Иницијатор радикала
У хемији, иницијатори радикала су супстанце које могу да произведу радикалне врсте под благим условима и подстичу радикалне реакције.[1] Ове супстанце генерално поседују слабе везе - везе које имају малу енергију дисоцијације везе. Радикални иницијатори се користе у индустријским процесима као што је синтеза полимера. Типични примери су молекули са азот-халогеном везом, азо једињења и органски и неоргански пероксиди.[2]
Главне типови иницијационих реакција
[уреди | уреди извор]- Халогени релативно лако пролазе кроз хомолитичку фисију. Хлор, на пример, даје два радикала хлора (Цл•) зрачењем ултраљубичастом светлошћу. Овај процес се користи за хлорисање алкана.
- Азо једињења (Р-Н=Н-Р') могу бити прекурсор два угљеник-центрирана радикала (Р• и Р'•) и гасовитог азота при загревању и/или зрачењу. На пример, АИБН и АБЦН дају изобутиронитрил и циклохексанкарбонитрил радикале, респективно.
- Сваки од органских пероксида има пероксидну везу (-О-О-), која се лако цепа дајући два радикала са кисеоником. Оксилни радикали су нестабилни и верује се да су трансформисани у релативно стабилне радикале у центру угљеника. На пример, ди-терт-бутил пероксид (т-БуООт-Бу) даје два т-бутокси радикала (т-БуО•) и радикали постају метил радикали (CХ3•) са губитком ацетона. Бензоил пероксид ((ПхC)ОО)2) ствара бензоилоксил радикале (ПхЦОО•), од којих сваки губи угљен-диоксид да би се претворио у фенил радикал (Пх•). Метил етил кетон пероксид је такође уобичајен, а ацетон пероксид се у ретким приликама користи и као иницијатор радикала.
- Неоргански пероксиди функционишу аналогно органским пероксидима. Многи полимери се често производе од алкена након иницирања са пероксидисулфатним солима. У раствору, пероксидисулфат се дисоцира дајући сулфатне радикале:[3]
- [О3СО-ОСО3]2− ⇌ 2 [СО4]−
Сулфатни радикал се додаје алкену формирајући радикалне сулфатне естре, нпр. .ЦХПхЦХ2ОСО3−, који додају даље алкене формирањем C-C веза. На овај начин се производе многи полимери стирена и флуороалкена. У радикалној полимеризацији са трансфером атома (АТРП), угљен-халогениди реверзибилно стварају органске радикале у присуству катализатора прелазног метала.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Марцх, Јеррy (1985), Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (3рд изд.), Неw Yорк: Wилеy, ИСБН 0-471-85472-7
- ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ^ Харалд Јакоб (2005). „Пероxо Цомпоундс, Инорганиц”. Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. дои:10.1002/14356007.а19_177.пуб2.