Пређи на садржај

Јамогенин

С Википедије, слободне енциклопедије
Јамогенин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • C[C@H]1CC[C@@]2(OC1)O[C@H]3C[C@H]4[C@@H]5CC=C6C[C@@H](O)CC[C@]6(C)[C@H]5CC[C@]4(C)[C@H]3[C@@H]2C
Својства
C27H42O3
Моларна маса 414,621
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Јамогенин је органско једињење, које садржи 27 атома угљеника и има молекулску масу од 414,621 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,6
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -6,6
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 38,7

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]