Пређи на садржај

Хемерин

С Википедије, слободне енциклопедије
РАР-респонсивни протеин (тазаротеном индукован) 2
Идентификатори
Симболи РАРРЕС2; ХП10433; ТИГ2
Вањски ИД ОМИМ601973 МГИ1918910 ХомолоГене2167 ГенеЦардс: РАРРЕС2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5919 71660
Енсембл ЕНСГ00000106538 ЕНСМУСГ00000009281
УниПрот Q99969 Q9ДД06
РефСеq (мРНА) НМ_002889 НМ_027852
РефСеq (протеин) НП_002880 НП_082128
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
149.67 - 149.67 Мб
Цхр 6:
48.5 - 48.5 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Хемерин (респонсивни протеин 2 рецептора ретиноинске киселине (RARRES2), тазаротеном-индуковани ген 2 (TIG2), РАР-респонсивни протеин TIG2) је протеин који је код човека кодиран RARRES2 геном.[1][2][3]

Функција[уреди | уреди извор]

Биолошки ефекти ретиноида, као што је потентна инхибиција раста и диференцијације ћелија, се користе у лечењу хиперпролиферативних дерматолошких обољења. Ти ефекти су посредовани специфичним нуклеарним рецепторима који су чланови фамилије стероидних и тироидних хормонских рецептора, транскрипционих регулатора. RARRES1, RARRES2 (овај ген), и RARRES3 су гени чије изражавање је повишава синтетички ретиноид тазаротен.[3]

Хемерин је хемоатрактант који делује као лиганд за Г протеин-спрегнути рецептор CMKLR1 (ChemR23). Хемерин 14 kDa протеин који се излучује у неактивном облику као прохемерин и активира се одсецањем C-терминуса инфламаторним и коагулационим серинским протеазама.[4]

За хемерин је утврђено да стимулише хемотаксу дендритских ћелија и макрофага ка месту инфламације.[5]

Код човека, хемеринска иРНК је високо изражена у белом адипозном ткиву, јетри и плућима, док је његов рецептор, CMKLR1 предоминантно изражен у имунским ћелијама као и адипозном ткиву.[6] Због његове улоге у диференцијацији адипоцита и уносу глукозе, хемерин је класификован као адипокин.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дувиц M, Нагпал С, Асано АТ, Цхандраратна РА (1997). „Молецулар мецханисмс оф тазаротене ацтион ин псориасис”. Ј Ам Ацад Дерматол. 37 (2 Пт 3): С18—24. ПМИД 9270552. 
  2. ^ Рох СГ, Сонг СХ, Цхои КЦ, Катох К, Wиттамер V, Парментиер M, Сасаки С (2007). „Цхемерин--а неw адипокине тхат модулатес адипогенесис виа итс оwн рецептор”. Биоцхем Биопхyс Рес Цоммун. 362 (4): 1013—8. ПМИД 17767914. дои:10.1016/ј.ббрц.2007.08.104. 
  3. ^ а б „Ентрез Гене: РАРРЕС2 ретиноиц ацид рецептор респондер (тазаротене индуцед) 2”. 
  4. ^ Забел БА, Аллен СЈ, Кулиг П, Аллен ЈА, Цицхy Ј, Хандел ТМ, Бутцхер ЕЦ (2005). „Цхемерин ацтиватион бy серине протеасес оф тхе цоагулатион, фибринолyтиц, анд инфламматорy цасцадес”. Ј. Биол. Цхем. 280 (41): 34661—6. ПМИД 16096270. дои:10.1074/јбц.М504868200. 
  5. ^ Wиттамер V, Франссен ЈД, Вулцано M, Мирјолет ЈФ, Ле Поул Е, Мигеотте I, Брéзиллон С, Тyлдеслеy Р, Бланпаин C, Детхеуx M, Мантовани А, Соззани С, Вассарт Г, Парментиер M, Цоммуни D (2003). „Специфиц рецруитмент оф антиген-пресентинг целлс бy цхемерин, а новел процессед лиганд фром хуман инфламматорy флуидс”. Ј. Еxп. Мед. 198 (7): 977—85. ПМЦ 2194212Слободан приступ. ПМИД 14530373. дои:10.1084/јем.20030382. 
  6. ^ Бозаоглу К, Болтон К, МцМиллан Ј, Зиммет П, Јоwетт Ј, Цоллиер Г, Wалдер К, Сегал D (2007). „Цхемерин ис а новел адипокине ассоциатед wитх обеситy анд метаболиц сyндроме”. Ендоцринологy. 148 (10): 4687—94. ПМИД 17640997. дои:10.1210/ен.2007-0175. 

Литература[уреди | уреди извор]