Катетеризација мокраћне цеви бешике

С Википедије, слободне енциклопедије
Катетеризација мокраћне цеви бешике
Увежбавање катетеризације мушке уретре
ИЦД-9-CM57.94
МеСХД014546
МедлинеПлус003981

Катетеризација мокраћне цеви бешике или уретре рутински је медицински поступак којим се олакшава директна дренажа мокраћне бешике.[1][2]

Пацијенти свих старосних група могу захтевати катетеризација мокраћне цеви бешике, али они који су старији или хронично болесни имају већу вјероватноћу за стално присутне катетере, који носе у тим условима уз одређене ризике.[3]

Подаци из литературе указују на високу учесталост трајних мокрачних катетера код становника домова за смештај старих лица.[4] Према подацима из Америке, око 13% особа на пријему у старачке домове ма трајни катетер а анализа у 67 шведских домова за смештај старих лица показала је да 16% мушкараца и 3% жена имају уграђен катетер.[5]

Релативна анатомија[уреди | уреди извор]

Основни принципи катетеризација мокраћне цеви бешике су слични али је сам поступак нешто другојачији у зависности од пола, због анатомских разлике у мокраћној цеви бешике, па ће та разлика бити скраћено приказана:[6]

Анатомија женске мокраћне цеви бешике
Анатомија женске и мушке мокраћне цеви бешике

Развијена женска мокраћна цев бешике је цеваста структура дуга од 4 цм која почиње на врату мокраћне бешике и завршава се у вагиналном предворју. То је богато васкуларни спужваста цилиндрична цев тако грађена да пружа нормалну континенцију, односно спровођења мокраће из мокраћне бешије до спољњег дела тела.

Женска мокраћна цев бешике је фиксирана уретропелвичним лигаментом са своје две стране (трбушна страна је ендопелвична фасција, а вагинална страна периуретрална фасција). Женска мокраћна цев бешике пробија карличну дијафрагму и перинеалну мембрану само постериорно од пубичне симфизе. Дистално, она показује више гениталних карактеристика, и постаје богата жлездама и обложена је сквамозним епителом.[7]

Женска мокраћна цев бешик је кратка структура без сложених инвестиционих структура; стога је мање склон интринзичној патологији него мушка уретра. Ипак, разумевање анатомије женске мокраћне цеви бешике и њених односа је важно нед само за катетеризацију, већ и за разумевање заједничких клиничких проблема стресне уринарне инконтиненције и инфекције уринарног тракта.

Анатомија мушке уретре

Мушка мокраћна цев бешике је уска фибромускуларна цевчица која проводи мокраћу из мокраћне бешике и сперму из ејакулацијских канала у спољни део тела. Иако је мушка мокраћна цев бешике јединствена структура, она се састоји од хетерогеног низа сегмената: простатичног, мембранског и спужвастог.[8]

Фолијев катетер
Затворени тип уринарне дренаже
Разне врсте уринарних катетера

Познавање анатомије мушке мокраћне цеви бешике је неопходно за све здравствене раднике јер је катетеризација једна од најчешће спроведених процедура у здравственој заштити. Мушка мокраћна цев бешике је подложна различитим патолошким стањима, од трауматских до инфективних и неопластичних. Патофизиолошке варијанте мокраћне цеви бешике могу имати разарајуће последице, као што су инсуфицијенција бубрега и неплодност.

Индикације[уреди | уреди извор]

Катетеризација мокраћне цеви бешике се може се користити у дијагностичке и терапијске сврхе.[9]

Дијагностичка катетеризација

Ова врсте катетеризације користи се за одређивање етиологија разних генитоуринарних стања. Заснива се на:[10]

  • Сакупљању неконтаминираног узорка урина за бактериолошке тестове
  • Праћење излучивања урина
  • Сликања (имиџинг) уринарног тракта
Терапијска катетеризација

У терапијске сврхе, катетеризација се примењује код:[11]

  • Акутна уринарне ретенција (нпр бенигна хипертрофија простате, крвни угрушци).[12]
  • Хроничне опструкција која узрокује хидронефрозу.[12]
  • Иницирање континуираног пражњења мокраћне бешике
  • Повремене декомпресије код неурогене бешике.
  • Хигијенско збрињавање непокретних болесника.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Катетеризација мокраћне цеви бешике је контраиндикована у присуству:[13]

  • трауматских повреда доњег уринарног тракта, праћене масивним крварењем,
  • повреде карличног дела мокраћне цеви бешике,
  • операције уретре или мокраћчне бешике,
  • акутни простатитис.[14]

Врсте катетера[уреди | уреди извор]

Кондом за уринарну дренажу

У клиничкој праккси користи се неколико основних врста катетера:[15][16] [17]

  • Фолијев катетер (перманентни уринарни катетер) — који на своме крају има балон у који се пуни физиолошким раствором да би се балон напунио и на тај начин задржао катетер у мокраћној бешици. Балони су направљени од силиконске или природне и запремине су 5 цм² или 30 цм²,
  • Интермитентни катетер (Робинсонов катетер) — је флексибилни катетер који се користи за краткотрајну дренажу урина. За разлику од Фолијевог катетера, нема балона на крају те се не може задржати у мокраћној бешици непричвршћен. Може бити премазан и непремазан (нпр хидрофилни премазани и спреман за упорабу).
  • Цоуде (лакатни) катетер — има закривљен врх који му омогућује да лакше прође кроз кривину у простатичном делу уретре.
  • Хематурични катетер — који је тип Фолеyјева катетера користи се за контролу крварења након трансуретралне ресекције простате. Користан је за ендоскопско — хируршке поступке и у случају масивне хематурије. Постоје катетери с двоструким и троструким луменом.
  • Спољни катетер, урински кондом или кондом-катетер — користи се код инконтинентних мушкараца и носи нижи ризик од инфекције у однсоу на трајни катетер, јер се физички не уводи у уретру већ остаје на површини коже пениса.
Димензије катетара

Димензије катетера су одређене Француском катетерском скалом. Најчешће су величине 3,3 мм па све до 9,3 мм. Здравствени радник је дужан да при примене изабере катетер довољно велик да омогући слободно отицање мокраће и истовремен спречи цурење мимо катетера.

Веће димензије катетера су потребне ако је мокраћа густа, крвава или садржи веће количине седимента. Код већих катетера постоји већа могућност оштећења уретре.

Начин примене[уреди | уреди извор]

Катетери се могу убацити као: [18]

  • Ин-анд-оут процедура, и користе се за тренутну дренажу мокраћне бешике,
  • Самоодрживи уређај за краткотрајну дренажу (као и током операције),
  • Уређај за дуготрајну дренажу, код пацијената са хроничном уринарном ретенцијом.
Опрема

Опрема Опрема за катетеризацију уретре састоји се од:

  • комерцијалног уретралног катетеризатора за једнократну употребу,
  • стерилног анестетичког лубрикант (нпр Лидокаин гел 2%)
  • уретералног апликатора са тупим врхом
  • пластичног шприца (5-10 мЛ).
Приказ разлика између катетеризације мушке и женске уретре

Неки људи развију преосјетљивост на латекс након дуготрајног кориштења латекс катетера након чега се он мора замијенити силиконским или тефлонским. Катетери обложени активном сребром могу смањити број инфекција.

Одржавање катетера[уреди | уреди извор]

  • Одржавања проходности — обезебеђује се испирањем катетера два пута дневно са 5—10 мЛ 0,9% НаЦл или 3% ациди борици.
  • Промена катетера — врши се сваких 5-7 дана, по потреби и раније.
  • Катетер супрапубичне цистостомије — мења се након 2—3 недеље.

Компликације[уреди | уреди извор]

Могуће компликације након пласирања катетера су:[16][17]

  • Алергија или осјетљивост на латекс
  • Оштећења уретре при грубом увођењу катетера
  • Непажљива и груба катетеризација у болесника с поремећајима згрушавања крви може довести до хематурије и тампонаде бешике,
  • Повреде бешике и уретре при насилном извлачењу катетера са надуванин балончићем (полусвесни и немирни болесници),
  • Оштећење уретре при надувавању балончића у уретри а не у бешици,
  • Камење у мокраћној бешици
  • Инфекције крви (септикемија)
  • Крв у урину (хематурија)
  • Оштећење бубрега (обично само код вишегодишње употребе катетера)
  • Рак мокраћне бешике (само након дуготрајне примене катетера).[19]
  • Инфекције уринарног тракта или бубрега, која је један од најважнији патогенетски механизам у настанку бактериурије и инфекције због формирање биофилма убрзо по пласирању катетера.[20] Микроорганизми одмах адхерирају на површину катетера и умножавају се на спољашњој и унутрашњој страни продукујући полисахариде. Стварању биофилма доприносе и састојци урина (ТаммХорсфаллов протеин, јони калцијума и магнезијума) који се инкорпорирају у биофилм. Микроколоније су заштићене у биофилму, где тешко продиру и антибиотици и локални фактори одбране (леукоцити и имуноглобулини). Алкализација мокраће од стране бактерија које продукују уреазу поспешује таложење соли калцијума и магнезијума, што има за последицу стварање кристалног биофилма који може да прави инкрустацију и опструкцију катетера. Особе са катетером имају најчешће два до пет микроорганизама у мокраћи, који су најчешће Е. соли, Ентероцоццус фаецалис и Протеус мирабилис. Такође, веома је чест налаз бактерија које продукују уреазу – Протеус мирабилис, Морганелла моргании, Клебсиелла пнеумониае и Провеиденциа стуартии.[21] Бактерије перзистирају у мокраћи од неколико недеља до неколико месеци. Протеус мирабилис је посебно активан у формирању биофилма и кристалног биофилма и у око 80% случајева одговоран је за све опструкције катетера.[22] Најзад, код особа са катетером чешћа је појава резистентних бактеријских врста.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Уринарy цатхетерс: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ Ортега, Рафаел; Нг, Линда; Секхар, Паван; Сонг, Мицхаел (2008-04-03). „Фемале Уретхрал Цатхетеризатион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 358 (14): е15. ИССН 0028-4793. ПМИД 18385493. дои:10.1056/нејмвцм0706671. 
  3. ^ ван ден Броек, Пиетер Ј; Wилле, Јан C; ван Бентхем, Биргит ХБ; Перенбоом, Ром ЈМ; ван ден Аккер-ван Марле, M Елске; Ниëл-Wеисе, Барбара С (2011-05-23). „Уретхрал цатхетерс: цан wе редуце усе?”. БМЦ Урологy. 11 (1): 10. ИССН 1471-2490. ПМЦ 3121730Слободан приступ. ПМИД 21605403. дои:10.1186/1471-2490-11-10Слободан приступ. 
  4. ^ Нахон, Ирмина; Wаддингтон, Гордон; Дореy, Граце; Адамс, Рогер (2011). „Тхе Хисторy оф Урологиц Сургерy: Фром Реедс то Роботицс”. Урологиц Нурсинг. 31 (3): 173—180. ПМИД 21805756. дои:10.7257/1053-816X.2011.31.3.173. 
  5. ^ Јонссон, Карин; Е-Сон Лофт, Анна-Лена; Насиц, Салмир; Хеделин, Ханс (2011-08-05). „А проспецтиве регистратион оф цатхетер лифе анд цатхетер интервентионс ин патиентс wитх лонг-терм индwеллинг уринарy цатхетерс”. Сцандинавиан Јоурнал оф Урологy анд Непхрологy. 45 (6): 401—405. ИССН 0036-5599. ПМИД 21815861. С2ЦИД 195688092. дои:10.3109/00365599.2011.590998. 
  6. ^ Марлеy, Јероме (2007). „Цампбелл-Wалсх Урологy, 9тх Едитион (Е-дитион) - Едитед бy АЈ Wеин, ЛР Кавоусси, АЦ Новицк, АW Партин анд ЦА Петерс”. Интернатионал Јоурнал оф Урологицал Нурсинг. 1 (2): 94—95. ИССН 1749-7701. дои:10.1111/ј.1749-771x.2007.00017.x. 
  7. ^ Јоурнал "Морпхологиа", Едиториал оффице оф (2016-12-23). „Ревиеw оф тхе теxтбоок Јунqуеира'с Басиц Хистологy: Теxт анд Атлас, Фоуртеентх Едитион 14тх Едитион / Антхонy Месцхер. - МцГраw-Хилл Едуцатион / Медицал: 2016. – 1136 р.”. Морпхологиа. 10 (4): 102. ИССН 1997-9665. дои:10.26641/1997-9665.2016.4.102. 
  8. ^ Марлеy, Јероме (2007). „Цампбелл-Wалсх Урологy, 9тх Едитион (Е-дитион) - Едитед бy АЈ Wеин, ЛР Кавоусси, АЦ Новицк, АW Партин анд ЦА Петерс”. Интернатионал Јоурнал оф Урологицал Нурсинг. 1 (2): 94—95. ИССН 1749-7701. дои:10.1111/ј.1749-771x.2007.00017.x. 
  9. ^ Публисхинг, Харвард Хеалтх (9. 4. 2019). „Уринарy Цатхетеризатион”. Харвард Хеалтх. Приступљено 2021-02-02. 
  10. ^ Таиллy Т, Денстедт ЈД. Фундаменталс оф уринарy трацт драинаге. Ин: Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Партин АW, Петерс ЦА, едс. Цампбелл-Wалсх Урологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 6.
  11. ^ Паницкер ЈН, ДасГупта Р, Батла А. Неуроурологy. Ин: Дарофф РБ, Јанковиц Ј, Маззиотта ЈЦ, Помероy СЛ, едс. Брадлеy'с Неурологy ин Цлиницал Працтице. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 47.
  12. ^ а б Неwман, Диане К. (2007). „Тхе Индwеллинг Уринарy Цатхетер”. Јоурнал оф Wоунд, Остомy & Цонтиненце Нурсинг. 34 (6): 655—661. ИССН 1071-5754. ПМИД 18030105. С2ЦИД 45625767. дои:10.1097/01.wон.0000299816.82983.4а. 
  13. ^ Сабхарwал С. Спинал цорд ињурy (лумбосацрал) Ин: Фронтера WР, Силвер ЈК, Риззо ТД, едс. Ессентиалс оф Пхyсицал Медицине анд Рехабилитатион. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 158.
  14. ^ Селиус БА, Субеди Р (2008-03-01). „Уринарy ретентион ин адултс: диагносис анд инитиал манагемент”. Ам Фам Пхyсициан. 77 (5): 643—50. ПМИД 18350762. .
  15. ^ „Тyпес оф уринарy цатхетерс”. нхс.ук (на језику: енглески). 2017-10-23. Приступљено 2021-02-02. 
  16. ^ а б „Уринарy цатхерисатион усес анд рискс”. www.нхсинформ.сцот (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  17. ^ а б „Уринарy Цатхетерс: Усес, Тyпес, анд Цомплицатионс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2015-10-05. Приступљено 2021-02-02. 
  18. ^ Давис ЈЕ, Силверман МА. Урологиц процедурес. Ин: Робертс ЈР, Цусталоw ЦБ, Тхомсен ТW, едс. Робертс анд Хедгес' Цлиницал Процедурес ин Емергенцy Медицине анд Ацуте Царе. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 55.
  19. ^ Таиллy Т, Денстедт ЈД. Фундаменталс оф уринарy трацт драинаге. Ин: Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Партин АW, Петерс ЦА, едс. Цампбелл-Wалсх Урологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 6.
  20. ^ Ницолле, Линдсаy Е. (2013-11-28). „Цатхетер-Релатед Уринарy Трацт Инфецтион: Працтицал Манагемент ин тхе Елдерлy”. Другс & Агинг. 31 (1): 1—10. ИССН 1170-229X. ПМИД 24288197. С2ЦИД 20736440. дои:10.1007/с40266-013-0089-5. 
  21. ^ Wаррен, Ј. W.; Теннеy, Ј. Х.; Хоопес, Ј. M.; Мунцие, Х. L.; Антхонy, W. C. (1982). „А проспецтиве мицробиологиц студy оф бацтериуриа ин патиентс wитх цхрониц индwеллинг цатхетерс.”. Ј Инфецт Дис. 146 (6): 719—23. ПМИД 6815281. дои:10.1093/инфдис/146.6.719. .
  22. ^ Јацобсен, С. M.; Стицклер, D. Ј.; Моблеy, Х. L. Т.; Схиртлифф, M. Е. (2008). „Цомплицатед Цатхетер-Ассоциатед Уринарy Трацт Инфецтионс Дуе то Есцхерицхиа цоли анд Протеус мирабилис”. Цлиницал Мицробиологy Ревиеwс. 21 (1): 26—59. ИССН 0893-8512. ПМЦ 2223845Слободан приступ. ПМИД 18202436. дои:10.1128/цмр.00019-07. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).