Кладус

С Википедије, слободне енциклопедије

Кладус (грч. κλάδος [kládos] = грана) или монопхyлум је грана – група облика живота која се састоји од заједничког претка и свих његових потомака и представља јединствену грану на стаблу живота. За еволуцијску грану или кладус се шири и назив клада, што може довести до неспоразума, када се говори о филогенетским стаблима.[1][2]

Кладограм (породично стабло) „великих“ биолошких група показује последње заједничке претке композитних стабала на вертикалној линији, а „дебло“ је на дну. Плаве и црвене подгрупе (лево и десно) представљају кладусе или монофилетске потпуне таксономске групе; свака показује свог заједничког претка 'грану', или 'стабљику' и све потомачке гране. Зелена подгрупа није кладус; представља парафилетску групу, која је непотпуна, јер плава грана, иако силази с њом од заједничког претка на стаблу, искључена је из зелене подгрупе.

Заједнички предак може бити индивидуа, популација или чак врста (изумрла или постојећа). Кладес су угнежђени, један у другом, као што се свака грана дели у мање гране. Ове поделе одражавају еволуцијску историју, од када се као популација разишла и еволуирала самостално.[3][4][5]

Многе групе се обично зову кладуси (гране), на пример, глодари, или инсекти, јер се, у сваком случају, њихово име састоји од заједничког претка са свим својим потомачким гранама. Глодари, на пример, су грана сисара који су се одвојили након завршетка владавине диносауруса, пре 66.000.000 година. Оригинална популација и сви њени потомци су кладус. Кладус глодара одговара називу Rodentia, а инсекати класи Insecta. Ове гране укључују мање кладусе, као што су "веверице" или "мрави", од којих сваки садржи још мање гране (кладусе). Кладус „глодара“ је са своје стране укључен у сисаре, кичмењаке и кладусе животиња.

Често, међутим, заједничка ознака за врсте живих бића има само име дебла кладуса. Гуштери нису кладус, а није нису ни мајмуни. Змије су кладус, а гуштери и змије заједно чине већи кладус, али кладус „гуштера“ искључује змије на основу анатомије. Змије су још увек део тог кладуса. Иако су еволуирале тако да изгледају другачије. Термин „гуштер“ ставља геконе и гила чудовишта у исту категорију, али искључује змије. Будући да су гила чудовишта уже везана за змије него што су за геконе, термин „гуштери“ не именује овај кладус. На исти начин, „мајмуни“ нису кладус јер искључују репате мајмуне.

Евроазијски репати мајмуни су сроднији мајмунима Старог света него што су мајмунима Новог света, тако да било који кладус није довољно велик да укључи мајмуне Новог света и мајмуне Старог света. Коначно, многи дефинитивни кладуси немају заједничка услове тај статус. На пример, не постоји термин за кладус који укључује све репате и безепе мајмуне, укључујући и људе. Термин као што су "кичмењак" и "сисар" резултирају из модерних таксономија, јер стара таксономија није имала услове за ове кладусе.

Све више таксономи избегавају именовања таксона који нису кладуси.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Термин "кладус" сковао је 1957. биолог Џулијан Хаксли да се односи на резултат кладогенезе; овај концепт, Хаксли је позајмио од Бернхарда Ренча.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Gavialidae, Crocodylidae и Alligatoridae

Гавијали (Gavialidae), крокодили (Crocodylidae) и алигатори (Alligatoridae) су кладуси чија се имена овде примењују у филогенетском стаблу крокодила.

Кладус и предак[уреди | уреди извор]

Рано филогенетско стабло (Хекел, 1866)

Кладус је по дефиницији монофилетски, што значи да има једног претка (који може бити организам, популација или врста) и све његове потомке. Предак може бити познат или непознат; било који и сви чланови кладуса могу бити постојећи или изумрл9.

Кладуси и филогенетска стабла[уреди | уреди извор]

Наука која покушава да реконструише филогенетска стабала и на тај начин открије кладусе се зове филогенетика или кладистика, овај термин који потиче из „кладус“ потиче од Ернста Мајер (1965). Резултати филогенетских / кладистичких анализе су стабла у облику дијаграма који се зову кладограми; они су, као и све њихове гране, филогенетске хипотезе. Три методе дефинирања кладуса су истакнута у опису номенклатури фдилогенетског стабла.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Кладограм примата испољава угњежђену природу филогенетског стабла.

Кладограм примата показујује угнеждену природу стабла примата. Односи међу кладусима се могу описати на више начина:

  • Кладус се налази унутар клада се каже да се угнездио у оквиру тог кладуса. У дијаграму хуманоидног кладуса, мајмуна и људи су уклопљен у кладус примата.
  • Два цладуса су сестринска ако имају непосредног заједничког претка. У дијаграму, лемури и лори су сестрински кладуси.
  • Кладус А је базни за кладус Б, ако је А грана са лозе која води до Б пре прве гране која води само чланове Б. У дијаграму на десно, у кладусу Strepsirrhini, укључујући и лемуре и лорије, базни је за хоминоиде, мајмуне и људе. Неки аутори су користили „базни“ у другом смислу, у значењу кладуса који је „примитивнији“ или врстама мање богат од свог сестринског кладуса; други сматрају да је ова употреба погрешана.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бентон M. Ј. : Вертебрате палаеонтологy. Блацкwелл. 2005. ISBN 978-0-632-05637-8.
  2. ^ Хенниг W. : Пхyлогенетиц сyстематицс (тр. D. Дwигхт Давис анд Раинер Зангерл), Урбана, ИЛ: Университy оф Иллиноис Пресс (репринтед 1979 анд 1999). 1966. ISBN 978-0-252-06814-0.
  3. ^ Benton, M. J. (2000). „Stems, nodes, crown clades, and rank-free lists: Is Linnaeus dead?” (PDF). Biological Reviews of the Cambridge Philosophical Society. 75 (4): 633—648. PMID 11117201. S2CID 17851383. doi:10.1111/j.1469-185x.2000.tb00055.x. 
  4. ^ Benton M. J. (2004): Vertebrate Palaeontology (3rd ed.).: Blackwell Science. . Oxford. 2000. ISBN 978-0-632-05637-8. 
  5. ^ Маyр Е. : Тхе гроwтх оф биологицал тхоугхт – Диверситy, еволутион, анд инхеританце, 11тх принтинг, фирст: Цопyригхт © 1982. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс Цамбридге (Масс.), Лондо (Енгланд). ISBN 978-0-674-36445-5.. 2000. ISBN 978-0-674-36446-2.