Институт за воћарство, Чачак

С Википедије, слободне енциклопедије

Инситут за воћарство је научно-истраживачка институција у области воћарства, заштите биља, технологије биљних производа и прехрамбене биотехнологије.

Област деловања[уреди | уреди извор]

Институт за воћарство се бави научноистраживачком, комерцијалном, услужном, издавачком и информационо документационом делатношћу. Научноистраживачка делатност је усмерена на унапређење истраживачког рада у области воћарства. Комерцијална делатност усмерена је на производњу сертификованог и стандардног садног материјала. Услужне делатности су усмерене на трансфер знања, научних резултата и технологија и њихову примену у пракси. Издавачка делатност Института подразумева објављивање бројних монографија, књига и зборника извода радова са научних и стручних скупова. Од 1967. године Институт издаје научно-стручни часопис Југословенско воћарство које је од 2005. године преименовано у Воћарство. Информационо документациона делатност Института базирана је на раду библиотеке која има преко 3.500 наслова часописа и књига, магистарских теза и докторских дисертација из области воћарства. Институт има добру научну сарадњу са великим бројем научних и образовних установа, научних друштава и стручних удружења у Србији али и у иностранству.

Историјат[уреди | уреди извор]

Први воћно-лозни расадник у Србији основан је на месту садашње локације Института за воћарство указом краља Александра Обреновића још 1898. године. То је била основа за даљи интензивни развој воћарства у овом крају. У Чачку је као резултат унапређивања ове делатности одржан Први конгрес воћара Југославије 1932. године. Институт за воћарство, Чачак, основан је 17. јула 1946. године на предлог инжењера Милисава Гавриловића уз сагласност Министарства пољопривреде Народне Републике Србије. Основни задатак Института је био решавање основне проблематике из области производње, заштите и прераде воћа као и производње садног материјала. Научно-истраживачки рад је интензивиран и већ 1948. године почело се са прикупљањем и колекционисањем генотипова воћака свих умереноконтиненталних врста. Институт је у наредних шест година створио је највећу колекцију воћака на Балкану (1.684 сорте разних воћних врста). У периоду од 1951. до 1960. године сарадници Института су подизали огледне засаде широм Србије како би за поједине воћарске крајеве установили најпогодније сорте. Институт је пословао под различитим именима. До 1954. године као Завод за воћарство и прераду воћа; У периоду 1954. до 1986. године као Институт за воћарство; Од 1986. до 1991. године као Институт за воћарство и виноградарство, Чачак; У периоду 1991–2006. године као Центар за воћарство и виноградарство у оквиру Института за истраживања у пољопривреди СРБИЈА, Београд. Од 14. Септембра 2006. године, одлуком Владе Републике Србије опет послује како Институт за воћарство, Чачак.

Најзначајнији резултати[уреди | уреди извор]

У периоду од седам деценија постојања у Институту за воћарство створене су бројне сорте воћа.

Сорте шљиве[уреди | уреди извор]

1970. године – укрштањем сорте пожегача са калифорнијском плавом створена је ЈЕЛИЦА. Испитивана је под шифром I/4 ЦК а за сорту је призната 1986. године. Селекционери су др Добривоје Огашановић, инж. Војин Бугарчић, др Љубица Јанда и др Милојко Ранковић;

Године 1970. – укрштањем сорти Халла и Рутх Герстеттера створена је сорта ВАЛЕРИЈА. Испитивана је под ознаком XXXVIII/50/70 а за сорту је призната 1986. године. Аутори ове сорте су др Добривоје Огашановић, Војин Бугарчић, дипл. инж. Милојко Ранковић и др Љубица Јанда

Године 1959. – укрштањем сорте аженка 707 и пацифика створена је сорта ЧАЧАНСКИ ШЕЋЕР. За сорту је призната 1975. године а селекционери су др Станиша Пауновић, др Милисав Гавриловић и др Петар Мишић и научни сарадници Института за воћарство;

Године 1959. – укрштањем сорте аженка 707 са стенлејем створена је ВАЉЕВКА; За сорту је призната 1985. године а слекционери су др Добривоје Огашановић, инж. Војин Бугарчић, др Љубица Јанда и др Милојко Ранковић;

Године 1961. – укрштањем сорти вангенхајмове и пожегаче створене су три сорте ЧАЧАНСКА РАНА, ЧАЧАНСКА НАЈБОЉА и ЧАЧАНСКА ЛЕПОТИЦА. Сорте су признате 1975. године а селекционери су др Станиша Пауновић, др Милисав Гавриловић и др Петар Мишић, и научни саветници Института за воћарство у Чачку;

Године 1961. – укрштањем сорте стенлеја и пожегаче створена је ЧАЧАНСКА РОДНА. Сорта је призната 1975. године а селекционери су др Станиша Пауновић, др Милисав Гавриловић и др Петар Мишић и научни сарадници Института за воћарство;

Сорте јабуке[уреди | уреди извор]

1984. године – укрштањем сорти златног делишеса и јонатана створена је сорта ЧАДЕЛ. Селекционери су др Жарко Тешовић, др Милојко Ранковић и др Љубица Јанда;

Године 1959. – укрштањем сорти старкинга са јонатаном произведена је ЧАЧАНСКА ПОЗНА. Селекционери су др Петар Мишић и др Милисав Гавриловић;

Сорте кајсије[уреди | уреди извор]

1953. године – укрштањем домаће самоникле кајсије са мађарском најбољом произведена је ЧАЧАНСКА ПЉОСНАТА. Селекционер је др Станиша Пауновић а за сорту је призната 1975. године;

Године 1952. – клонском селекцијом добијена је нова сорта ЧАЧАНСКО ЗЛАТО. За сорту је призната 1975. године а селекционер је др Станиша Пауновић;

Сорте вишње[уреди | уреди извор]

1973. године – укрштањем сорти Цхасе Морелло x керешка створена је прва југословенска сорта вишње ЧАЧАНСКИ РУБИН. Селекционер је дипл. инж. Војин Бугарчић;

Године 1969. – укрштањем сорте керешке са хајмановом конзервном створена је ШУМАДИНКА. Селекционери су проф. др Асен Стначевић и проф. др Петар Мишић а за сорту је призната 1984. године;

Сорте јагоде[уреди | уреди извор]

1965. године – укрштањем сорти сирприз де хал x 45/7 створене су ЧАЧАНСКА РАНА и ЧАЧАНСКА КРУПНА. Селекционери су проф. др Асен Станчевић и проф. др Петар Мишић;

Године 1959. – укрштањем сорти Талисман x Мацхерауцхс фрухертне створена је сорта 45/7. За сорту је призната 1967. године а селекционери су др Петар Мишић, дипл. инж. Војин Бугарчић и др Миломир Тешић;

Сорте малине[уреди | уреди извор]

1980. године укрштањем сорти веденсвила и лејтама створена је ПОДГОРИНА. За сорту је призната 1980. године а селекционери су др Петар Мишић, инж. Војин Бугарчић и др Миломир Тешић;

Године 1973. – укрштањем сорти малин експлоита са рубином створена је прва југословенкса сорта малине ГРАДИНА. Селекционери су др Петар Мишић, др Миломир Тешић и инж. Војин Бугарчић. Лиценцу за њено размножавање откупила је Француска;

Године 1973. – укрштањем сорти малин екплоита и рубина створена је КРУПНА ДВОРОДНА. Селекционери су др Петар Мишић, инж. Војин Бугарчић и др Миломир Тешић;

Сорте трешње[уреди | уреди извор]

1975. године – укрштањем сорти дроганова жута и мајове ране створена је прва југословенкса сорта трешње АСЕНОВА РАНА. За сорту је призната 1984. године а селекционер је проф. др Асен Станчевић;

Сорте брескве[уреди | уреди извор]

1986. године – укрштањем сорти елберте и спрингтајма ствроена је ДОРА. Селекционери су др Добривоје Огашановић и мр Радунка Плазинић

Године 1975. – укрштањем сорти ветеран[1] и ерлy ест створена је сорта ЧАЧАК. Селекционар је др Станиша Пауновић;

Године 1970. – укрштањем сорти редхевена и колинса створена је ЈУЛИЈА. Селекционери су др Добривоје Огашановић и мр Радунка Плазинић а за сорту је призната 1986. године;

Сорте крушке[уреди | уреди извор]

1966. године – укрштањем сорте тревушке са сортом лектијерком произведена је сорта ТРЕВЛЕК. Селекционер је проф. Др Асен Станчевић а сорта је призната 1984. године;

Године 1963. – укрштањем сорте тревушке са јулском деканткињом произведена је сорта ЈУНСКО ЗЛАТО. Ова сорта се засад сматра најранијом квалитетном сортом крушке у свету са нешто крупнијим плодом. Селекционер је проф. Др Асен Станчевић;

Године 1951. – укрштањем сорте вилијамовке са сортом друардовом масловком створена је прва југословенска сорта крушке ШАМПИОНКА. Сорта је призната 1977. године а произвео ју је проф. др Асен Станчевић;

У периоду од 2006. до 2016. године признате су три сорте шљиве – ЗЛАТКА, ПОЗНА ПЛАВА I НАДА[2]; две сорте крушке – Јулијана и Анђелија и три сорте вишње – СОФИЈА, ИСКРА I НЕВЕНА[3]; >

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Монографија 50 година Центра за воћарство и виноградарство, Чачак, Институт за истраживања у пољопривреди СРБИЈА, Београд, 1996.
  2. ^ Монографија 70 година Института за воћарство, Чачак, 1946-2016, Институт за воћарство, Чачак, 2016.
  3. ^ Монографија Сорте воћака створене у Институту за вочарство, Чачак 1946-2016, Институт за воћарство, Чачак, 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]