Клинички преглед

С Википедије, слободне енциклопедије
Физички преглед
Интервенција
Ординација у Вашингтону, током {рвог светског рата
ИЦД-9-CM89.7
МеСХД010808
МедлинеПлус002274

Физички преглед, медицински преглед, или клинички преглед (који се чешће назива једноставно преглед), је процес којим лекар прегледа тело пацијента за све могуће знакове или симптоме медицинског стања. Обично се састоји од низа питања у вези са медицинском историјом пацијента, након чега следи испитивање симптома. Заједно, историја болести и физички преглед помажу у одређивању исправне дијагнозе и осмишљавању плана лечења. Ови подаци постају део медицинског досијеа.

Једна метастудија Кокранове колаборације показала је да рутински годишњи физички прегледи нису значајно смањили ризик од болести или смрти, и обратно, могли би довести до претеране дијагнозе и прекомерног лечења.[1] Међутим, у том чланку се не закључује да није важно имати редовну комуникацију са доктором, већ сомо да рутински физички прегледи можда нису неопходни.

Типови[уреди | уреди извор]

Лекар у Центру за релокацију у Гранади, прегледа грло пацијента

Рутински физички прегледи[уреди | уреди извор]

Рутински физички прегледи су физички прегледи који се изводе на асимптоматским пацијентима у сврху медицинског скрининга. Њих обично врше педијатри, лекари опште праксе, лекарски асистенти, овлашћене медицинске сестре или други лекари примарне здравствене заштите. Овај рутински физички преглед обично обухвата ХЕЕНТ евалуацију. Стручњаци за медицинску негу, као што су регистроване и лиценциране медицинске сестре, развијају основу процене како би се раздвојили нормални од абнормалних налаза.[2] Они се пријављују примарном пружаоцу здравствене заштите.

Историја[уреди | уреди извор]

Корени периодичних лекарских прегледа нису сасвим јасни. Сматра се да су били заговарани још од 1920-их.[3] Неки аутори указују на молбе из 19. и почетка 20. века за рано откривање болести попут туберкулозе и периодичне школске здравствене прегледе.[4] Појава медицинског осигурања и сродних комерцијалних утицаја промовисала је прегледе, мада је ова пракса била предмет контроверзи у доба медицине засноване на доказима.[5][4][6][7][8] Неколико студија је спроведено пре него што су формулисане тренутне препоруке за скрининг засноване на евиденцији, чиме је применљивост ових студија ограничена на данашњу праксу.[9][10][11]

Свеобухватни физички прегледи[уреди | уреди извор]

Свеобухватни физички прегледи, такође познати као извршни физички прегледи, обично обухватају лабораторијске тестове, рендгенске снимке грудног коша, тест функционисања плућа, аудиограме, ЦАТ скенирање целог тела, ЕКГ, тестове срчаног стреса, тестове васкуларне старости, анализу урина и мамографију или прегледе простате у зависности од рода пацијента.[12]

Прегледи пре запошљавања[уреди | уреди извор]

Испитивања пре запосљавања су тријажни тестови којима се процењује подобност запошљавања радника на бази резултата њиховог физичког прегледа.[13] То се назива и медицинским одобрењем пре запошљавања. Многи послодавци сматрају да ће путем запосљавања сомо раднике чији резултати физичког прегледа задовољавају одређене критеријеа, њихови запослени колективно имати мање изостанака због болести, мање повреда на радном месту и мање окупационих болести.[13]

Мала количина доказа ниског квалитета произашла из медицинских истраживања подржава идеју да физички прегледи пре запошљавања заправо могу да смање изостанке, повреде на радном месту и окупационе болести.[13] Послодавци не би требало рутински да захтевају од радника да рендгенски прате стање доњег дела леђа као услов за добијање посла.[14][15] Разлози из којих се то не треба чинити обухватају немогућност таквог тестирања да предвиди будуће проблеме, излагање радника радијацији и трошак тестова.[14]

Прегледи осигурања[уреди | уреди извор]

То су физичке прегледи који се обављају као услов куповине здравственог осигурања или животног осигурања.

Употребе[уреди | уреди извор]

Лекар прегледа девојчицу, Гвинеја Бисао, 1974

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Физички прегледи се обављају у већини здравствених сусрета. На пример, физички преглед се врши када пацијент изрази притужбе на симптоме сличне грипу. Ови дијагностички прегледи обично имају фокус на главној притужби пацијента.

Тријажа[уреди | уреди извор]

Општи здравствени прегледи, укључујући физичке прегледе који се обављају када пацијент није пријавио здравствене проблеме, често укључују медицинске прегледе за уобичајена стања, као што је висок крвни притисак. Кокранов преглед је утврдио да општи здравствени прегледи нису смањили ризик од смрти од рака, срчаних обољења или било којег другог узрока, и да се не може доказати да утичу на вероватноћу да ће пацијенту бити неопходно болничко лечење, постати инвалид, бити одсутан с посла или да ће бити неопходне додатне посете лекару. Студија није пронашла никакав ефекат на ризик од болести, али је пронашла доказе који указују на то да су пацијенти који су подвргнути рутинским физичким прегледима били дијагнозирани да болују од хипертензије и других хроничних болести у већој стопи од оних који нису прегледани. Аутори студије су напоменули да студије често нису разматрале, нити извештавале, о могућим штетним исходима (као што су неоправдана анксиозност или непотребне процедуре праћења), те су закључили да је „мало вероватно да су корисни” рутински здравствени прегледи у смислу смањења онколошког и кардиоваскуларног морбидитета и морталитета.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Krogsbøll, Lasse T; Jørgensen, Karsten Juhl (31. 1. 2019). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane. 10: CD009009. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub3. 
  2. ^ Schreiber, Mary L. Evidence-Based Practice. Neurovascular Assessment: An Essential Nursing Focus. MEDSURG Nursing (MEDSURG NURS), Jan/Feb2016; 25(1): 55-57. ISSN 1092-0811
  3. ^ Emerson H (1923). „Periodic medical examinations of apparently healthy persons”. JAMA. 80 (19): 1376—1381. doi:10.1001/jama.1923.26430460003011. 
  4. ^ а б Han PK (новембар 1997). „Historical changes in the objectives of the periodic health examination”. Ann. Intern. Med. 127 (10): 910—7. PMID 9382370. S2CID 20210491. doi:10.7326/0003-4819-127-10-199711150-00010. 
  5. ^ Gordon PR, Senf J (мај 1999). „Is the annual complete physical examination necessary?”. Arch. Intern. Med. 159 (9): 909—10. PMID 10326933. doi:10.1001/archinte.159.9.909. Архивирано из оригинала 2012-02-13. г. 
  6. ^ Charap MH (децембар 1981). „The periodic health examination: genesis of a myth”. Ann. Intern. Med. 95 (6): 733—5. PMID 7030166. doi:10.7326/0003-4819-95-6-733. 
  7. ^ Davis AB (1981). „Life insurance and the physical examination: a chapter in the rise of American medical technology”. Bull Hist Med. 55 (3): 392—406. PMID 7037084. 
  8. ^ Jureidini R, White K (2000). „Life insurance, the medical examination and cultural values”. J Hist Sociol. 13 (2): 190—214. PMID 18383634. doi:10.1111/1467-6443.00113. 
  9. ^ Boulware LE, Marinopoulos S, Phillips KA, et al. (фебруар 2007). „Systematic review: the value of the periodic health evaluation”. Ann. Intern. Med. 146 (4): 289—300. PMID 17310053. doi:10.7326/0003-4819-146-4-200702200-00008 Слободан приступ. 
  10. ^ Olsen DM, Kane RL, Proctor PH (април 1976). „A controlled trial of multiphasic screening”. New England Journal of Medicine. 294 (17): 925—30. PMID 1256483. doi:10.1056/NEJM197604222941705. 
  11. ^ Knox EG (децембар 1974). „Multiphasic screening”. Lancet. 2 (7894): 1434—6. PMID 4140342. doi:10.1016/S0140-6736(74)90086-5. 
  12. ^ „Johns Hopkins Executive Health Program”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2009. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  13. ^ а б в Mahmud, Norashikin; Schonstein, Eva; Schaafsma, Frederieke; Lehtola, Marika M; Fassier, Jean-Baptiste; Reneman, Michiel F; Verbeek, Jos H; Mahmud, Norashikin (2010). „Pre-employment examinations for preventing occupational injury and disease in workers”. Cochrane Database of Systematic Reviews (12): CD008881. PMID 21154401. doi:10.1002/14651858.CD008881. 
  14. ^ а б American College of Occupational and Environmental Medicine (februar 2014), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American College of Occupational and Environmental Medicine, Приступљено 24. 2. 2014 
  15. ^ Talmage, J; Belcourt, R; Galper, J; et al. (2011). „Low back disorders”. Ур.: Kurt T. Hegmann. Occupational medicine practice guidelines : evaluation and management of common health problems and functional recovery in workers (3rd изд.). Elk Grove Village, IL: American College of Occupational and Environmental Medicine. стр. 336, 373, 376—377. ISBN 978-0615452272. 
  16. ^ Krogsbøll, Lasse T; Karsten Juhl Jørgensen; Christian Grønhøj Larsen; Peter C Gøtzsche; Lasse T Krogsbøll (2012). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 10: CD009009. PMID 23076952. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub2. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klinički_pregled&oldid=27675669”