Воћарство

С Википедије, слободне енциклопедије
Институт за воћарство и виноградарство у Чачку

Воћарство је грана земљорадње која се бави гајењем воћа. Развијено је у умереном и суптропоском појасу до 60° сгш и 45° јгш. Најразвијеније је у близини великих градова и индустријских центара.

Водећа држава по производњи воћа је Кина са 85 милиона тона, а следе Индија, Бразил, САД и Италија. У овим државама се у највећој мери производи тропско и суптропско воће.

Водеће државе у свету по

производњи воћа (000т)[1]

Кина 84.853
Индија 53.361
Бразил 36.532
САД 28.568
Италија 17.270

Воћарство у Србији[уреди | уреди извор]

Производња воћа је веома важна грана пољопривреде у Србији јер чини око 11% вредности пољопривредне производње у Србији. Највеће површине под воћњацима у Србији се налазе у западној Србији, Шумадији, Подунављу (Гроцка и Смедерево) и деловима јужне Србије. [2]

Културе које су најзаступљеније у Србији јесу винова лоза, а затим и шљива, малина, јабука, вишња.

У Србији постоји велики потенцијал за извоз воћа. Тренутно по извозу предњачи малина, али се такође извози и шљива, вишња, јагода[2].

Међутим, иако постоји велики потенцијал за производњу и извоз воћа, Србија такође и увози воће. Не само оно које није могуће гајити у Србији већ и воће које је доступно у домаћим воћњацима као што су јабуке, крушке, шљиве...[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Проф. др Кесеровић, Зоран; Доц. др Магазин, Ненад; др Милић, Бисерка; Дипл. инж. - мастер Дорић, Марко (2016). Воћарство и виноградавство (део воћарство). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољоривредни факултет. стр. 16. ISBN 978-86-7520-370-4. 
  2. ^ а б Проф. др Кесеровић, Зоран; Доц. др Магазин, Ненад; Дипл. инж. - мастер Курјаков, Александар; Дипл. инж. - мастер Дорић, Марко; Дипл. инж. Гошић, Јовица (2014). Воћарство. Република Србија: Републички завод за статистику. стр. 13. ISBN 978-86-6161-118-6. 
  3. ^ „На тезгама у Србији јабуке из осам земаља”. Расадник Мутавџић. 04. 04. 2022. Приступљено 19. 05. 2022. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун