Пређи на садржај

Исхемијско - хеморагијски поремећаји кичмене мождине

С Википедије, слободне енциклопедије

Исхемијско - хеморагијски поремећаји кичмене мождине један је од облика васкуларних лезија кичмене мождине. Карактерише се престанком функционисања одређених група ћелија кичмене мождине (оштећење нервног паренхима), услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица хемодинамских поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у спинално ткиво или овојнице. С обзиром да нервне ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоник, врло брзо долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење ћелије кичмене мождине одговорне.[1]

Облици исхемије — хеморагије[уреди | уреди извор]

Облици исхемије — хеморагије Клиничка слика
Пролазна исхемија кичмене мождине Манифестује пролазном слабошћу доњих екстремитета потенциране напором.[2]
Венски инфаркт Манифестује се субакутно, боловима у леђима, трбуху или ногама.

Постоји различит степен моторног и сензитивног дефицита, али без добро дефинсаног узорка.

Ниво испада сензибилитета је сличан као код артеријског.[2]

Попречни инфаркт кичмене мождине Карактерише га флацидна парализа и потпуни губитак сензибилитета испод нивоа лезије, са сфинктерном дисфункцијом.

Моторној парализи често претходи акутна спинална или радикуларна бол, што одговара нивоу лезије.

Бол обично брзо спласне.

Тетивни и трбушне рефлекси су изгубљени, уз појаву вегетативних поремећаја (синдром комплетне лезије кичмене мождине).[3]

Интрамедуларна крварења (хаематомyелиа) Могу бити нетрауматска и трауматска.

Нетрауматска хаематомијелија се може јавити спонтано или пратити Валсалва маневар.

Најчешће се манифестује као дорзални боло у виду изненадног напада, често са радикуларном дистрибуцијом. Следи тренутни губитак мишићног тонуса испод нивоа лезије и сфинктеријална дисфункција. Како се крв акумулира, тако процес захвата узлазне путеве.

Обично више бочно постављени делови спиноталамичког пута су сачувани. У тим случајевима осећај је сачуван у сакралним дерматомима.[2]

Спинални епидурални или субдурални хематоми Веома су ретки, с тим да је епидурални хематом четири пута чешћи од субдуралног.

Може им претходити лумбална пункција, када се изводи у болесника који узимају антикоагулансе.

Понекад се догоде након напрезања или Валсалва маневра.

Код болесника са коагулационим поремаћајима, хематом се може појавити спонтано.

Манифестују се интензивном локалним болом понекад са радикуларном дистрибуцијом. Потон настаје различит степен слабости, сензорних и сфинктерних дисфункција, обично симетрично.

Спинално субарахноидно крварење Обично се манифестује болом у леђима, са радикуларним зрачењем.

Јавља се опистотонус и различита слабост екстремитета.

Менингеални знаци могу бити присутни.[2][3]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза исхемијско - хеморагијски поремећаји кичмене мождине поставља се на основу: анамнезе клиничког неурошког прегледа, сликовних метода и лабораторијских тестова

Сликовне методе[уреди | уреди извор]

У оквиру нурорадиологије користе се следеће сликовне методе:

Компјутерска томографија (ЦТ)

ЦТ скенер, осим што пружа детаљни приказ коштане анатомије кичмених пршљенова, такође се користи за ЦТ ангиографију, што омогућава визуелизацију пацијентове болести у односу на сложене васкуларне структуре око кичмене мождине.

3Д ЦТ скенер користи се за креирање 3Д приказа кичмене анатомије као што би се видело у оперативној сали, што омогућава побољшано преоперативно планирање и већу сигурност неурохируршке процедуре.  

Магнетна резонантна томографија (МР)

Ова сликовна метода омогућава, уз примену најсавременијих софтвера и протокол изузетно детаљан приказ кичмене мождине, кичме и дискова

Функционална МР

Функционална МР е напредна техника која се широко користи у сликању мозга, али се сада може применити и на кичми. Нерутинске секвенце се користе за идентификацију уобичајених клиничких проблема кичмене мождине и вертебралних сплетова, као што су исхемија, мијелопатија, повреда и инфекција.

Позитронска емисијска томографија (ПЕТ)

Два ПЕТ скенерска томографија се користе у дијагностици и лечењу промена изазваних кичменим туморима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доннан ГА, Фисхер M, Мацлеод M, Давис СМ (2008). „Строке”. Ланцет. свезак 371 (број 9624): 1612.—1623. PMID 18468545. . дои:10.1016/С0140-6736(08)60694-7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  2. ^ а б в г Ниеуwенхуyс Р, Воогд ЈЦ ет ал. Тхе Хуман Централ Нервоус Сyстем. Спрингер, Берлин, Неw Yорк; 2008. 45.
  3. ^ а б Ансон ЈА, Спетзлер РФ. Интервентионал неурорадиологy фор спинал патхологy. Цлин Неуросург 1992; 39:388-417.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).