ХХТДД

С Википедије, слободне енциклопедије
ХХТДД
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • [O-][N+](=O)N1C2C(N(C3C1N(C(=O)N3[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])N(C(=O)N2[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Својства
C6H4N12O14
Моларна маса 468,168
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

ХХТДД је органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 468,168 Da.


ХХТДД (хексанитрохексаазатрициклододекандион) је снажно експлозивно једињење, али осетљиво на влагу. То је у суштини отворени аналог једињења цикличног нитроамина као што је CL-20. Иако је веома експлозиван, са брзином детонације чак већом од оне код CL-20, ХХТДД се лако разлаже у присуству чак и трагова воде, што га чини неподесним за било какву практичну примену. [1] Такође је и органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 468,168 Da.

У концентрованој хлороводоничкој киселини, 1,4-формил-2,3,5,6-тетраметилпиперазин реагује са уреом да би се добио 2,4,6,8,10,12-хексаазатрицикло додекан-5,11-дион дихидрохлорид хидрат. Затим извршите нитрирање да бисте добили производ ХХТДД.

Особине[уреди | уреди извор]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 14
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 6
Партициони коефицијент[2] (ALogP) 11,1
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) -16,0
Поларна површина[4] (PSA, Å2) 328,5

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ведацхалам, Муругаппа; Рамакрисхнан, Ваyалаккавоор Т.; Боyер, Јосепх Х.; Даглеy, Иан Ј.; Нелсон, Кеитх А.; Адолпх, Хорст Г.; Гиларди, Рицхард; Георге, Цлиффорд; Флиппен-Андерсон, Јудитх L. (1991). „Фациле сyнтхесис анд нитратион оф цис-сyн-цис-2,6-диоxодецахyдро-1Х,5Х-диимидазо[4,5-б:4',5'-е]пyразине”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 56 (10): 3413—3419. дои:10.1021/јо00010а043. 
  2. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  4. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]