ХХТДД
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
| |
Својства | |
C6H4N12O14 | |
Моларна маса | 468,168 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
ХХТДД је органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 468,168 Da.
ХХТДД (хексанитрохексаазатрициклододекандион) је снажно експлозивно једињење, али осетљиво на влагу. То је у суштини отворени аналог једињења цикличног нитроамина као што је CL-20. Иако је веома експлозиван, са брзином детонације чак већом од оне код CL-20, ХХТДД се лако разлаже у присуству чак и трагова воде, што га чини неподесним за било какву практичну примену. [1] Такође је и органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 468,168 Da.
У концентрованој хлороводоничкој киселини, 1,4-формил-2,3,5,6-тетраметилпиперазин реагује са уреом да би се добио 2,4,6,8,10,12-хексаазатрицикло додекан-5,11-дион дихидрохлорид хидрат. Затим извршите нитрирање да бисте добили производ ХХТДД.
Особине[уреди | уреди извор]
Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 14 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 6 |
Партициони коефицијент[2] (ALogP) | 11,1 |
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) | -16,0 |
Поларна површина[4] (PSA, Å2) | 328,5 |
Види још[уреди | уреди извор]
- ТНГУ
- 2,4,6-Трис(тринитрометхyл)-1,3,5-триазине
- 4,4'-Динитро-3,3'-диазенофуроxан (ДДФ)
- Хептанитроцубане
- Оцтанитроцубане
- РЕ фацтор
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ведацхалам, Муругаппа; Рамакрисхнан, Ваyалаккавоор Т.; Боyер, Јосепх Х.; Даглеy, Иан Ј.; Нелсон, Кеитх А.; Адолпх, Хорст Г.; Гиларди, Рицхард; Георге, Цлиффорд; Флиппен-Андерсон, Јудитх L. (1991). „Фациле сyнтхесис анд нитратион оф цис-сyн-цис-2,6-диоxодецахyдро-1Х,5Х-диимидазо[4,5-б:4',5'-е]пyразине”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 56 (10): 3413—3419. дои:10.1021/јо00010а043.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.