Пређи на садржај

Хомолошка алгебра

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм који се користи у леми змије, основном резултату у хомолошкој алгебри.

Хомолошка алгебра је грана математике која изучава хомологију у општем алгебарском окружењу.[1][2][3][4] То је релативно млада дисциплина, чије порекло се може пратити до истраживања комбинаторне топологије[5][6] (претече алгебарске топологије) и апстрактне алгебре (теорије модула и линеарних релација) с краја 19. века, углавном заслугом Анрија Поенкареа и Дејвида Хилберта.

Развој хомолошке алгебре био је уско испреплетен с настанком теорије категорија. Уопште, хомолошка алгебра је проучавање хомолошких функтора и замршених алгебричних структура које они укључују. Један прилично користан и свеприсутан концепт у математици су ланчани комплекси, који се могу проучавати путем њихове хомологије и кохомологије.[7][8][9] Хомолошка алгебра пружа средства за издвајање информација садржаних у овим комплексима и њихово представљање у облику хомолошких инваријанати прстенова, модула, тополошких простора и других 'опипљивих' математичких објеката. Моћан алат за ово пружају спектралне секвенце.

Хомолошка алгебра је од самог настанка играла огромну улогу у алгебарској топологији. Њен утицај се постепено проширио и тренутно укључује комутативну алгебру, алгебарску геометрију, теорију алгебарских бројева, теорију репрезентације, математичку физику, операторске алгебре, комплексну анализу и теорију парцијалних диференцијалних једначина. К-теорија је независна дисциплина која се заснива на методама хомолошке алгебре, као и некомутативна геометрија Алена Кона.

Историја хомолошке алгебре

[уреди | уреди извор]

Проучавање хомолошке алгебре је започето у њеном најосновнијем облику током 1800-их као гране топологије. Тек је током 1940-их година она постала самостални предмет проучавања, са изучавањем тема као што су: еxт функтор и тор функтор, између осталог.[10]

Ланчани комплекси и хомологија

[уреди | уреди извор]

Појам комплекса ланаца је централан у хомолошкој алгебри. Апстрактни ланчани комплекс је низ абелових група[11][12] и група хомоморфизама,[13][14] са својством да је композиција било које две узастопне мапе нула:

Елементи Cн се називају н-ланцима, а хомоморфизми дн се називају граничним мапама или диференцијалима. Ланчане групе Cн могу бити обдарене додатном структуром; на пример, то могу бити векторски простори или модули преко фиксног прстена Р. Диференцијали морају да сачувају додатну структуру ако она постоји; на пример, то морају бити линеарне мапе или хомоморфизми Р-модула. Ради лакшег означавања, пажњу треба усредсредити на абелове групе (тачније, на категорију Аб абелових група); прослављена теорема Барија Мичела имплицира да ће се резултати генерализовати на било коју абелову категорију. Сваки ланчани комплекс дефинише још два низа абелових група, циклусе Зн = Кер дн и границе Бн = Им дн+1, где Кер д и Им д означавају језгро и слику од д.[15][16] Пошто је композиција две узастопне граничне мапе нула, ове групе су уграђене једна у другу као

Подгрупе абелових група су аутоматски нормалне; стога се може дефинисати н-та хомолошка групу Хн(C) као факторска група н-циклуса по н-границама,

Комплекс ланца назива се ацикличним или тачан низ ако су све његове хомолошке групе нула.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цартан, Хенри Паул; Еиленберг, Самуел (1956). Хомологицал Алгебра. Принцетон матхематицал сериес. 19. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9780674079779. ОЦЛЦ 529171. 
  2. ^ Еиленберг, Самуел; Мооре, Ј.C. (1965). Фоундатионс оф релативе хомологицал алгебра. Мемоирс оф тхе Америцан Матхематицал Социетy нумбер. 55. Америцан Матхематицал Социетy. ИСБН 9780821812556. ОЦЛЦ 1361982. 
  3. ^ Пелликка, M; С. Сууриниеми; L. Кеттунен; C. Геузаине (2013). „Хомологy анд Цохомологy Цомпутатион ин Фините Елемент Моделинг” (ПДФ). СИАМ Ј. Сци. Цомпут. 35 (5): Б1195—Б1214. ЦитеСеерX 10.1.1.716.3210Слободан приступ. дои:10.1137/130906556. 
  4. ^ Арнолд, Доуглас Н.; Рицхард С. Фалк; Рагнар Wинтхер (16. 5. 2006). „Фините елемент еxтериор цалцулус, хомологицал тецхниqуес, анд апплицатионс”. Ацта Нумерица. 15: 1—155. Бибцоде:2006АцНум..15....1А. С2ЦИД 122763537. дои:10.1017/С0962492906210018. 
  5. ^ Цхен, Ли; Ронг, Yонгwу (2010). „Дигитал топологицал метход фор цомпутинг генус анд тхе Бетти нумберс”. Топологy анд Итс Апплицатионс. 157 (12): 1931—1936. МР 2646425. дои:10.1016/ј.топол.2010.04.006Слободан приступ. 
  6. ^ Цхен, Ли; Ронг, Yонгwу. Линеар Тиме Рецогнитион Алгоритхмс фор Топологицал Инвариантс ин 3Д. 19тх Интернатионал Цонференце он Паттерн Рецогнитион (ИЦПР 2008). стр. 3254—7. ЦитеСеерX 10.1.1.312.6573Слободан приступ. ИСБН 978-1-4244-2174-9. арXив:0804.1982Слободан приступ. дои:10.1109/ИЦПР.2008.4761192. 
  7. ^ Диеудоннé, Јеан (1989), Хисторy оф Алгебраиц анд Дифферентиал ТопологyНеопходна слободна регистрација, Биркхäусер, ИСБН 0-8176-3388-X, МР 0995842 
  8. ^ Долд, Албрецхт (1972), Лецтурес он Алгебраиц Топологy, Спрингер-Верлаг, ИСБН 978-3-540-58660-9, МР 0415602 
  9. ^ Еиленберг, Самуел; Стеенрод, Норман (1952), Фоундатионс оф Алгебраиц Топологy, Принцетон Университy Пресс, ИСБН 9780691627236, МР 0050886 
  10. ^ Wеибел, Цхарлес А. (1999). „Хисторy оф Хомологицал Алгебра”. Хисторy оф Топологy. стр. 797–836. ИСБН 9780444823755. дои:10.1016/б978-044482375-5/50029-8. 
  11. ^ Фуцхс, Лáсзлó (1973). Инфините Абелиан Гроупс. Пуре анд Апплиед Матхематицс. 36-II. Ацадемиц Пресс. МР 0349869. 
  12. ^ Гриффитх, Пхиллип А. (1970). Инфините Абелиан гроуп тхеорy. Цхицаго Лецтурес ин Матхематицс. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 0-226-30870-7. 
  13. ^ Роwланд, Тодд. „Гроуп Хомоморпхисм”. МатхWорлд. 
  14. ^ Думмит, D. С.; Фооте, Р. (2004). Абстрацт Алгебра (3рд изд.). Wилеy. стр. 71—72. ИСБН 978-0-471-43334-7. 
  15. ^ Сзмиелеw, Wанда (1955). „Елементарy Пропертиес оф Абелиан Гроупс” (ПДФ). Фундамента Матхематицае. 41 (2): 203—271. МР 0072131. Збл 0248.02049. дои:10.4064/фм-41-2-203-271Слободан приступ. 
  16. ^ Робинсон, Абрахам; Закон, Елиас (1960). „Елементарy Пропертиес оф Ордеред Абелиан Гроупс” (ПДФ). Трансацтионс оф тхе Америцан Матхематицал Социетy. 96 (2): 222—236. ЈСТОР 1993461. дои:10.2307/1993461Слободан приступ. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]