Гутаперка (медицина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Биљка Палаqуиум гутта из ћијег се осушеног млечног сокадобија гутаперка

Гутаперка која се као медицинско средство користи у чврстом или течном стању је осушени млечни сок добијен из биљне врсте Палаqуиум гутта или један од политерпена (полиизопрена), чији је макромолекул велике масе, настао повезивањем великог броја изопренских јединица с пет угљеникових атома.[1]

Због својих особина — ниске токсичности, не подстицања раста бактерија, транслуцентности и крутости на собној температури, гутаперка је нашла широку примену у медицини у другој половини 19. века.[2] У медицинску клиничку праксу уведена је највише због својства пластичности, једноставности за руковање и лаганог уклањања из коренског канала.

Гутаперка је кроз три века издржала тест времена, и од 1867. године када је Боwман први наговестио могућност њене употребе, до данас се сврстала у најчешће коришћене материјале у денталној медицини.[3]

Назив[уреди | уреди извор]

Назив гутаперка потиче из малајског језика и састоји се од две речи: гетах = биљни лепак, гума и перцхах = врста дрвета.

Енглески, француски и немачки назив за гутаперку су — гутта-перцха (Гуттаперцха).

Историја[уреди | уреди извор]

Производња каблова са гутаперком у компанији Телеграпх Цонструцтион анд Маинтенанце Цомпани у Гриничу, Лондон, око 1865.
Припадници племена Кајан на Борнеу сакупqају сок дрвета гутаперка 1910.

На Малајском архипелагу гутаперка се у сировом облику примјењивала за израду дршки ножева и различитих штапова. Први Европљанин који је открио гутаперку 1656. године био је Јохн Традесцант. Доктор Wиллиам Монтгомерие не само да је први увео практичну примену гутаперке на Западу, већ и прва особа, која је уочила могућност њене примене у медицини.[4]

Гутаперка је у науци класификована 1843. кад се откривена и њена примена као корисне природне термопластичне супстанце. Након овог открића само 1851. у Енглеску је увезено 1.500.000 кг гутаперке, да би се у другој половини 19. века гутаперка масовно примјењивала за изолацију подземних и подводних каблова.

како је кроз историју главни циљ ендодонтске терапије био елиминација бактерија и њихових продуката, као и превенција реконтаминације каналног простора, у 19. веку, почела су истраживања материјала са адекватном биомеханичком препарацијом и обезбеђивањем квалитетне оптурације канала, уз постављање одговарајуће, целовите коронарне рестаурације.[5]

Улога каналног пуњења у том смислу огледа се у стварању баријере, како за пролазак бактерија до перирадикуларних ткива, тако и за доток хранљивих материја до бактерија - из коронарног или апикалног правца.[6]

Тако се годинама а и данас се то чини трагало за идеалним каналним пуњењењем које треба да задовољи три основна захтева:[4]

1.„Затрпа” преостале преживеле бактерије и спречи њихово кретање;
2. Спречи доток ткивних течности до евентуално заосталих бактерија;
3. Спречи реинфекцију каналног простора.[6]

Како је дугорочан успех ендодонтске терапије у великој мери завистан од оптурације и заптивања каналног простора научна истраживања су се кретала у свим правцима, а пре свега у правцу спречавања бактеријског микроцурења.[7]

Тако је у ендодонцију уведена гутаперка која се користи више од 100 година, и која је и данас остала најчешће употребљаван материјал за трајну оптурацију канала кореназуба.

Иако су кроз историју бројни други материјали предлагани у сврху оптурације канала, гутаперка у комбинацији са силером и даље представља материјал избора за пуњење највећег дела запремине канала корена зуба.[8]

У скорије време, на денталном тржишту су се појавили нови материјали са тежњом да се побољшају и превазиђу недостаци гутаперке као конусног материјала. Ту спадају различити конуси у комбинацији са одговарајућим силерима на бази смоле (Ресилон-РеалСеал, ЕндоРез), на бази силикона ( ГуттаФлоw) или на бази глас-јономера (АцтиВ ГП).[6]

Хемијски састав и физичке особине[уреди | уреди извор]

Хемијска формула гутаперке
Хемијски састав

Хемијски гутаперка је политерпен, полимер изопрена, посебно полиизопрена (транс-1,4-полиизопрен). Цис структура полиизопрена је уобичајени латекс еластомер.[9]

Док су гуме из латекса аморфне по молекуларној структури, гутаперки (или њене транс структура) се кристалише вечом чврстоћом материјала.

Физичке особине

Гутаперка постаје еластична на температури од 25 °Ц, а мека изнад 60 °Ц. Релативно је добар топлотни изолатор, а пластичност добија загревањем на 40 °Ц до 45 °Ц што омогућава њену вертикалну кондензацију у зубном каналу.

Раствара се у органским растварачима, а најбоље у хлороформу, угљиковом дисулфиду, бензену, ксилену, халотану, еукалиптусовом уљу, али и у етеру и ацетону.

На ваздуху и светлу гутаперка постаје крта и ломљива због оксидације и промене кристалне структуре.

Ако се природно створена Į-кристалозована гутаперка загреје на 65°Ц она се топи и постаје аморфна. Кад се такав материјал лагано хлади (0,5°Ц на сат) поновно се ствара Į-гутаперка. Брже хлађење резултира кристалиације ȕ-облика гутаперке. Током времена ȕ-гутаперка прелази у стабилнију Į-гутаперку и због тога постаје ломљива. Тај се процес успорава држањем гутаперке на хладном месту. Ако постану ломљиве, гутаперке треба пре употребе држати у врућој води у трајању од једног минута.

Гутаперка у стоматологији[уреди | уреди извор]

Штапићи гутаперке који се користе у стоматологији
Гутаперка у стоматологији се користи претежно као материјал за затварање или попуњавање празног простора у корену зуба

Гутаперка у стоматологији се користи претежно као материјал за затварање или попуњавање празног простора у корену зуба након што је подвргнут ендодонтској терапији. Њена физичка и хемијска својства, укључујући и њену инертност и биокомпатибилност, топљивост, растегљивост и пропусност, чине га важним у ендодонтици.[10]

Гутаперка се у стоматологији користи у облику штапића који су доступни у два облика, као:[11]

  • Класични облик (α и β) — који могу прелазити из једног у други. Гутаперка добијена из дрвета је најчешће у α фази у којој се користи у термопластичним поступцима пуњења канала. Гутаперка у облику кочића је у β фази, а гријањем на температури 42—49˚Ц преводи се у α фазу.
  • Стандардизовани облик — је у облику штапића који могу бити стандардизовани(величином и коницитетом одговарају ендодонтским инструментима) и нестандардизирани (класични). Врх класичних штапића има једну величину, а тело штапића другу.

У поређењу са стандардизованим штапићима, класични имају мањи врх са релативно ширим телом.[12] Оба облика су у различитим величинама, означених бојом, које одговарају ендодонтским инструментима.

Састав

Гутаперка штапићи у себи садрже:[13][14]

Компонента Проценат
Цинк-оксид 65 (37-84)
Гутаперка 20 (15-22)
Метални сулфати (БаСО4, Би2О3) 10 (0-31)
Додаци (восак, смоле, пигменти) 5 (1-10)

Остале састојци штапића су везива, глина и пигменти боје. Без цемента или пунила, гутаперка не затвара херметички коренски канал (не дихтује) што су доказали многи аутори уз помоћ радиоактивних изотопа или помоћу пенетрације боје.

Недавно су на тржишту појавило нови материјали засновани на текућој гутаперки и стакленом јономеру — импрегнирана гутаперка. Течна гутаперка (у пиштољу) се састоји од смесе гутаперке у праху, пунила на бази силикона и сребрних честица. Кондензација није потребна, а течни материјал се самостврдњава за 30 минута.

Намена

Сврха пуњења зубног канала гутаперком је потпуно затврање (целом дужином) коренског канала зуба, од коронарног до апикалног отвора, односно да се максимално адхерентно затворе сви дентински каналићи и све бочне пулпо-периодонталне комуникације.[15]

За дефинитивно пуњење канала се користе гутаперка штапици, сами или у комбинацији са било којом пастом где се канал корена обложи пастом, а потом се убацују гутаперка штапићи. Суштина пуњења је да се максимално адхерентно затворе сви дентински каналићи бочно и пулпо-периодонталне комуникације.

Токсичност

Гутаперка је материјал средње токсичности.[16]

I гутаперка штапићи и пунило могу бити токсични када су у контакту с периапикалним ткивом. Пунило изазива реакцију страног тела и упалу.[17]

Предности

Предност гутаперки даје пластичност због које се лако прилагођава зидовима зубног канала.

Једноставна је за руковање, лако се уклања из зубног анала, има ниску токсичност и не стимулише раст бактерија.

Недостаци

На основу спроведених истраживања као највећи недостатак гутаперке наводе се:

  • неадхезивност за зид дентина,
  • мала еластичност, која узрокује одбијање и извлачење из зида коренског канала.
  • загрејана гутаперка се скупља током хлађења,
  • помешана са растварачима као што су хлороформ или еукалиптол, након испарења растварача сакупља се још више.[18]

Да би се избегли недостаци везани за дихтовање гутаперке, боље је ако се она додаје у деловима у коренски канал.[19]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Занимљиво је да се исти материјал који се користи за израду гутаперка штапића у стоматологији користио и за намештај, а због добрих електричних изолационих својстава коришћен је и за изолацију телеграфских жица.

Тако је нпр. гутаперка служила као изолациони материјал за неке од најранијих подморских телеграфских каблова, укључујући први трансатлантски телеграфски кабл.[20]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Денффер D, Зиеглер Х. Уџбеник ботанике за високе школе – Морфологија и физиологија. Загреб: Школска књига, 1991.
  2. ^ Гроссман L. Ендодонтиц працтице, ед. 11. Пхиладелпхиа: Леа&Фебигер, 1988
  3. ^ МцСпадден ЈТ. Ендодонтиц Тецхниqуес. Брадфорд: Престиге.1994.
  4. ^ а б Алеxа. „Гутта-Перцха”. Гулф Цоаст Ендодонтицс (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  5. ^ Мадисон С, Wилцоx ЛР. Ан евалуатион оф цоронал мицролеакаге ин ендодонтицаллy треатед теетх. Парт III. Ин виво студy. Ј Ендод 1988;14:455–8
  6. ^ а б в 2.3. Улога материјала за пуњење канала корена У: Каролина Вукоје, Ендодонтски ретретман-анализа скенинг електронском микроскопијом, Монографска документација, Медицински факултет, Нови Сад, 2015. стр. 10. УДК 616.314.16:543.456
  7. ^ Сундqвист Г, Фигдор D, Перссон С, Сјöгрен У. Мицробиологиц аналyсис оф теетх wитх фаилед ендодонтиц треатмент анд тхе оутцоме оф цонсервативе ре-треатмент. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол Орал Радиол Ендод 1998;85:86–93.
  8. ^ Wеннберг А, Øрставик D. Евалуатион оф алтернативес то цхлороформ ин ендодонтиц працтице. Ендод Дент Трауматол 1989;5:784–7.
  9. ^ Анооп Наир (2014-06-10). „Гутта перцха”. 
  10. ^ „Гутта Перцха Поинтс - Профессионал Дентал Гутта Перцха Поинтс Р25 Р40 Р50 Фор Реципроц Нити Сyстем фром Цхина Фацторy”. денталендофилес.супплиер.ецер.цом. Приступљено 2021-01-31. 
  11. ^ „СтацкПатх”. www.дентистрyиq.цом. Приступљено 2021-01-31. 
  12. ^ Јохнсон WТ, Кулилд ЈЦ. Обтуратион оф тхе цлеанед анд схапед роот цанал сyстем. Ин: Харгреавес КМ, Цохен С, Берман ЛХ. Цохен'с патхwаyс оф тхе пулп. 10тх ед. Ст. Лоуис: Мосбy Елсевиер; ц2011. п. 349-88.
  13. ^ Бергенхолтз Г. Теxтбоок оф Ендодонтологy. 2нд ед. Wилеy-Блацкwелл; 2010.
  14. ^ Маниглиа-Ферреира C, Силва ЈБА, де Паула РЦМ, Феитоса ЈПА, Заиа АА, Ферраз ЦЦР, ет ал. Деградатион оф транс-полyисопрене овер тиме фоллоwинг тхе аналyсис оф роот филлингс ремовед дуринг цонвентионал ретреатмент. Инт Ендод Ј 2007;40:25–30.
  15. ^ Голдберг Ф, Груфинкел Ј, Спиелберг C. Мицросцопиц студy оф стандардизед гутта-перцха поинтс. Орал Сург. Орал Мед. Орал Патхол. 1979; 32:275–276.
  16. ^ Лее, Донг-Кеун; Ким, Суе Вин; Лимансуброто, Аделхеид Нериса; Yен, Алберт; Соундиа, Акривоула; Wанг, Цун-Yу; Схи, Wенyуан; Хонг, Цхристине; Тетрадис, Сотириос (2015-11-24). „Нанодиамонд–Гутта Перцха Цомпосите Биоматериалс фор Роот Цанал Тхерапy”. АЦС Нано. 9 (11): 11490—11501. ИССН 1936-0851. ПМЦ 4660386 Слободан приступ. ПМИД 26452304. дои:10.1021/ацснано.5б05718. 
  17. ^ Мердад К, Пасцон А, Кулкарни Г, Сантерре П, Фриедман С. Схорт-терм цyтотоxицитy ассессмент оф цомпонентс оф тхе епипханy ресин-перцха обтуратинг сyстем бy индирецт анд дирецт цонтацт Миллипоре филтер ассаyс. Ј Ендод 2007; 33:24–27.
  18. ^ Глицкман ГН, Wалтон РЕ. Пуњење. Ин: Торабинејад M, Wалтон РЕ. Ендодонција: Начела и пракса. 1. хрв. изд. Анић I, едитор. Загреб: Наклада слап;п. 298-322.
  19. ^ Торабинејад M, Wалтон РЕ. Ендодонција: начела и пракса. Загреб: Наклада Слап, 2010.
  20. ^ Цхарлес Тхомас Стент: Ан Енглисх Дентист У: Ариел Рогуин [Стент: Тхе Ман анд Wорд Бехинд тхе Цоронарy Метал Простхесис Цирцулатион: Цардиовасцулар Интервентионс. 2011;4:206–209

Литература[уреди | уреди извор]

  • V. Филиповић, С. Гвозденовић, О. Караџов, D. Кезеле, Ж. Колак, D. Кубуровић, D. Марковић, D. Миљушковић, M. Пајић, V. Петровић, Ендодонција, Београд: Универзитет у Београду, 1996.
  • Јан Тунéр, Ларс Ходе, Ласер Тхерапy, Цлиницал Працтице анд Сциентифиц Бацкгроунд, Грäнгесберг: Прима Боокс, Сwиден, 2002.
  • Ж. Малеш, К. Ледиþ: Гутаперка – обиљежја и примјена у денталној медицини, Фармацеутски гласник 72, 7–8/2016
  • Лимкангwалмонгкол С, Буртсцхер П, Аббот П, Сандлер А, Бисхоп Б. А цомпаративе студy оф тхе апицал леакаге оф фоур роот цаналс сеалерс анд латераллy цонденсед гутта перцха. Ј Ендод 1991; 17: 495–499.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Гутаперка на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gutaperka_(medicina)&oldid=27448399”