Кахон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кахон је дрвени перкусиони инструмент пореклом од афричких племена.

Кахон (Cajon) што у преводу са шпанског значи „сандук“ , „фиока“ или „кутија са рупом“[1] је шестострани дрвени перкусиони инструмент налик кутији. Верује се да је настао међу робовима који су били музичари у јужноамеричкој шпанској колонији, на простору данашњег Перу-а током раних 1800-тих година.Свира се ударањем рукама или додацима (пластичним и металним четкама, метлицама, звечкама, педалама и др.) по предњој плочи која је нешто тања од остатка инструмента. Најчешће има два звука а то су бас и снер. Материјал од ког се кахон прави је углавном шперплоча дебљине од 1,3 до 1,9 цм.

Настанак[уреди]

Постоје две теорије како је кахон заиста настао.[2] Прва је да је кахон директни потомак кутијастих бубњева из Анголе. Како робови из Африке нису имали своје инструменте, они су користили бродске сандуке које су имали на располагању, као бубњеве и по њима су лупали. Друга теорија је да су шпански колонијалисти забранили музику афричким робовима. Робови су развили инстумент налик кутији јер су лако могли да га преруше у столицу, и тако неговали своју традицију а ипак остали непримећени.

Такође на Куби је кахон прављен од старих фиока и другог кућног коцкастог намештаја и коришћен је углавном за латино музику. Кахон је у почетку био пратећи инструмент афричких плесова Тондеро и Замацуеца док га перкусиониста Рубем Дантас који је свирао заједно са шпанским гитаристом Пацо де Луциа-ом није открио у Перу-у за време њихове турнеје по јужној Америци. По представљању инструмента бенду Дантас је покренуо тренд да се кахон користи у већини фламенко бендова. Данас се кахон учестало користи у афроперуанским , афро-кубанским, и фламенко стиловима музике.

Кахон је 2001. године проглашен националним инструментом Перу-а и сматра се главним делом њиховог богатог културног наслеђа. Модерни кахон се често користи као пратња акустичној гитари. Овај инструмент веома брзо постаје популаран и у блузу, попу, року, фанку, џезу, фјужн-у али такође постаје веома популаран у свим осталим стиловима и жанровима широм света. Чест модеран назив за кахон је „Бубњеви у кутији“ или „Кахон кутија“.

Изглед и конструкција инструмента[уреди]

Кахон се прави у разним врстама облика и величина а и избор материјала може да варира сто све утиче на финални звук инструмента. Странице су углавном направљене од шперплоче дебљине 1,3 – 1,9 цм.[3] Предња страна је тања и углавном је закуцана ексерима и има улогу ударача. Отвор се налази са задње стране насупрот ударачкој страни. Врхови су углавном остављени незакуцани и могу се ударати о кутију која је углавном коцкастог облика али се повремено виђа и понеки асиметричан облик. Изводјач седи на кутији и може се љуљати назад док удара предњу страну коју држи између колена. Модерни кахони најчешће имају гумене ногаре и неколико шрафова са доње стране којима се може мењати боја звука. У оригиналној верзији кахон је био само шупља дрвена кутија али новије верзије имају и неколико развучених канапа или жица попут снера за добијање ефекта зујања као код добоша.[4] Неки перкустионисти стављају и звонце са унутрашње стране ударачке плоче близу канапа односно снера. Додатни звукови могу се добити ударањем кахона са стране врховима прстију или куцкањем у њега.

Врсте кахона и стилови свирања[уреди]

У почетку је кахон био само дрвена кутија направљена углавном од старог намештаја попут фиока и кутија, али како му је популарност расла тако се и он развијао од обичне дрвене кутије до врхунског перкусионог музичког инструмента. Модерни кахони имају подесиве снерове(тзв. фламенко кахон[5]), тако да сам извођач може да бира звук снера који му одговара. Такође неки имају и прилагодљиво пригушење за бас који музичар бира по сопственом нахођењу или по условима и врсти музике коју изводи. Новији модели чак имају и уградјен пицк уп систем за лако озвучавање.

Врсте кахона[уреди]

  • Кахон са фиксираним снером.

Снер је фиксиран и унапред подешен унутар бубња близу горњег десног угла што даје хрскав и чист звук снера. Разне варијације у боји звука могуће су једноставно ударањем у различитим деловима бубња. За добијање бонго ефекта удара се годњи леви ћошак а постепено померањем ка центру све се више чује звук снера.

  • Кахон са подесивим снером.

Код овог модела снер је потпуно подесив са брзопотезним механизмом за промену положаја истог. Потпуно затегнут снер има оштар и узак звук док је са потпуно опуштеним снер-ом више као традиционални кахон без снер-а. Такодје снер може бити прецизно подешен и било где између ове две позиције за фино подешавање боје инструмента а потом закључан да се не би померао током свирања.

  • Кахон са два лица.

Ова врста кахона има две површине за свирање и свака од њих даје сасвим другацији звук што овај инструмент чини веома разноврсним. Једна страна има веома танку површину за свирање што јој даје дубок и веома „органски“ звук. Друга стран има снер који је фиксиран у горњи десни ћосак и даје узак звук снера са дубоким басовним нотама. Овакав бубањ се преферира за акустичну музику. Већина кахон-а има гумене ногаре на којима стоји а опционо може имати и мекано седиште за извођача. Кахон може имати различите врсте рупа иако је округла најстандарнија.

Стилови свирања[уреди]

Цајóн ханд поситионс.јпг

Поред стандардног начина свирања постоје различите варијације које су настале услед разних утицаја током времена. Откако је широко распорстрањен по свету свирали су га не само професионални перкусионисти него и други музичари што је довело до велике разноврсности у стиловима свирања.

Може се свирати само рукама али такодје и пластичним или металним метлицама које се иначе користе за свирање бубњева и дају потпуно различит звук од онога који добијате прстима.Ту су и тврде палице од дрвета са меканим врховима у облику лоптица. Такође се развило и различито прстење које би свирачи ставили на руку да добију другачији звук.Прстење може бити пластично а може бити и метално налик звечкама или звончићима које се тресу док свирач помера руке Још један популаран начин свирања кахона је са обичном педалом за бас бубањ која овај инструмент претвара у индиректан перкусиони инструмент. Ово даје свирачима могућност да га свирају баш као бас бубањ, омогућава свирање јос неких перкусија рукама али такодје ограничава позицију свирања.

Други јако популаран начин коришћења ноге за кахон јесте пригушавање центра кахона петом а у зависности од позиције добија се и другачији звук. Овом позицијом извођач може да пригуши дубоке тонове тако да му остају само високи што даје занимљив ефекат.

Озвучавање кахона[уреди]

Као за сваки акустични инструмент постоје разне технике озвучавања али ћу ја овде објаснити технике користећи један два или три микрофона. Поред ових такодје се могу користити и технике стерео озвучавања али с обзиром да је кахон перкусиони инструмент, стерео озвучавање се првенствено користи ради амбијента у коме се снима.

  • Поставка инструмента

Кахон је најбоље поставити уза зид да би басовне фреквенције добиле пуноцу. Такодје препоручљиво је ставити кахон на под без тепиха (рецимо неки паркет или сл.) да би карактер звука услед рефлексија био живљи.[6]

  • Озвучавање са једним микрофоном:

Није идеално озвучавати кахон са једним микрофоном али ако је то једина опција већина перкусиониста ће тај микрофон ставити позади на рупу да би добили што „маснији“ звук са доста баса. Углавном се користе микрофони који се такодје користе и за бас бубањ. Могу се поставити унутар кахона али се најчешће стављају испред да „гледају“ унутра.

  • Друга опција озвучавања са једном микрофоном је да се микрофон постави негде у соби. тада се добија природни звук кахона али треба имати у виду чињеницу да у том случају акустика просторије игра велику улогу у боји звука. За ове потребе користи се најчешће кондензаторски микрофон са целим опсегом фреквенција.[6]
  • Озвучавање са два микрофона:

Ово је много бољи начин озвучавања зато што се првим микрофоном као и у првом примеру скупља звук са задње стране који има доста баса али се такодје поставља један микрофон напред који гледа директно у прсте изводјача и купи хрскави оштар тон из високих фреквенција а такодје скупља и звукове који прсти праве приликом лупкања о предњу страну инструмента. Задњи микрофон (често динамички као за бас бубањ)се поставља не директно на рупу вец 45° у односу на центар рупе да звук не би превише брундао неких 20цм удаљености. Предњи микрофон (кондензаторски) се поставља 30-40 цм од предње плоче у висини горње ивице кахона тако да гледа ка центру кахона који је измедју свирачевих ногу.[6]

  • Озвучавање са три микрофона:

Ова поставка била би логичан наставак на претходну за случај студијског снимања када желимо да чујемо и просторију у којој се музичар са инструментом налази. Слично попут снимања бубњева поставићемо микрофон у саму просторију да би чули реверберацију те просторије. За озвучавање просторије може се користити и стерео пар а озвучавање самог кахона је исто као у другом случају са два микрофона.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Име кахона
  2. ^ „Настанак и порекло кахон-а” (на језику: енглески). Приступљено 16. 05. 2015. 
  3. ^ „Како направити кахон.” (на језику: енглески). Приступљено 16. 05. 2015. 
  4. ^ Историја кахона и првобитни изглед.
  5. ^ Фламенко кахон
  6. 6,0 6,1 6,2 „Како правилно озвучити кахон” (на језику: енглески). Приступљено 18. 05. 2015. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]