур
НаследникГуру Грант Сахиб
СупружникМата Џито, Мата Сундари и Мата Сахиб Деван[6]
Деца4

Гуру Гобинд Синг (5. јануар 1666 – 7. октобар 1708),[2][7] рођен Гобинд Рај, био је десети сикски гуру, духовни учитељ, ратник, песник и филозоф. Када је његов отац Гуру Тег Бахадур обезглављен због одбијања преласка на ислам,[8][9] Гуру Гобинд Синг формално је постављен као вођа Сика у својој деветој години, постајући десети сикски Гуру.[10] Његова четири сина су погинула током његовог живота - два у бици, а два је погубила Могулска војска.[11][12][13]

Међу његовим запаженим доприносима сикизму су оснивање сикске ратничке заједнице зване калса 1699. године[5][14][15] и увођење пет К, пет верских предмета које калса Сики носе у сваком тренутку. Гуру Гобинд Синг заслужан је за Дасам Грант чије су химне свети део сикских молитви и калса ритуала.[16][17] Он је такође је заслужан за финализирање и освећивање Гуру Грант Сахиба као примарно свето писмо сикизма и вечног Гуруа.[18][19]

Породица, детињство и младост

[уреди | уреди извор]
Гуру Гобинд Сингово родно место у Патни, Бихар.

Гобинд Синг је био једини син Гуруа Тег Бахадура, деветог сикског гуруа, и Мате Гујри. Он је рођен је у Патни у Бихару 22. децембра 1666. године, у породици соди касте,[20] док је његов отац био у посети Бенгалу и Асаму.[2] Његово рођено име било је Гобинд Рај, а светилиште по имену Такт Шри Патна Харимандар Сахиб обележава место куће у којој се родио и провео прве четири године живота.[2] Његова породица се 1670. године вратила у Панџаб, а у марту 1672. преселили су се у Чак Нанаки у подножју Хималаја у Северној Индији, званом Сиваликов опсег, где се школовао.[2][14]

Његов отац Гуру Тег Бахадур замолио је Кашмирске Пандите 1675. године да га заштите од фанатичног прогона Ифтикар Кана,[21] могулског гувернера Кашмира под могулим царем Аурангзебом.[2] Тег Бахадур је разматрао мирну резолуцију путем састанка са Аурангзебом, али су га његови саветници упозорили да му може бити угрожен живот. Млади Гобинд Рај, познатији као Гобинд Синг после 1699. године,[7] саветовао је оца да нико није вреднији да води и да се жртвује од њега.[2] Његов отац је покушао, али је био ухапшен и јавно обезглављен у Делхију 11. новембра 1675. по налогу Аурангзеба због одбијања преласка на ислам и текућих сукоба између сикизма и Исламског царства.[22][23] После овог мучеништва, Сики су поставили младог Гобинд Раја за десетог сикског гуруа у Вајсакију 29. марта 1676.[24]

Гуру Гобинд Синг имао је три жене:[6][25]

  • у 10. години се оженио Мата Џитом 21. јуна 1677. у месту Басантгарх, 10 км северно од Анандпура. Пар је имао три сина: Џуџар Синг (рођен 1691), Зоравар Синг (рођен 1696) и Фатех Синг (рођен 1699).[26]
  • са 17 година оженио се Мата Сундари 4. априла 1684. у Анандпуру. Пар је имао једног сина, Ајит Синг (рођен 1687)[27]
  • у 33. години оженио се Мата Сахиб Деван 15. априла 1700. у Анандпуру. Нису имали деце, али она је имала утицајну улогу у сикизму. Гуру Гобинд Синг ју је прогласио мајком Калсе.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сингх, Пасхаура; Лоуис Е. Фенецх (2014). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Сикх Студиес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 311. ИСБН 978-0-19-969930-8. 
  2. ^ а б в г д ђ е Ганда Сингх. „ГОБИНД СИНГХ, ГУРУ (1666-1708)”. Енцyцлопаедиа оф Сикхисм. Пуњаби Университy Патиала. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 7. 3. 2016. 
  3. ^ Лоуис Е. Фенецх; W. Х. МцЛеод (2014). Хисторицал Дицтионарy оф Сикхисм. Роwман & Литтлефиелд. стр. 9. ИСБН 978-1-4422-3601-1. 
  4. ^ Ј. С. Греwал (1998). Тхе Сикхс оф тхе Пуњаб. Цамбридге Университy Пресс. стр. 78—79. ИСБН 978-0-521-63764-0. 
  5. ^ а б Арвинд-Пал Сингх Мандаир; Схацкле, Цхристопхер; Сингх, Гурхарпал (2013). Сикх Религион, Цултуре анд Етхницитy. Роутледге. стр. 25—28. ИСБН 978-1-136-84627-4. 
  6. ^ а б Дхиллон, Др Далбир Сингх (1988). Сикхисм – Оригин анд Девелопмент. Атлантиц Публисхерс анд Дистрибуторс. стр. 144. Архивирано из оригинала 17. 9. 2016. г. 
  7. ^ а б Оwен Цоле, Wиллиам; Пиара Сингх Самбхи (1995). Тхе Сикхс: Тхеир Религиоус Белиефс анд Працтице. Суссеx Ацадемиц Пресс. стр. 36. 
  8. ^ Гуру Тегх Бахадур Архивирано 2017-04-14 на сајту Wayback Machine ББЦ Религионс (2009)
  9. ^ Еверетт Јенкинс, Јр. (2000). Тхе Муслим Диаспора (Волуме 2, 1500-1799): А Цомпрехенсиве Цхронологy оф тхе Спреад оф Ислам ин Асиа, Африца, Еуропе анд тхе Америцас. МцФарланд. стр. 200. ИСБН 978-1-4766-0889-1. 
  10. ^ Маyлед, Јон (2002). Сикхисм. Хеинеманн. стр. 12. ИСБН 978-0-435-33627-1. 
  11. ^ Сеипле, Цхрис; Хоовер, Деннис; Отис, Паулетта (2013). Тхе Роутледге Хандбоок оф Религион анд Сецуритy. Роутледге. стр. 93. ИСБН 978-0-415-66744-9. ;
    Јохн Ф. Рицхардс (1995). Тхе Мугхал Емпире. Цамбридге Университy Пресс. стр. 255—258. ИСБН 978-0-521-56603-2. 
  12. ^ „Тхе Сикх Ревиеw”. Сикх Цултурал Центре. 20 (218-229): 28. 1972. 
  13. ^ Хардип Сингх Сyан (2013). Сикх Милитанцy ин тхе Севентеентх Центурy: Религиоус Виоленце ин Мугхал анд Еарлy Модерн Индиа. I.Б.Таурис. стр. 218—222. ИСБН 978-1-78076-250-0. 
  14. ^ а б „ББЦ Религионс - Сикхисм”. ББЦ. 26. 10. 2009. Архивирано из оригинала 23. 1. 2011. г. Приступљено 30. 7. 2011. 
  15. ^ П Дхаван (2011). Wхен Спарроwс Бецаме Хаwкс: Тхе Макинг оф тхе Сикх Wарриор Традитион, 1699-1799. Оxфорд Университy Пресс. стр. 3—4. ИСБН 978-0-19-975655-1. 
  16. ^ Дасам Грантх, Енцyцлопаедиа Британница
  17. ^ МцЛеод, W. Х. (1990). Теxтуал Соурцес фор тхе Студy оф Сикхисм. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-56085-4. , пагес 2, 67
  18. ^ Арвинд-Пал Сингх Мандаир; Схацкле, Цхристопхер; Сингх, Гурхарпал (2013). Сикх Религион, Цултуре анд Етхницитy. Роутледге. стр. 11—12, 17—19. ИСБН 978-1-136-84627-4. 
  19. ^ Схелке, Цхристопхер (2009). Дивине цовенант: раинбоw оф религионс анд цултурес. Грегориан Пресс. стр. 199. ИСБН 978-88-7839-143-7. 
  20. ^ Вањара Беди, С. С. „СОДХИ”. Енцyцлопаедиа оф Сикхисм. Пуњаби Университy Патиала. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017. 
  21. ^ Пасхаура Сингх анд Лоуис Фенецх (2014). Тхе Оxфорд хандбоок оф Сикх студиес. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. стр. 445. ИСБН 978-0-19-969930-8. 
  22. ^ Сеипле, Цхрис (2013). Тхе Роутледге хандбоок оф религион анд сецуритy. Неw Yорк: Роутледге. стр. 96. ИСБН 978-0-415-66744-9. 
  23. ^ Пасхаура Сингх анд Лоуис Фенецх (2014). Тхе Оxфорд хандбоок оф Сикх студиес. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. стр. 236—237. ИСБН 978-0-19-969930-8. 
  24. ^ Харкират С. Хансра (2007). Либертy ат Стаке:сикхс: тхе Мост Висибле. иУниверсе. стр. 28—29. ИСБН 978-0-595-43222-6. 
  25. ^ Јонес, Цонстанце А.; Рyан, Јамес D. (2007). Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. Неw Yорк: Фацтс он Филе, Инц. стр. 417. ИСБН 978-0-8160-5458-9. Архивирано из оригинала 23. 9. 2016. г. 
  26. ^ Асхок, Схамсхер Сингх. „ЈИТОЈИ МАТА”. Енцyцлопаедиа оф Сикхисм. Пуњаби Университy Патиала. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  27. ^ Асхок, Схамсхер Сингх. „СУНДАРИ МАТА”. Енцyцлопаедиа оф Сикхисм. Пуњаби Университy Патиала. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  28. ^ Асхок, Схамсхер Сингх. „САХИБ ДЕВАН”. Енцyцлопаедиа оф Сикхисм. Пуњаби Университy Патиала. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 16. 8. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Гуру Гобинд Синг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guru_Gobind_Sing&oldid=28520873”