Сикизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сикизам (или сикхизам) је монотеистичка[1][2] Основа у сикизму је веровање у једног Бога и базира се пре свега на учењу десет гуруа која су сакупљена у свету књигу сика по називу Гуру Грантх Сахиб. У сикизму се примећује комбинација монотеистичких елемената из ислама са хиндуским традицијама.[3][4][5]

Број сика у свету се тренутно процењује на отприлике 23 милиона, по чему је сикизам пета најмногољуднија религија на свету. Око 19 милиона сика живи у Индији, пре свега у северној провинцији Пунџаб.[6] Иако Пунџаб захвата и један део Пакистана, велика већина сика се након раздвајања Индије и Пакистана 1947. године преселила у Индију.[7][8] У Уједињеном Краљевству, САД и Канади постоје многобројне сикске заједнице. Осим тога, у Малезији и Сингапуру постоје значајне сикске мањине.

Пунџаби језик који се пише гурмуки писмом је веома везан за сикизам. Хинду становници провинције Пунџаб за писање користе хинди, док муслимани користе урду. Након избора у Индији 2004. године, др.Манмохан Синг је постао први сик који је постао премијер Индије. То је први пут у историји модерне Индије да ову позицију заузима неко ко није хиндус.

Историја[уреди]

Оснивач сикизма, Гуру Нанак, се родио 1469. године у хиндуској породици на североистоку Индије. Након четири путовања на све четири стране света (Тибет, Шри Ланка, Бенгал, Мека и Багдад), Гуру Нанак је почео проповедати нову религију и брзо се око њега скупила група сика (ученика). По његовим учењима, религија је замишљена као веза између људи, мада је временом постала разлог за сукоб међу људима. У овом смислу, Гуру Нанак је пре свега био против сукоба између хиндуса и муслимана, те се такође противио ритуалним практикама које су људе одвајале од основне духовне потраге за Богом. Гуру Нанак је покушао створити религију која би превазишла разлике између хиндуизма и ислама, и одатле долази и његова чувена изјава: „нема хиндуса, нема муслимана“.

Доктрина коју је проповедао Гуру Нанак је као основу имала ауторитет јединог Бога, Створитеља. Гуру Нанак је за Бога користио израз „право име“, јер није хтео да користи никакво конкретно име. По томе је Право Име један и једини Бог, суверен и свемоћан, иако може имати различита имена.

Гуру Нанак је такође увео концепт маја („илузије“). По њему ми видимо овај свет као да је реалан, али је реалност у ствари само Бог. Материјални свет је по томе једино илузија која спречава многе људе заробљене у материјалном схватању да схвате једину праву истину — Бога. Сикизам ипак задржава хиндуско учење о реинкарнацији, иако учи да људи могу напустити циклус поновног рођења уколико кроз добра дела задобију благонаклоност Бога.

Гуру Нанак је био оштар противник система каста. Његови следбеници су га звали „гуру“ („учитељ“). Пре смрти, Гуру Нанак је именовао новог гуруа и предао му у аманет да води сикску заједницу. Ово наслеђивање позиције вође је потрајало до десетог гуруа по имену Гуру Гобинд, који је пре своје смрти 1708. године претворио сикизам у самосталну религију и означио свету књигу „Гуру Грантх Сахиб“ као једанаестог и посљедњег гуруа. Свету књигу су написали претходни гуруи, почевши са петим (Гуру Арјан). Гуру Грантх Сахиб је написана такозваним гурмукхи писмом, али на разним језицима: пуњаби, санскрит, боипури и персијски.

Пет К или предмета вере[уреди]

Сики верници уз себе увек морају носити следећих пет предмета:

Кесх: дуга коса и брада који се не смеју сећи

Кханга: мали чешаљ којим се купи коса

Кара: метална наруквица

Кацха: широке гаће које омогућавају неометану борбу

Кирпан: мали бодеж или мач који се раније користио у церемонијалне сврхе. Кирпан симболизује снагу и слободу духа, самопоштовање, те сталну борбу добра и морала против неправде. Кирпан се не смије користити за напад, али је дозвољена његова употреба за самоодбрану или за заштиту трећих лица.

Кханда, сикски симбол[уреди]

Овај знак се састоји од три оружја. Кханда се налази у средини и око ње се у облику лука налазе криви мачеви по имену кирпанс и цхаккар, оружје у облику диска. Свако оружје има свој посебан симболички значај:

Кханда: прави мач симболизује знање Бога Кирпанс: криви мачеви представљају политичку и духовну независност Цхаккар: оружје у облику диска симболизује јединство Бога.

Храмови[уреди]

Сикхски храмови се зову гурдвара. У сваком храму се на централном месту налази света књига „Гуру Грант Сахиб“.

Сикска имена[уреди]

Сики мушкарци користе средње име Сингх (лав) након првог имена. Жене као средње име користе Каур, по значењу принцеза. Будући да се сики оштро противе систему каста које се у Индији могу одредити по презимену, сики обично не користе презиме и представљају се само именом и наставком Сингх, односно Каур.

Референце[уреди]

  1. Rose (2006). стр. 15.
  2. Шаблон:Pa icon Nabha, Kahan. Sahib Singh (1930). Gur Shabad Ratnakar Mahan Kosh (на језику: Punjabi). стр. 720. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2005. Приступљено 29. 5. 2006. 
  3. Sewa Singh Kalsi. Sikhism. Chelsea House, Philadelphia. стр. 41—50. 
  4. William Owen Cole; Piara Singh Sambhi (1995). The Sikhs: Their Religious Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. стр. 200. 
  5. Teece, Geoff (2004). Sikhism:Religion in focus. Black Rabbit Books. стр. 4. ISBN 978-1-58340-469-0. 
  6. „Sikhism”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 7. 8. 2017. 
  7. W.Owen Cole; Piara Singh Sambhi (1993). Sikhism and Christianity: A Comparative Study (Themes in Comparative Religion). Wallingford, United Kingdom: Palgrave Macmillan. стр. 117. ISBN 0-333-54107-3. 
  8. Moreno, Luis; Colino, César (2010). Diversity and Unity in Federal Countries. McGill Queen University Press. стр. 207. ISBN 978-0-7735-9087-8. , Quote: "Hinduism, Buddhism, Jainism and Sikhism originated on the Indian subcontinent".

Литература[уреди]

  • Sewa Singh Kalsi. Sikhism. Chelsea House, Philadelphia. стр. 41—50. 
  • Rose, Tudor; UNESCO (2015). Agree to Differ. UNESCO Publishing. стр. 97. ISBN 9789231000904. 
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2008), Sikh Twareekh, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2008.
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2012), Sikh History (in 10 volumes), publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2010–12.
  • Duggal, Kartar Singh (1988). Philosophy and Faith of Sikhism. Himalayan Institute Press. ISBN 978-0-89389-109-1. 
  • Kaur, Surjit, Amongst the Sikhs: Reaching for the Stars, New Delhi, Roli Books. 2003. ISBN 81-7436-267-3.
  • Khalsa, Guru Fatha Singh (2010). Five Paragons of Peace: Magic and Magnificence in the Guru's Way. Toronto, Monkey Minds Press. ISBN 0-9682658-2-0.  gurufathasingh.com
  • Khalsa, Shanti Kaur, The History of Sikh Dharma of the Western Hemisphere, Sikh Dharma, Espanola, NM. 1995. ISBN 0-9639847-4-8.
  • Singh, Khushwant (2006). The Illustrated History of the Sikhs. Oxford University Press, India. ISBN 978-0-19-567747-8. 
  • Singh, Patwant (1999). The Sikhs. Random House, India. ISBN 978-0-385-50206-1. 
  • Takhar, Opinderjit Kaur, Sikh Identity: An Exploration of Groups Among Sikhs, Ashgate Publishing Company, Burlington, VT. 2005. ISBN 0-7546-5202-5.
  • Teece, Geoff (2004). Sikhism: Religion in focus. Black Rabbit Books. ISBN 978-1-58340-469-0. 
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (1997), The Sikh Reference Book, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 1997.
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2005), Dictionary of Sikh Philosophy, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2005.
  • Chopra, R. M. . Glory of Sikhism, publisher Sanbun, New Delhi. 2001. ISBN 978-3-473-47119-5.
  • Chopra, R. M. . "The Philosophical and Religious Thought of Sikhism", publisher Sparrow Publication, Kolkata. 2014. ISBN 978-81-89140-99-1.
  • Chopra, R. M., ,"A Study of Religions", publisher Anuradha Prakashan, New Delhi. 2015. ISBN 978-93-82339-94-6.

Спољашње везе[уреди]