Пређи на садржај

Когал

С Википедије, слободне енциклопедије

Когал (јап. コギャル) је јапанска модна култура која подразумева да младе девојке носе одећу базирану на јапанској школској униформи, само што је у овом случају сукња доста краћа. Кратке сукње се носе без обзира на годишње доба. Карактеристичне су и лабаве чарапе и шал, и офарбана коса је честа. Реч „когал“ је англицизирана верзија речи „когјару“ што је скраћена верзија речи „кокосеи гјару“ (од енглеског „хигх сцхоол гал“). Девојке се међусобно називају „гјару“ иако се тај термин користи за многе друге модне стилове поред поменутог.[1][2]

Когал девојке

Поред мини сукње и лабавих чарапа, когал девојке носе чизме са платформом, шминку и Бурберрy шалове. Девојке се некад фарбају у браон и имају лажан тен. Имају специфичан сленг који садржи доста енглеских речи. Често су девојке студенти, али не морају бити. Центри когал културе су у Харађуку и Шубуји у Токију, посебно у Шибујиној згради 109. Поп певачица Намие Амуро је промовисала овај стил. Критичари називају когал девојке „површне, материјалистичке и склоне израженој потрошњи“. С друге стране, обожаваоци овог стила називају девојке „љубазне, активне младе девојке данашњице“.[3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч „когал“ је скраћено од „кокосеи гјару“ (高校生ギャル, "хигх сцхоол гал").[4] У почетку је тај термин користило обезбеђење у дискотекама као код да разликује пунолетне од малолетника.[4] Термин не користе девојке на који се односи. Оне себе називају гјару (ギャル), јапанско изговарање енглеске речи “гал”. [4]Термин је постао популаран први пут 1972.године од стране телевизијске рекламе за фармерке. Од 1980-их термин се користио за девојке које се облаче по најновијој моди.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Когал девојке су биле оптужене за изражену потрошњу, да живе са родитељима и енђо-косаи (аматерска проституција / дејтинг сервиси). Критичари су сматрали да њихов материјализам произлази из дубљег психичког или спиритуалног проблема празнине модерног јапанског друштва. Неке когал девојке живе од новца својих родитеја, паразитски живот, који је против традиционалног принципа обавеза. „Модерна школска униформа са лабавим чарапама и мобилним телефоном је постала изглед који се асоцира са промискуитетом, лакоћом, похлепом и глупошћу“, каже један коментатор. [5]

Други пак мисле да је когал феномен мање о девојкама и њиховој моди, а више о медијима који покушавају да фетишизирају школску униформу и криве оне које морају да је носе.[6] Једна средњошколка је рекла да би радије да је у средњој школи била у неком другом периоду, а не сада када је због когал културе сви виде као когал девојку са ТВ-а, а не као особу.[5] Што се тиче изражене потрошње, многи који их окривљују за то, нису свесни да за сваки бренд постоји офф-бренд који је дупло јефтинији и може се наћи и малим продавницама као што је ура Харађуку. [7][8]

Когал феномен се никад није односио на све средњошколке, већ симболизује еволуцију улоге жена у капиталистичком Јапану. Когал одбија традиционалне полне улоге и дух национализма и покушава да буде оличење без државног конзумеризма. Конзумеризам се испољава кроз лажне бренднове, коришћење Лове хотела, караоке журке и коришћење енглеских речи у свакодневном говору. Когал девојке су отвореније у вези сексуалне активности и отвореније говоре о њој. Когал хедонизам и непристојно изражавање служи да учвтсти особеност личности младе Јапанке. Критикују мушкарце, посебно старије, као револт против традиционалних полних улога. Когал часописи као што је Егг, који има своју рубрику уметничких слика пениса, представља начин да младе девојке слободно изражавају своје жеље и задовољства и незадовољства. Све у свему, когал језик, понашање и изглед је револт против рестриктивне културе родитеља и служи да учврсти другачија и разнолика изражавања женствености. [9]

Језик[уреди | уреди извор]

Гјару речи настају скраћивањем јапанских фраза или буквалним превођењем енглеских фраза без промене редоследа речи који би одговарао јапанској синтакси.[10] Речи могу настати и додавањем суфикса –ингу (од енглеског наставка –инг) на глаголе, као на пример геттингу (ゲッティング, "геттинг").[10] Скраћенице писане латиницом су исто честе, као на пример “ММ” што значи “мађи де макацуку” (веома иритантно).[10] Још једна специфична ствар је суфикс –ра, што знаци “као” или “научио од”, на пример “Амура” (アムラー, "као Намие Амуро").[10]

Енглески који се користи је комбинација две или више речи које имају своје посебно значење у Јапану.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Уранака, Таига (2003-11-12). „Ман wхо гаве ус лоосе wхите соцкс еyес цомебацк”. Тхе Јапан Тимес Онлине (на језику: енглески). ИССН 0447-5763. Приступљено 2019-12-27. 
  2. ^ „Јапан'с сцхоолгирлс сет тхе тренд”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 1997-11-23. Приступљено 2019-12-27. 
  3. ^ のぶかつ, きしだ. „のぶかつの部活動 синце 1970”. нобукатсу.блог32.фц2.цом (на језику: јапански). Приступљено 2019-12-27. 
  4. ^ а б в г Миллер, Лаура, "Тхосе Наугхтy Теенаге Гирлс: Јапанесе Когалс, Сланг, анд Медиа Ассессментс", Јоурнал оф Лингуистиц Антхропологy: Волуме 14: Нумбер 2 (2004).
  5. ^ а б „WебЦите qуерy ресулт”. www.wебцитатион.орг. Архивирано из оригинала 24. 07. 2011. г. Приступљено 2019-12-27. 
  6. ^ Кинселла, Схарон, "Wхат'с Бехинд тхе Фетисхисм оф Јапанесе Сцхоол Униформс?", Фасхион Тхеорy: Тхе Јоурнал оф Дресс, Бодy & Цултуре, Волуме 6, Нумбер 2, Маy 2002 , пп. 215-237(23)
  7. ^ Матхеwс, Гордон; Wхите, Бруце (2012-10-02). Јапан'с Цхангинг Генератионс: Аре Yоунг Пеопле Цреатинг а Неw Социетy? (на језику: енглески). Роутледге. ИСБН 978-1-134-35389-7. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  8. ^ Асхцрафт, Бриан; Уеда, Схоко (2014-05-13). Јапанесе Сцхоолгирл Цонфидентиал: Хоw Теенаге Гирлс Маде а Натион Цоол (на језику: енглески). Туттле Публисхинг. ИСБН 978-1-4629-1409-8. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  9. ^ Миллер, Лаура. „Тхосе Наугхтy Теенаге Гирлс: Јапанесе Когалс, Сланг, анд Медиа Ассессментс”. Јоурнал оф Лингуистиц Антхропологy (на језику: енглески). 14 (2): 225—247. ИССН 1055-1360. 
  10. ^ а б в г „コギャル語辞典”. wеб.арцхиве.орг. 2007-12-15. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г. Приступљено 2019-12-27. 

Литература[уреди | уреди извор]