Пређи на садржај

Анри Поенкаре

С Википедије, слободне енциклопедије
Анри Поенкаре
Анри Поенкаре
Лични подаци
Датум рођења(1854-04-29)29. април 1854.
Место рођењаНанси, Француска
Датум смрти17. јул 1912.(1912-07-17) (58 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеMines ParisTech, Science Faculty of Paris, lycée Henri-Poincaré, Политехничка школа
Научни рад
Пољематематика, физика
Познат поПоенкареовој хипотези

Потписpotpis_alt}}}

Жил Анри Поенкаре (фр. Jules Henri Poincaré;[1][2][3] Нанси, 29. април 1854Париз, 17. јул 1912) је био француски математичар и теоријски физичар.[4]

Предавао је математичку физику и рачун вероватноће на Факултету наука у Паризу, те вишу анализу на Политехничкој школи. Његов научни рад обухвата математику, астрономију и физику.[5] Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су важни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. У математичкој физици је проучавао теорију осцилација тродимензионалног континуума, а бавио се и проблемима топлотне проводности те теоријом електромагнетских осцилација. У свом делу "О динамици електрона" антиципирао је специјалну теорију релативности. Од његових астрономских радова посебно је важна расправа о проблему три тела. Дао је и неколико дела филозофског карактера, а објавио је око 500 научних радова. Поенкаре је био један од највећих математичара свог времена и вероватно последњи који је владао свим математичким областима.

Члан Француске академије постао је 1908, на позицији 24. био је у периоду 1908-1912.

  • „Наука и хипотеза“
  • „Вредност науке“
  • „О теорији Фуксових функција“
  • „Предавања о небеској механици“
  • „Курс математичке физике“

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Poincaré”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ „Poincaré pronunciation: How to pronounce Poincaré in French”. forvo.com. 
  3. ^ „How To Pronounce Henri Poincaré”. pronouncekiwi.com. 
  4. ^ Ginoux, J. M.; Gerini, C. (2013). Henri Poincaré: A Biography Through the Daily Papers. World Scientific. ISBN 978-981-4556-61-3. doi:10.1142/8956. 
  5. ^ Hadamard, Jacques (јул 1922). „The early scientific work of Henri Poincaré”. The Rice Institute Pamphlet. 9 (3): 111—183. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]