Бубањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бубањ
Неколико бубњева америчкиг индијанског стила.

Бубањ је музички инструмент у породици перкусивних инструмената, стручно класификован као мембранофон.[1] Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима звук настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати руком, батићима, метлицама и палицама. Бубњеви се састоје од барем једне мембране, која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а дизајн им се у основи није променио стотинама година.[1]

Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су ђембе[2][3] се скоро увек свирају на тај начин. Други се нормално свирају у сету од два или више, или их свира више од једног бубњара, као што су бонго бубњеви[4][5] и тимпани.[6][7] Већи број различитих бубњева заједно са чинелама[8] формира основни модерни комплет бубњева.[9][10][11][12]

Употребе[уреди]

Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у музичкој терапији,[13][14] посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.[15]

У популарној музици и џезу, под бубњевима се обично подразумева комплет бубњева или сет бубњева (са чинелама, или у случају хард рок жанрова, велики број чинела).

Сет бубњева[уреди]

Постављен је тако да га свира један музичар - бубњар. Користи се у већини музичких жанрова (поп, рок, џез, блуз...). Елементи бубњева израђују се од различитих материјала, као што су дрво, пластика и метал. У производњи бубњева најчешће се користе разне врсте дрвета. Сви делови сета бубњева, сем чинела, састоје се од две мембране и тела на коме се налази обруч са чивијама за затезање мембране. Чинеле се производе од разних легура, ручно и аутоматизовано. Састоје се од звона и тела. Најчешће су кружног облика, али постоје и модели који су шестоугаони, осмоугаони...

Стандардни сет бубњева састоји се од:

  1. Бас бубањ
  2. Добош
  3. Тимпан 1
  4. Тимпан 2
  5. Индијанер (Тимпан 3)
  6. Контра чинела
  7. Рајд чинела
  8. Креш чинела
Звучни узорци
Компонента Садржај Звук
добош непригушен добош
пригушен добош
ударац о обруч добоша
бас бубањ пригушен бас бубањ
томови том 1
том 2
индијанер
контра чинела затворена контра чинела
отворена контра чинела
отварање и затварање контра чинеле притиском педале
креш чинела креш чинела
рајд чинела рајд чинела
звоно рајд чинеле
ивица рајд чинеле
ритам типичан рок ритам са контра чинелом
типичан рок ритам са рајд чинелом

Бас бубањ[уреди]

Бас бубањ

Бас бубањ је највећи елемент у комплету сета бубњева. Заједно са добошем и чинелама чини основни ритам. Даје ритму пријатне ниске фреквенције и чврсту ритмичку подлогу. Свира се ногом помоћу педале. Најчешће се производи од дрвета. Стандардна величина је 20" х 16" и 22" х 16".

Добош[уреди]

Добош

Добош заједно са бас бубњем и чинелама чини основни ритам. Добош је специфичан по томе што има снер који се налази на доњој мембрани. Снер се састоји од више жица које приликом ударца о добош вибрирају и дају веома светао звук. Може бити различите величине и дубине. Стандардни је 14" х 5,5". Углавном се прави од дрвета или метала.[16]

Тимпани[уреди]

Том

Тимпани се најчешће користе за обогаћивање ритмова прелазима, а такође могу чинити саставни део ритма. Веома су важни при солирању на бубњевима и служе за повезивање музичких фраза. Производе се од дрвета и стандардне величине су: 10" х 8", 10" х 9", 12" х 8", 12 х 10", 13" х 10", 13" х 11.

Индијанер (Тимпан 3)[уреди]

Индијанер

Индијанер је тимпан већих димензија. Разлика у односу на обичне тимпане је у томе што индијанер стоји на својим ножицама и што даје дубљи тон. Такође се производи од дрвета, али су му стандардне величине 16" х 16" и 18" х 16". Индијанер се такође користити као мали бас бубањ од стране неких (углавном џез) бубњара. У том случају је хоризонтално постављен на специјално дизајнираним носачима. У скорије време, компаније као што је Перл, представиле су сет бубња где је индијанер постављен уместо бас бубња.

Контра чинела[уреди]

Контра чинела

Контра чинела заједно са бас бубњем и добошем чини основни ритам. Главна је чинела у сету бубњева. Састоји се од једног пара чинела које су окренуте једна према другој. Налазе се на посебном сталку који се састоји од папучице и механизма за међусобно одвајање чинела. Свира се руком и ногом, ногом је отварамо и затварамо, а руком ударамо по чинелама. Основна улога је да даје високе фреквенције ритму и углавном је основни бројач ритма. Стандардна димензија је 14". Налази се са леве стране сета бубњева.

Рајд чинела[уреди]

Рајд чинела

Рајд чинела има исту улогу као и контра чинела, само што је већих димензија и не може се свирати ногом. Углавном се користи ради промене атмосфере у ритму. Често се свира звоно рајд чинеле, ради акцентовања појединих делова ритма. Можемо је користити и као креш чинелу, ради добијања карактеристичног звука. Стандардна величина је 20". Налази се са десне стране сета бубњева, односно са супротне стране контра чинеле.

Креш чинела[уреди]

Креш чинела

Креш чинела служи за акцентовање у ритму, производи гласан, оштар, "Креш" звук. Одваја деонице у ритму. Термин "Креш" први пут користио је произвођач чинела Зилдјиан. Једна или две креш чинеле су стандардни део комплета бубњева. Понекад бубњар може истовремено да одсвира две различите чинеле у комплету и тако да произведе веома гласан акценат, обично у рок музици. Креш чинеле се у бубњарском сету монтирају на сталак и свирају палицама, док се у класичној музици држе у рукама и свирају једна о другу. Стандардна величина је 14" и 16".

Остали елементи[уреди]

Наведени су основни елементи једног сета бубњева који може да варира на величину у зависности од стила музике. Сет бубњева сачињавају још и разне врсте педала, удараљки, сталака, звона, додатних електронских педова...

Палице[уреди]

Палице

Палице за бубњеве долазе у различитим тежинама и величинама. У већини случајева израђују се од дрвета, али у новије време и од пластике. Поред стандардних палица користе се и метлице, палице са батићем итд. Разликујемо два начина држања палица, стандардни и традиционални. Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.

Најпознатији произвођачи бубњарске опреме[уреди]

Бубњарски сетови[уреди]

Чинеле[уреди]

Штимовање[уреди]

Процес затезања и отпуштања сваке чивије на сваком елементу сета бубњева, ради добијања правилног осциловања мембране назива се штимовање. Свака чивија на једном елементу мора имати исти тон. Што је мембрана више затегнута тон ће бити виши, а што је опуштенија мембрана тон ће бити нижи. Карактеристике звука зависе од много фактора: материјала од кога је направљен бубањ (врста дрвета), особина мембране, брзине ударца, затегнутости мембране, акустиених особина просторије, ... Такође фактори који утичу на звук су и тежина палице, величина и материјал од кога је направљен врх палице, итд.

Један тонски "штим" сета бубњева:

  • 10" Тимпан - Д повишено
  • 12" Тимпан - А повишено
  • 14" Тимпан - Ф
  • 16" Индијанер - Ц
  • 22" Бас бубањ - предња мембрана Ф (октаву ниже од тимпана), резонантна мембрана Е
  • 14" Добош - Г[17]

Електронски бубањ[уреди]

Електронски бубањ
"Table-top" електронски бубањ

Електронски бубањ је електрични уређај који музичар свира у реалном времену и производи разне звукове и ефекте опонашајући акустични бубањ или производећи сопствене звукове који се налазе у процесору, такозваном "друм модулу". Такође може се рећи да је то синтисајзер који може да репродукује звук акустичних бубњева, уверљиво и веома квалитетно.

Састоји се од друм педова, педала и друм модула. Друм педови се монтирају на постоље (рек) у сличној конфигурацији као и акустични бубњеви, са гуменим или специјалним акустичко-електричним чинелама, док се педале за контра чинелу и бас бубањ, као и сам пед за бас бубањ монтирају посебно.

Педови су обично у облику диска или у облику добоша акустичних бубњева, обложени су разним материјалима, најчешће гумом или силиконом.

Сваки пед има сензор који када се побуди генерише електрични сигнал. Електрични сигнал се шаље преко каблова до електронског модула, који производи звук предодређен за пед који је ударен. Звук се може репродуковати преко звучника или слушалица.

Предности у односу на акустични бубањ[уреди]

  • Тиши је
  • Може се свирати на слушалице
  • Заузима мање простора
  • Може да имитира безброј акустичних сетова
  • Не захтева микрофоне за снимање
  • Погодан за почетнике (има метроном, песме уз које се може свирати...)
  • Може се свирати значајно мањим нивоом звука
  • Мање се хабају палице

Мане у односу на акустични бубањ[уреди]

  • Не могу достићи богат звук акустичног сета
  • Није исти осећај док се свира
  • Делови различитих произвођача нису компатибилни
  • Тврди гумени падови
  • Звук се не може добити о ивицу педа
  • Захтева звучник и појачавач да би произвео звук
  • Квалитет звука не зависи само од квалитета бубња
  • Морамо пазити на каблове и конекторе

"Table-top" електронски бубањ[уреди]

То је преносиви електронски бубањ, има све падове и електронски модул спаковане у један уређај. Обично у себи има мали појачавач и уграђене звучнике. Велика предност овог бубња је преносивост и мала цена.

Историја[уреди]

Мочишки керамички предмет приказује бубњара. Колекција Ларко музеја. Лима, Перу

Бубњеви направљени од алигаторских кожа су нађени у неолитским културама на локацијама у Кини. Они потичу из периода 5500–2350 п. н. е.[18][19][20] Према књижевним записима, бубњеви су често кориштени у ритуалним церемонијама које су имале шаманске карактеристике.

Бронзани Дунг Сун бубњеви потичу из Дунг Сун културе бронзаног доба у северном Вијетнаму. Један од њих је Нгоц Лу бубањ.[21][22]

Бубњање животиња[уреди]

Макаки мајмуни бубњају објектима на ритмичан начин да би исказали друштвену доминацију и показано је да се то обрађује у њиховим мозговима на сличан начин као у вокализације, што указује на еволуционо порекло бубњања као дела друштвене комуникације.[23] Други примати производе бубњајуће звуке ударајући се у груди и тапшући рукама,[24][25] док глодари као што су кенгурски пацови производе сличне збуке ударајући својим шапама по земљи.[26]

Бубњеви у уметности[уреди]

Ударање бубњева може да буде наменски израз емоција ради забаве, духовности и комуникације. Многе културе практикују ударање бубњева као духовни или верски пасаж и тумаче ритам бубња слично говорном језику или молитви. Бубањ се развио током миленијума у моћну уметничку форму. Ударање бубњева се обично сматра кореном музике и понекад се изводи као кинестетички плес. Као дисциплина, ударање бубњева се концентрише на обуку тела да пунктуира, преноси и интерпретира музичке ритмичке намере публици и извођачу.

Војне примене[уреди]

Кинеске трупе су користиле тајгу бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава. На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. Корпус бубњева и труба швајцарске мисионарске пешадије је такође користио бубњеве. Они су користили рану верзију добоша[27] који је ношен преко бубњаровог десног рамена, суспендован ременом (обично се ударало са једном руком користећи традиционалне удараљке).[28] То је исто тако инструмент на који се енглеска реч за бубањ првобитно односила. Слично томе, током Енглеског грађанског рата бубњеве са затезним конопцем су носили млађи официри као средство за преношење команди виших официра, јер се тако могла надјачати бука битке. Ови су такође висили преко рамена бубњара и типично су кориштене две удараљке. Различите регименте и компаније су имале препознатљиве и јединствене ритмове бубња које су само они препознавали. Средином 19. века шкотска војска је почела да уводи гусларске бендове у њихове брдске пукове.[29]

Током предколумбског ратовања, познато је да су Астечке нације користиле бубњеве да шаљу сигнале ратницима у борбама. Наватловска реч за бубањ грубо се преноси као веветл.[30]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Grove, George (2001). Stanley Sadie, ур. Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd изд.). Grove's Dictionaries of Music. ISBN 978-1-56159-239-5. 
  2. ^ Friedländer, Marianne (1992). Lehrbuch des Malinke (на језику: German) (1st изд.). Leipzig: Langenscheidt. стр. 279, 159—160. ISBN 978-3-324-00334-6. 
  3. ^ Zemp, Hugo (1971). Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine (на језику: French). Paris: Mouton. 
  4. ^ Fernández, Raúl A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz. Oakland, CA: University of California Press. стр. 22—41. 
  5. ^ „Some notes on Afro-Cuban music and dancing”. The Inter-American, Vol. 1. 1942. стр. 32. 
  6. ^ Gerard, Charley (2001). Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians. стр. 67. Приступљено 28. 10. 2018. 
  7. ^ Hoffman, Stewart. „Playing Timpani | Timpani Techniques | High School Percussion”. stewarthoffmanmusic.com. Toronto, ON: Stewart Hoffman Music. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2012. Приступљено 09. 08. 2012. 
  8. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cymbals”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 
  9. ^ „OnMusic Dictionary”. Music.vt.edu. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2013. Приступљено 28. 07. 2014. 
  10. ^ „Elephant Drums”. elephantdrums.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2010. Приступљено 18. 07. 2010. 
  11. ^ „Trinity College London | Home”. Trinitycollege.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 21. 05. 2014. Приступљено 28. 07. 2014. 
  12. ^ „MGR Music Tuition”. mgrmusic.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2017. Приступљено 30. 03. 2018. 
  13. ^ „Music as medicine”. apa.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 04. 2017. 
  14. ^ McCaffrey T, Edwards J, Fannon D (2011). „Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health?”. The Arts in Psychotherapy. 38 (3): 185—189. doi:10.1016/j.aip.2011.04.006. 
  15. ^ Weiss, Rick (05. 07. 1994). „Music Therapy”. The Washington Post (Jul 5,1994). 
  16. ^ Добош - приступљено 14.05.2015.
  17. ^ Штимовање - приступљено 14.05.2015.
  18. ^ Liu, Li (2007). The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01064-1. стр. 123.
  19. ^ Sterckx, Roel (2002). The Animal and the Daemon in Early China. New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5270-7. стр. 125..
  20. ^ Porter, Deborah Lynn (1996). From Deluge to Discourse: Myth, History, and the Generation of Chinese Fiction. New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3034-7.. p 53.
  21. ^ The Bronze Đông Sỏn Drums: A Collective Work of Archaeologists Thúc Cần Hà, Văn Huyên Nguyẽ̂n - 1989 "We have not classified the above in the series of Dong Son Drums discovered, but have listed them for reference. In the years 1893-1894, Nguyen Van Y, Nguyen Van Tiic and others from Ngọc Lũwere building the Tran Thiiy dike in Nhu Trac, ..."
  22. ^ Higham, Charles (1996). The Bronze Age of Southeast Asia. Cambridge World Archaeology. ISBN 978-0-521-56505-9. 
  23. ^ Remedios, R; Logothetis, NK; Kayser, C (2009). „Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (42): 18010—5. PMC 2755465Слободан приступ. PMID 19805199. doi:10.1073/pnas.0909756106. 
  24. ^ Clark Arcadi, A; Robert, D; Mugurusi, F (2004). „A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations”. Primates; journal of primatology. 45 (2): 135—9. PMID 14735390. doi:10.1007/s10329-003-0070-8. 
  25. ^ Kalan, AK; Rainey, HJ. (2009). „Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas”. Primates. 50 (3): 273—5. PMID 19221858. doi:10.1007/s10329-009-0130-9. 
  26. ^ Randall, JA. (2001). „Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals”. American Zoologist. 41 (5): 1143—1156. doi:10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2012. 
  27. ^ Beck, John (1995). Encyclopedia of percussion instruments. New York: Garland Publishing. ISBN 978-0-8240-4788-7.. Google Books preview. Приступљено 8 September 2009.
  28. ^ Sanford A Moeller; Jim Chapin; Tommy William Hanson; et al. „An online article that covers the Traditional Grip'... used by the Ancients'... (i.e., the Little Finger Grip). 
  29. ^ Chatto, Allan. (1996). Brief History of Drumming. Archived 15. 03. 2010 at the Wayback Machine.
  30. ^ Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]

Литература[уреди]

  • Fernández, Raúl A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz. Oakland, CA: University of California Press. стр. 22—41. 
  • Zemp, Hugo (1971). Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine (на језику: French). Paris: Mouton. 
  • Friedländer, Marianne (1992). Lehrbuch des Malinke (на језику: German) (1st изд.). Leipzig: Langenscheidt. стр. 279, 159—160. ISBN 978-3-324-00334-6. 

Спољашње везе[уреди]