Инсулинска пумпа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Инсулинска пумпа
Инсулин пумп wитх инфусион сет.јпг
Инсулинска пумпа са пратећим прибором

Инсулинска пумпа или континуирана супкутана инсулинска инфузија (скраћено ЦСИИ) од (енгл. Continuous subcutaneous insulin infusion) је софистицирано медицинско средство, односно уређај који омогућава континуирану испоруку инсулина у поткожно ткиво свих 24 сата у дану.[1]

Прва истраживања у области примене инсулинских пумпи почела су са циљем да се што верније опонаша образац лучења инсулина попут оног у организму здравих особа. Након ових истраживања 1976. године започела примена терапије континуираном инфузијом инсулина помоћу инсулинских пумпи.[1] За разлику од првих инсулинских пумпи, које су биле превелике, данашње су малих димензија, компјутерски софистициране и врло једноставне за примену, али су због своје високе цене још увек тешко доступне већини болесника.

Лечење шећерне болести путем инсулинске пумпе данас представља сам врх терапијских могучности у лечењу пре свега чећерне полести тип I (у даљем тексту скраћено ШБТ1). Како пумпа није намењена за све категорије болеснике у избору стратегије лечења инсулинском пумпом треба се строго придржавати индикација.

Општа разматрања[уреди]

Шећерна болест представља значајан узрок морбидитета и морталитета глобалном нивоу, и представља значајан узрок како морбидитета, тако и морталитета. Примена континуиране инфузије инсулина у инсулинској пумпи, за што квалитетније одржавање нивоа гликемије, данас се примењује у селекционираној групи болесника са типом I шећерне болести, нарочито деце и младих и трудница.[2]

Коначну одлуку о примени инсулинске пумпе доноси болесник након постављања индикације за њену примену. Пре њене примене потребна је детаљна едукација о терапији инсулинском пумпом, а болесник технички оспособљен за њену примену.[3]

За континуирану супкутана инсулинска инфузија (ЦСИИ) користе се само ултракратко делујући инсулински аналози (аспарт и лиспро инсулин) како за базалну потребу за инсулином, тако и за болусе инсулина пред главне оброке. На тај начин избегнута је потреба за дугоделујућим инслинима чије су варијације у апсорпцији из поткожног ткива веће у односу на ултракраткоделујуће инсулине, тако да су и варијације у њиховом дјеловању избегнуте.[4]

Током 24 сата пумпа испоручује унапред програмирану базалну дозу инсулина, зависно од потреба болесника, а пред оброке према прорачуну угљенохидратног калкулатора (зависно од количине угљених хидрата у храни и актуелној гликемији) који је саставни део пумпе болесник притиском на дугме испоручује потребну допунску—болус дозу.[5][6]

Континуирана инфузија инсулина захтева и стандардне методе праћења регулације гликемије – селективно мерење глукозе у самоконтролама, као и гликозилираних протеина. Континуирано мерење глукозе има своје место у лечењу шећерне болести, овом методом посебно код лоше регулисаног и нестабилног облика болести. Оно даје најдетаљнији и најпоузданији увид у кретање гликемије и учинак терапије те је најсигурније према њему коригиговати терапију инсулинском пумпом.

Индикације[уреди]

Терапија инсулинском пумпом није намењена за све категорије болесника са дијабетесом. Такав облик терапије пре свега мора бити прихваћен од стране болесника,

а не наметнут од околине или медицинског тима. ако болесник осећа одбојност према уређају који мора стално имати на себи или ако за терапију није мотивисан.[3]

Најчешће индикације за лечење пприменом ЦСИИ су

  • лоша глукорегулација — упркос вишекратним (5-6) дневним дозама инсулина,
  • учестале и непрепознате хипогликемије,
  • лечење деце и адолесцената,
  • преконцепција и трудноћа — добра преконцепцијска гликорегулација је значајан прогностички фактор исхода и квалитета трудноће. Значајно побољшање параметара гликорегулације терапијом у ЦСИИ режиму доприноси задовољавајућем исходу и квалитету трудноће.[7]
  • гастроентеропатија.

При утврђивању индикација такође треба имати у виду да континуирана инфузија инсулина не значи мању потребу за редовним контролама гликемије, штавише, самоконтрола је један од важних услова сигурне и успешне ЦСИИ терапије. Ако се болесник немарно односи према самоконтроли и нередовно мери гликемију, саветује се да уопште не започиње терапију пумпом, односно да је прекине због могућих опасности од хипогликемије и кетоацидозе.

Врсте пумпи[уреди]

Данас су у примени две врсте пумпи, класична и „патцх“ пумпа.

Класична инсулинска пумпа

Овај тип пумпе се састоји од променљивих срезервоара инсулина и инфузијског сета односно катетера (дужине 40-60 цм) са канилом која се причвршћује на кожу и кучишта са извором напајања (батеријом), мотором и заслоном.

„Патцх“ пумпа

Ова врста пумпе сатоји се од даљинског управљача са заслоном и променљивог кучишта залепљеног на кожу у којем су батерија, мотор, резервоар инсулина и канила.

Обука пацијената за примену инсулинске пумпе[уреди]

Пре увођења инсулинске пумпе у терапију, потребно је болесника добро обучити о њеним техничким могућностима. У свим већим центрима едукацију о употреби пумпе организује произвођач који пумпе увози и дистрибуира.

Тек када је болесник савладао рад инсулинске пумпе, медицински тим обучава болесника о потребној количини инсулина за базалну и болус дозу, о израчунавању потребних јединица инсулина за угљенохидратни оброк и корективне факторе и примено осталих програма испоруке инсулина.

Добре и лоше стране ЦСИИ[уреди]

Инсулинска пумпа са пратећим прибором

Добре стране[уреди]

Предности ове метода над вишекратним дневним субкутаним инекцијама инзулина (MDII) могу бити:

  • боља метаболичка регулација,
  • мање хипогликемија,
  • мање дневне осцилације глукозе у плазми,
  • мања потреба за инзулином
  • побољшање квалитете живота,
  • смањењем броја убода за апликацију инзулина (са 1.825 на 130 годишње).[3]

Лоше стране[уреди]

Инфекција могу настати на месту апликације инулинског катетера, а алергијске су најчешће због примењеног фластера

За разлику од предности, недостаци ЦСИИ терапије могу бити:

Брзи развој хипергликемије и кетоацидозе

Хипергликемије и кетоацидоза могу настати у случају прекида коришћења пумпе или прекида испоруке инсулина услед зачепљења инфузијског сета. Једна од могућих компликација приликом примене инсулинске пумпе је брзи развој кетоацидозе у случају прекида испоруке инсулина. Наим искључење пупме се дозвољава у трајању до 2 сата приликом бављења контактним спортовима или пливањем, односно за вријме туширања. Како се инсулин помоћу пумпе испоручује континуирано у врло малој дози, у случају прекида испоруке инсулина кроз временски период дужи од два сата болесник може брзо развити кетоацидозу.[3]

Инфекције

Инфекције су могуће, ретко, на местима примене инфузионог система.

Алергијске реакције

Алергијске реакције најчешће јављају на местима апликације инулинског катетера, најчешће због фластера који га причвршћује.[3]

Цена

Пумпе и нихова примена је јако скупа. Тако нпр. годишња цена лечења путем ЦСИИ у односу на MDII је 2,5 пута већа.

Потреба за већим нивоом едукације

Едукација је јако важна како у смислу савладавања техичких карктеристика рада пумпе тако и у нужном познавањ рачунања угљених хидрата у оброку.[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Боде БW, Хирсцх ИБ. Усинг тхе цонтинуоус глуцосе мониторинг сyстем то импрове тхе манагемент оф тyпе 1 диабетес. Диабетес Тецхнол Тхер 2000;2 Суппл 1:С43-8.
  2. ^ Габбе СГ, Гравес ЦР. Манагемент оф диабетес меллитус цомплицатинг прегнанцy. Обстет Гyнецол 2003; 102(4): 857–68.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Мања Прашек, Ана Јакир Инзулинске пумпе и континуирано мјерење глукозе — Шећерна болест – рано откривање, превенција и лијечење, МЕДИX, вељача 2009. год. XV, број 80/81
  4. ^ Ленхард МЈ, Реевес ГД. Цонтинуоус субцутанеуоусинсулин инфусион: а цомпрехенсиве ревиеwоф инсулин пумп тхерапy. Арцх Интерн Мед 2001;161(19):2293-300.
  5. ^ Диабетес Цонтрол анд Цомплицатионс Триал РесеарцхГроуп. Имплементатион оф треатмент протоцолсин тхе ДЦЦТ. Диабетес Царе 1995;18:361-76.
  6. ^ Боде БW, Стеед РД, Давидсон ПЦ. Редуцтионин севере хyпоглyцемиа wитх лонг-терм цонтинуоуссубцутанеоус инсулин инфусион ин тyпе 1 диабетес.Диабетес Царе 1996;19:324-7.
  7. ^ Боулот П, Цхабберт-Буффет Н, д'Ерцоле C, Флориот M, Фонтаине П, Фоурниер А, ет ал. Френцх мултицентриц сурвеy оф оутцоме оф прегнанцy ин wомен wитх прегестатионал диабетес. Диабетес Царе 2003; 26(11): 2990–3.

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).