Хусеин Реџић

хусеин реџић
Лични подаци
Датум рођења	(1914{{month}}{{{даy}}})1914.
Место рођења	Босанска Крупа, Аустроугарска, Аустроугарска
Датум смрти	3. јул 1944.(1944-07-03) (29/30 год.)
Место смрти	Котор Варош, НД Хрватска
Професија	Замјеник команданта 2. батаљона 14. СНОУБ
Деловање
Члан КПЈ од	?
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије

Хусеин Реџић (1914 - 1944) је био замјеник команданта 2. батаљона Четрнаесте средњобосанске ударне бригаде 11. дивизије Народноослободилачке војске Југославије. Носилац је Ордена за храброст.

Биографија

Хусеин Реџић је рођен 1914. године у Босанској Крупи, гдје је завршио основно образовања, а средње (вјероватно) у Бихаћу. Прије Другог свјетског рата, Реџић је службовао у жандармерији Краљевине Југославије. Након окупације и комадања Краљевине Југославије, неко вријеме је био у оружаним снагама НДХ, у Котор-Варошу.

Од настанка покрета отпора у Босни и Херцеговини, сарађивао је са антифашистичким активистима и партизанским покретом. Када је откривен, крајем 1942, уз помоћ раније остварених веза, одлази у НОВЈ.

Партизански пут

Хусеин Реџић је био борац 4. НОПО, а затим Бањалучког одреда. Одатле се, са 1. батаљоном укључио у 14. средњобосанску ударну бригаду. Истицао се војничким знањем и храброшћу, па је постао и командир 2. чете 1. батаљона, а затим и замјеник команданта 2. батаљона Бригаде.

Током Шесте непријатељске офанзиве, на гребену Узломца сукобили су се њемачки војници, припадници СС-а, и 2. чете 1. батаљона 14. бригаде коју су предводили командир Хусеин Реџић и његов замјеник Јовица Тркуља. Непријатељ је неколико пута јуришао, али је енергично одбијан, чему су доприносили командир Реџић, Јовица Тркуља и пушкомитраљесци Петар Марић Велики из Имиљана, Синиша Батић из Крушева Брда и Салих Халиловић из Прњавора, који су њемачким трупама задавали највише губитака.

Погинуо је 16. марта 1944, умро од задобијених рана у борбама око Котор-Вароши. Командант Бригаде је забиљежио:

Био је то велики губитак. Тога дана из 2. батаљона погинули су и: Обрад Нединић, из с. Церана код Дервенте, и Миле Лукић из с. V. Сочанице. У току 16 и 17. марта бригада је испитивала распоред четника и припремала нову акцију. Пошто је констатовала да се налазе распоређени на простору с. Вранић – Каблови – Меховци – Липовац – Јасик, напала их је свим својим батаљонима. Напад је изведен 18. марта изјутра. Главни судар четника и бригаде одиграо се на простору Каблови – Меховци. Командант бригаде се добро сјећа те борбе, јер је са штабом посматрао ту борбу са једног узвишења. Борба је дуго трајала и била је промјенљивог успјеха. На изломљеном, брежуљкастом терену, видјело се како борбени поретци партизана и четника час наступају, час одступају. У једном моменту био се забринуо да четници не однесу превагу, а није имао никакве резерве да би могао утицати на борбу, па је све зависило од тога како ће борбу водити штабови батаљона и команде чета.Четничким командантима је тада обећано да ће им се до 13. марта упутити сто хиљада метака у Челинац.183 Постоји податак да су 15. марта четници Јошавачке и Врбаске бригаде са дијеловима 1. и 2. крајишке четничке бригаде, извршили »суздржијив и врло опрезан« напад на Котор-Варош, и да јетај напад одбио 2. батаљон 14. бригаде. Остали батаљони бригаде били су одсутни. Гдје су се налазили нема података. Приликом овог напада четника на Котор-Варош рањен је на положајима изнад с. Подбрђа замјеник команданта 2. батаљона Хусеин Реџић, рођен 1914. родом из Босанске Крупе, који је од задобијених рана умро 16. марта.

Види још

• 14. СНОУБ
• Партизани