Пређи на садржај

Хендрик Консјанс

С Википедије, слободне енциклопедије
Хендрик Консјанс
Лични подаци
Датум рођења(1812-12-03)3. децембар 1812.
Место рођењаАнтверпен,  Белгија
Датум смрти10. септембар 1883.(1883-09-10) (70 год.)
Место смртиИксел,  Белгија
Књижевни рад
Периодромантизам
Утицао нафламански национализам
Најважнија делаЛав од Фландрије

Хенри (Хендрик) Консјанс (Антверпен, 3. децембар 1812. – Иксел, 10. септембар 1883) био је фламански писац у периоду романтизма. Захваљујући таленту и труду напредовао је до утицајног народног писца. Познат је као „човек који је свој народ научио да чита”. Својим делима је покушавао да образује и уздигне народ.  Стварао је у време када је и у књижевности Белгијом доминирао француски језик. Успео је да створи читалачку публику када је култура на холандском језику била неразвијена.[1]

Његово најпознатије дело, Лав од Фландрије из 1838. године (хол. Де леуw ван Влаандерен), преведено је на многе европске језике и 1984. адаптирано у филм у режији Хуха Клауса (хол. Хуго Цлаус).  Лав од Фландрије инспирисан је Битком златних мамуза (хол. Гулденспоренслаг) 1302. године, у којој је победу над француским витезовима однела фламанска народна војска.

Самосталним учењем стекао је и знања на пољу ботанике, природних наука, медицине и холандског језика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и породица[уреди | уреди извор]

Хендрик Консјанс рођен је 1812. године у Помпстраат у Антверпену. Био је треће дете од укупно осморо деце, од којих је шесторо преминуло. Његова мајка Цорнелиа Балиеу је пореклом из Антверпена, а отац Пиерре Цонсциенце француз из Безансона. Његов отац је радио у луци за морнарицу Наполеона Бонапарте. Када су се Французи након Бечког конгреса повукли из Антверпена, он је остао у Антверпену са својом породицом.[2]

Хендрик је био слабог здравља, својих првих седам година провео је у столици крај прозора. Мајка га је разонодила старим антверпенским причама. Када му је здравље постало стабилније, постао је најомиљенији приповедач у својој дружини. Отац је био његов први учитељ. Касније је похађао приватну школу, у којој је као надарени ученик био помоћник у настави.

Године 1842. оженио се Маријом Пејнен (Мариа Пеинен). Имали су петоро деце, од који је четворо рано преминуло од болести. Преживела је једино ћерка Марие (1852–1922).

Револуција[уреди | уреди извор]

На почетку белгијске револуције Консјанс је се као добровољац прикључио војсци. Рањен је у бици код Лувена против војске холандског краља Вилема I. Напушта војску 1836. године. Након повратка у Антверпен учланио се у песничко друштво (хол. редеријкерскамер) „де Олијфтак” и полако се развијао до репутације народног писца. Међутим, његова прва дела нису била баш најбоље прихваћена. Само од писања није могао да се издржава па се окренуо другим занимањима. Добио је посао у Краљевској академији лепих уметности у Антверпену (хол. Конинклијке Ацадемие воор Сцхоне Кунстен). Од владе је добио задатак да напише историју Белгије, објављену 1845.

Дела[уреди | уреди извор]

У почетку је писао песме на француском. Ин 'т Wондерјаер 1566. и Пхантасy је објавио 1837. године, али ова дела ниси била успешна. У овом периоду је имао финансијске проблеме и примао је новчану помоћ од Леополда I. Највероватније је био инспирисан да напише Лава од Фландрије сликом Де Гроенингеслаг ван Ницаисе Де Кеyсер, коју је видео у Влеесхуис. У роману је описао Битку златних мамуза, уз додавање елемената који се не поклапају са историјом. Те делове романа је касније у Гесцхиеденис ван Белгиë покушао да разјасни и исправи. Због великог успеха Лава од Фландрије стекао је назив човека који је свој народ научио да чита. Ова књига је такође допринела стварању фламанске националне свести у 19. веку и развоју Фламанског покрета. Овај роман је успоставио његову репутацију писца историјских романа (хол. хисторисцхе роман). Такође је написао и историјски роман Јацоб ван Артевелде (1849). Међутим, касније се окреће друштву. Тада су настали морални роман (хол. зеденроман) Wат еене моедер лyден кан (1844) и сеоске приче као Де лотелинг (1850).

Са неколико књижевника основао је дневне новине Влаемсцх Белгиë, које су излазиле од 1. јануара 1844. али које су већ у новембру исте године угашене.

Смрт[уреди | уреди извор]

Због болести није могао да присуствује свечаном откривању свог споменика у Антверпену 13. августа 1883. Споменик је дело скулптора Франса Јориса. Консјанс је преминуо 10. септембра 1883. године. Сахрањен је на Килелкерхоф-у, а посмртни остаци су касније пребачени на гробље Сцхоонселхоф.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Ин 'т Wондерјаер 1566 (1837)
  • Пхантасy (1837)
  • Де Лееуw ван Влаендерен (1838)
  • Хое мен сцхилдер wордт (1843)
  • Wат еен Моедер лијден кан (1843)
  • Сиска ван Роосемаел (1844)
  • Гесцхиеденис ван Белгиë (1845)
  • Гесцхиеденис ван грааф Хуго ван Цраенхове ен ван зијнен вриенд Абулфарагус (1845)
  • Авондстонден (1846)
  • Еениге бладзyден уит хет боек дер натуер (1846)
  • Ламбрецхт Хенсманс (1847)
  • Јацоб ван Артевелде (1849)
  • Де Лотелинг (1850)
  • Баес Гансендонцк (1850)
  • Хоутен Цлара (1850)
  • Блинде Роза (1850)
  • Рикке-тикке-так (1851)
  • Де арме еделман (1851)
  • Де Гиеригаард (1853)
  • Де Гроотмоедер (1853)
  • Де Боеренкријг (1853)
  • Хлодwиг ен Цлотхилдис (1854)
  • Де Плаег дер Дорпен (1855)
  • Хет Гелук ван Ријк те зијн (1855)
  • Моедер Јоб (1856)
  • Јубелфеестен (1856)
  • Де гелддуивел (1856)
  • Батавиа (1858)
  • Редевоеринген (1858)
  • Де омwентелинг ван 1830 (1858)
  • Симон Турцхи (1859)
  • Де Кwаал дес Тијдс (1859)
  • Де Јонге Доктер (1860)
  • Хет ИЈзерен Граф (1860)
  • Белла Стоцк (1861)
  • Де бургерс ван Дарлинген (1861)
  • Хет Гоудланд (1862)
  • Моедерлиефде (1862)
  • Де Коопман ван Антwерпен (1863)
  • Еен Уитвиндинг дес Дуивелс (1864)
  • Менсенблоед (1865)
  • Де Зиекте дер Вербеелдинг (1865)
  • Баво ен Лиевекен (1865) -  додељења награда фламанске заједнице за прозу (хол. Стаатспријс воор Леттеркунде)
  • Валентијн (1865)
  • Де Бургемеестер ван Луик (1865)
  • Левенслуст (1868)
  • Де Керелс ван Влаандерен(1870)
  • Конинг Орианд (1872)
  • Еен Гоед Харт (1872)
  • Еене О те веел (1872)
  • Еен Стем уит хет Граф (1872)
  • Еен Зеемансхуисгезин (1872)
  • Еен Слацхтероффер дер Моедерлиефде (1872)
  • Де Тwее Вриенден (1872)
  • Де Баанwацхтер (1872)
  • Корте Левенсбесцхријвинг ван Ф.А. Снеллаерт (1873)
  • Де Миннезангер (1873)
  • Де Дицхтер ен зијн Дроомбеелд (1873)
  • Де Кеус дес Хартен (1873)
  • Еверард 'т Серцлаес (1874)
  • Еене верwарде заак (1874)
  • Левенсбесцхријвинг ван Wиллем Демол (1875)
  • Сцхандевреес (1875)
  • Герецхтигхеид ван Хертог Карел (1876)
  • Де Оом ван Фелиx Рообеек (1877)
  • Де Сцхат ван Фелиx Рообеек (1878)
  • Хет wассен Беелд (1879)
  • Де Геккенwерелд (1880)
  • Де Wелопгевоеде Доцхтер (1880)
  • Гелд ен Адел (1881)
  • Гесцхиеденис мијнер јеугд (1888)
  • Де Дуивел уит хет Слангенбос (1889) (Допунила и издала његова ћерка Мариа Антхеунис-Цонсциенце)

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Споменик испред Ерфгоедбиблиотхеек Хендрик Цонсциенце у Антверпену
  • Од 2008. године Библиотека града Антверпена носи назив Ерфгоедбиблиотхеек Хендрик Цонсциенце. Ерфгоедбиблиотхеек Хендрик Цонсциенце је библиотека наслеђа града Антверпена која поседује јединствену колекцију фламанског културног наслеђа. Библиотека датира из 1481. године и првобитно се звала Библиотека града Антверпена (хол. Стадсбиблиотхеек Антwерпен). Ту се сакупљају публикације о Антверпену, холандској књижевности, историји Низоземља, Фламанском покрету и културној историји уопште.[3]
  • Неке улице и тргови фламанских градова и општина добили су име по овом писцу. Неки од њих Хендрик Цонсциенцелаан у Брижу и  Хендрик Цонсциенцеплеин у Антверпену (од 1883) и Хендрик Цонсциенцелаан у граду Мортсел (од 1938)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „литератуургесцхиеденис.нл | де негентиенде ееуw”. www.литератуургесцхиеденис.нл. Приступљено 16. 12. 2018. 
  2. ^ ДБНЛ. „Недерландс Леттеркундиг Мусеум ен Доцументатиецентрум, Медеделинген ван де Доцументатиедиенст · дбнл”. ДБНЛ (на језику: холандски). Приступљено 16. 12. 2018. 
  3. ^ „Фландрица.бе | Ерфгоедбиблиотхекен онлине | Херитаге Либрарy Хендрик Цонсциенце”. www.фландрица.бе. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hendrik_Konsjans&oldid=26746743”