Бубањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бубањ
Неколико бубњева америчкиг индијанског стила.

Бубањ је музички инструмент у породици перкусивних инструмената, стручно класификован као мембранофон.[1] Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима звук настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати руком, батићима, метлицама и палицама. Бубњеви се састоје од барем једне мембране, која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а дизајн им се у основи није променио стотинама година.[1]

Употребе[уреди]

Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у музичкој терапији,[2][3] посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.[4]

У популарној музици и џезу, под бубњевима се обично подразумева комплет бубњева или сет бубњева (са чинелама, или у случају хард рок жанрова, велики број чинела).

Историја[уреди]

Мочишки керамички предмет приказује бубњара. Колекција Ларко музеја. Лима, Перу

Бубњеви направљени од алигаторских кожа су нађени у неолитским културама на локацијама у Кини. Они потичу из периода 5500–2350 п. н. е.[5][6][7] Према књижевним записима, бубњеви су често кориштени у ритуалним церемонијама које су имале шаманске карактеристике.

Бронзани Дунг Сун бубњеви потичу из Дунг Сун културе бронзаног доба у северном Вијетнаму. Један од њих је Нгоц Лу бубањ.[8][9]

Бубњање животиња[уреди]

Макаки мајмуни бубњају објектима на ритмичан начин да би исказали друштвену доминацију и показано је да се то обрађује у њиховим мозговима на сличан начин као у вокализације, што указује на еволуционо порекло бубњања као дела друштвене комуникације.[10] Други примати производе бубњајуће звуке ударајући се у груди и тапшући рукама,[11][12] док глодари као што су кенгурски пацови производе сличне збуке ударајући својим шапама по земљи.[13]

Бубњеви у уметности[уреди]

Ударање бубњева може да буде наменски израз емоција ради забаве, духовности и комуникације. Многе културе практикују ударање бубњева као духовни или верски пасаж и тумаче ритам бубња слично говорном језику или молитви. Бубањ се развио током миленијума у моћну уметничку форму. Ударање бубњева се обично сматра кореном музике и понекад се изводи као кинестетички плес. Као дисциплина, ударање бубњева се концентрише на обуку тела да пунктуира, преноси и интерпретира музичке ритмичке намере публици и извођачу.

Војне примене[уреди]

Кинеске трупе су користиле тајгу бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава. На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. Корпус бубњева и труба швајцарске мисионарске пешадије је такође користио бубњеве. Они су користили рану верзију добоша[14] који је ношен преко бубњаровог десног рамена, суспендован ременом (обично се ударало са једном руком користећи традиционалне удараљке).[15] То је исто тако инструмент на који се енглеска реч за бубањ првобитно односила. Слично томе, током Енглеског грађанског рата бубњеве са затезним конопцем су носили млађи официри као средство за преношење команди виших официра, јер се тако могла надјачати бука битке. Ови су такође висили преко рамена бубњара и типично су кориштене две удараљке. Различите регименте и компаније су имале препознатљиве и јединствене ритмове бубња које су само они препознавали. Средином 19. века шкотска војска је почела да уводи гусларске бендове у њихове брдске пукове.[16]

Током предколумбског ратовања, познато је да су Астечке нације користиле бубњеве да шаљу сигнале ратницима у борбама. Наватловска реч за бубањ грубо се преноси као веветл.[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Grove 2001, стр. 638–649
  2. ^ „Music as medicine”. apa.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 04. 2017. 
  3. ^ McCaffrey T, Edwards J, Fannon D (2011). „Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health?”. The Arts in Psychotherapy. 38 (3): 185—189. doi:10.1016/j.aipp. 2011.04.006 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  4. ^ Weiss, Rick (05. 07. 1994). „Music Therapy”. The Washington Post (Jul 5,1994). 
  5. ^ Liu, Li . Cambridge: Cambridge University Press.2007. ISBN 978-0-521-01064-1. стр. 123.
  6. ^ Sterckx, Roel . New York: State University of New York Press.2002. ISBN 978-0-7914-5270-7. стр. 125.
  7. ^ Porter, Deborah Lynn . New York: State University of New York Press.1996. ISBN 978-0-7914-3034-7. стр. 53..
  8. ^ The Bronze Đông Sỏn Drums: A Collective Work of Archaeologists Thúc Cần Hà, Văn Huyên Nguyẽ̂n - 1989 "We have not classified the above in the series of Dong Son Drums discovered, but have listed them for reference. In the years 1893-1894, Nguyen Van Y, Nguyen Van Tiic and others from Ngọc Lũwere building the Tran Thiiy dike in Nhu Trac, ..."
  9. ^ Higham 1996
  10. ^ Remedios, R; Logothetis, NK; Kayser, C (2009). „Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (42): 18010—5. PMC 2755465Слободан приступ. PMID 19805199. doi:10.1073/pnas.0909756106. 
  11. ^ Clark Arcadi, A; Robert, D; Mugurusi, F (2004). „A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations”. Primates; journal of primatology. 45 (2): 135—9. PMID 14735390. doi:10.1007/s10329-003-0070-8. 
  12. ^ Kalan, AK; Rainey, HJ. (2009). „Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas”. Primates. 50 (3): 273—5. PMID 19221858. doi:10.1007/s10329-009-0130-9. 
  13. ^ Randall, JA. (2001). „Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals”. American Zoologist. 41 (5): 1143—1156. doi:10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2012. 
  14. ^ Beck, John . Encyclopedia of percussion instruments. New York: Garland Publishing. 1995. ISBN 978-0-8240-4788-7.. Google Books preview. Приступљено 8 September 2009.
  15. ^ Moeller, Sanford A.; Chapin, Jim; Hanson, Tommy William; et al. „An online article that covers the Traditional Grip'... used by the Ancients'... (i.e., the Little Finger Grip). Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2018. Приступљено 18. 06. 2019. 
  16. ^ Chatto, Allan. (1996). Brief History of Drumming. Archived 2010-03-15 at the Wayback Machine
  17. ^ Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]