Комунално инжењерство
Комунално или урбанно инжењерство примењује алате науке, уметности и инжењерства у урбаном окружењу.
Комунално инжењерство се бави комуналном инфраструктуром. То укључује одређивање, пројектовање, изградњу и одржавање улица, тротоара, водоводне мреже, канализације, уличне расвете, управљање комуналним чврстим отпадом и депонијама, складишта разних расутих материјала који се користе за одржавање и јавне радове (со, песак, итд.), јавне паркове[1][2] и бициклистичка инфраструктура.[3][4]
У случају подземних комуналних мрежа, комунално инжењерство може обухватати и цивилни део (цеви и приступне коморе) локалних дистрибутивних мрежа електричних и телекомуникационих услуга. Такође може да укључује оптимизацију мрежа за одвоз смећа и мреже аутобуских услуга. Неке од ових дисциплина преклапају се са другим грађевинским специјалностима, међутим, комунално инжењерство је усмерено на координацију ових инфраструктурних мрежа и услуга, јер су оне често грађене истовремено (за одређену улични или развојни пројекат), а њима управља иста општинска власт.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремено комунално инжењерство потиче из Велике Британије у 19. веку, након индустријске револуције и раста великих индустријских градова. Претња градском становништву од епидемија водом преношених болести попут колере и тифуса довела је до развоја професије посвећене „санитарној науци” која је касније постала „комунално инжењерство”.
Кључна фигура такозваног „јавног здравственог покрета“ био је Едвин Чадвик, аутор парламентарног извештаја, објављеног 1842. године.[5]
Рано британско законодавство укључује:
- Бургов полицијски закон из 1833. - опуноћује поплочавање, осветљење, чишћење, нагледање, снабдевања водом и побољшања заједница.
- Закон о општинским корпорацијама из 1835. године[6]
- Закон о јавном здравству из 1866. године о формирању дренажних комисија[7][8]
- Закон о јавном здравству из 1875. године, познат у то време као Велики закон о јавном здравству
Ови закони су локалним властима пружили овлашћења за предузимање општинских инжењерских пројеката и за именовање месних геодета (касније познатих као „општински инжињери”).
У Великој Британији, Удружење комуналних инжењера (касније названо Институција комуналних инжењера[9]) основано је 1874. године под покровитељством Институције грађевинских инжењера, ради решавања питања примене санитарних наука. Почетком 20. века комунални инжењеринг је постао широка дисциплина која је обухватала многе одговорности локалних власти, укључујући путеве, дренажу, контролу поплава, обалски инжењеринг, јавно здравство, управљање отпадом, чишћење улица, водовод, канализацију, третман отпадне воде, крематоријуме, јавна купатила, уклањање сиротињских квартова, урбанистичко планирање, јавно становање, снабдевање енергијом, паркове, објекте за рекреацију, библиотеке, градске куће и друге општинске зграде.
У Великој Британији, развој различитих научних области неопходних за управљање општинском инфраструктуром довео је до појаве засебних специјализованих институција, укључујући:
- За одводњавање: Овлашћена институција за управљање водама и животном средином, 1895
- За урбанистичко планирање: Урбанистички институт 1914 ... касније постаје Краљевски урбанистички институт
- За уличну расвету: Удружење инжењера за јавну расвету, 1934. ... које је касније постало Институција инжењера расвете
- За инжењеринг аутопутева: Институција за аутопутеве и саобраћај, 1930
- За јавно становање: Институт за становање, 1931
Институт комуналних инжењера се 1984. године спојио са Институтом грађевинских инжењера. Од 1970-их постоји глобални тренд повећања приватизације и склапања уговора о обављању комуналних инжењерских услуга са разиним фирмама.
У Великој Британији 1990-их година промена филозофије менаџмента довела је до укидања традиционалне организационе структуре округа, где су три функције градског чиновника, управитеља ризнице и инжењера градске управе замењене административном структуром са већим бројем специјализованих одељења.
Крајем 1990-их и почетком 21. века дошло је до повећања незадовољства због онога што се сматрало фракционисаним и нефункционалним јавним службама дизајнираним по уским специјалностима. Холистичнији приступ урбанистичком инжењерингу почео је да се појављује као алтернативни концепт. Критичари специјализованог приступа укључивали су Комисију за архитектуру и изграђено окружење[10] која је заступала становиште да се специјализовани приступ управљању јавном доменом превише фокусиран на ефикасно кретање возила, а не на опште интересе локалних заједница.
Стручна пракса[уреди | уреди извор]
У Великој Британији више не постоји формална стручна спрема из области комуналног инжењерства, иако постоје курсеви из урбаног инжењерства. Професионални сертификат за урбани инжењеринг доступан је путем Институције инкорпорираних инжењера путем домена јавног информисања и саветодавне мреже.
БританскИ Институт грађевинских инжењера (ИЦЕ) пружа услуге практичарима запосленима у јавном сектору, приватном консалтингу и академским установама путем своје публикације Proceedings Journal Municipal Engineer. Овај часопис, први пут објављен 1873. године, има глобални опсег и покрива цео животни циклус општинских служби, бавећи се техничким, политичким и заједничким питањима.[11] Поред тога, постоји експертска комисија која заступа ИЦЕ у консултацијама владе и заступљена је у Међународној федерацији за комунални инжењеринг.
Интернационалне организације[уреди | уреди извор]
Међународна федерација комуналног инжењерства (енгл. International Federation of Municipal Engineering, IFME) је организација коју чине професионални комунални инжењери из целог света. Мисија ИФМЕ је да повеже комуналне инжењере, професионалце у јавним радовима, јавне агенције, институције и предузећа широм света како би могли да деле глобални домен знања и искуства. Циљ је подстицање континуираног побољшања квалитета јавних радова и услуга шире заједнице.
Уводни састанак одржан је 1960. године у седишту организације УНЕСЦО у Паризу. Чланство је непрестано расло и 2009. године[12] је обухватало представнике националних удружења у: Аустралији, Канади, Данској, Естонији, Финској, Италији, Израелу, Холандији, Новом Зеланду, Норвешкој, југу Африке (Јужна Африка, Ботавана, Намибија и Зимбабве), Шведске, Велике Британије (Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска) и САД. Белгија и Сан Марино су тренутно дописне чланице.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Публиц Спацес/Привате Монеy”. Тхе Труст фор Публиц Ланд (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-12.
- ^ „Усинг Треес анд Вегетатион то Редуце Хеат Исландс | УС ЕПА”. УС ЕПА (на језику: енглески). ЕПА, ОАР, ОАП, ЦППД. 17. 6. 2014. Приступљено 2017-11-01.
- ^ Муеллер, Н (2018). „Хеалтх импацт ассессмент оф цyцлинг нетwорк еxпансионс ин Еуропеан цитиес.” (ПДФ). Превентиве Медицине. 109: 62—70. ПМИД 29330030. С2ЦИД 3774985. дои:10.1016/ј.yпмед.2017.12.011. хдл:10230/42143 .
- ^ „Урбан Бикеwаy Десигн Гуиде”. Натионал Ассоциатион оф Цитy Транспортатион Оффициалс. 27. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2015.
- ^ Едwин Цхадwицк (1842). „Репорт то Хер Мајестy'с Принципал Сецретарy оф Стате фор тхе Хоме Департмент, фром тхе Поор Лаw Цоммиссионерс он ан Инqуирy Инто тхе Санитарy Цондитион оф тхе Лабоуринг Популатион оф Греат Бритаин: Wитх Аппендицес”. Греат Бритаин Поор Лаw Цоммиссионерс/W. Цлоwес анд сонс.
- ^ „Цорпоратионс”. Хансард 1803-2005. Парлиамент оф тхе Унитед Кингдом. 14. 2. 1833. Архивирано из оригинала 01. 07. 2023. г. Приступљено 2009-02-19.
- ^ Тхе цитатион оф тхис Ацт бy тхис схорт титле wас аутхорисед бy сецтион 1 оф тхис Ацт. Дуе то тхе репеал оф тхис Ацт, ит ис ноw аутхорисед бy сецтион 19(2) оф тхе Интерпретатион Ацт 1978.
- ^ Тхе Фацторy анд Wорксхоп Ацт 1878 (41 & 42 Вицт ц 16), сецтион 106(11); тхе Публиц Хеалтх (Иреланд) Ацт 1878 (41 & 42 Вицт ц 52), тхирд параграпх оф провисо то сецтион 107.
- ^ „Муниципал Енгинееринг Арцхиве”. 5. 9. 2008. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г.
- ^ Цоwан, Роб (5. 12. 2014). „Лесс ноисе, море диалогуе: Тхе Фаррелл Ревиеw ин фоцус”. Тхе Планнер. Архивирано из оригинала 13. 05. 2015. г. Приступљено 26. 08. 2020.
- ^ Јенкинсон, Иан. “Муниципал Енгинеер – тхе силвер анниверсарy”. Процеедингс оф тхе Институтион оф Цивил Енгинеерс, Муниципал Енгинеер, Вол 162, МЕ2, Јуне 2009, пп65-68.
- ^ Буцхан, Неил. “Бриефинг Ноте - Интернатионал Федератион оф Муниципал Енгинееринг”. Процеедингс оф тхе Институтион оф Цивил Енгинеерс, Муниципал Енгинеер, Вол 163, МЕ3, Септ 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Индеx то тхе Процеедингс оф тхе Институтион оф Муниципал Енгинеерс, фром 1874
- Тхе муниципал анд санитарy енгинеер'с хандбоок (1883)
- „Фéлицитатионс ! Вотре домаине а биен éтé црéé цхез ОВХцлоуд !”.
- „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-04-25. г. Приступљено 2011-11-06.
- „ЕИВП - Ецоле дес Ингéниеурс де ла Вилле де Парис”. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2011-11-06.
- „Америца'с Мост Виситед Цитy Паркс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-10-15. г. Приступљено 2009-12-13.
- Лаyтон-Јонес, К (2016). „Хисторy оф Публиц Парк Фундинг анд Манагемент (1820 – 2010) Хисториц Енгланд Ресеарцх Репорт 20/2016”. ресеарцх.хисториценгланд.орг.ук. Приступљено 2020-06-28.
- „Стате оф УК Публиц Паркс 2016 | Тхе Натионал Лоттерy Херитаге Фунд”. www.херитагефунд.орг.ук. 29. 11. 2016. Приступљено 2020-06-28.
- Меаде, Јулие (2016). Моон Меxицо Цитy (на језику: енглески). Авалон Публисхинг. ИСБН 9781631214097. „Јуст wест оф Беллас Артес, тхе Аламеда Централ ис тхе ларгест греен спаце ин тхе центер оф тхе цитy анд тхе олдест публиц парк ин тхе Америцас.”
- „Тхрее Кингс Даy ин Меxицо, а холидаy ин флуx”. ЛА Тимес Блогс - Ла Плаза. 6. 1. 2011. „Цонсидер тхе сцене тхис wеек ат тхе Аламеда Централ, тхе доwнтоwн Меxицо Цитy парк хисторианс десцрибе ас тхе олдест планнед урбан греен спаце ин тхе Америцас.”
- „Стандардс фор Хигхwаyс онлине ресоурцес - Детаилед гуиданце - ГОВ.УК” (ПДФ).
- „Сустранс Десигн Мануал” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 9. 2015. г. Приступљено 8. 7. 2015.
- „Цyцле Инфраструцтуре Десигн” (ПДФ). Департмент оф Транспорт. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 10. 2016. г. Приступљено 9. 7. 2015.
- „Стиклассифицеринг” (ПДФ). вејдиректоратет.дк. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 09. 2020. г. Приступљено 01. 07. 2023.
- „Хоме - ЦРОW”. цроw.нл. Приступљено 6. 3. 2018.
- „Бицyцле Фацилитиес анд тхе Мануал он Униформ Траффиц Цонтрол Девицес”. Федерал Хигхwаy Администратион (ФХWА). Приступљено 8. 7. 2015.
- „2009 МУТЦД wитх Ревисионс 1 анд 2, Маy 2012”. У.С. Федерал Хигхwаy Администратион (ФХWА). Приступљено 8. 7. 2015.
- „Урбан Бикеwаy Десигн Гуиде - Натионал Ассоциатион оф Цитy Транспортатион Оффициалс”. 27. 6. 2012.
- „Хоw wиде ис а Дутцх цyцле патх?”. wордпресс.цом. 29. 6. 2011.
- Луск, А. C.; Фуртх, П. Г.; Моренцy, П.; Миранда-Морено, L. Ф.; Wиллетт, W. C.; Деннерлеин, Ј. Т. (2011). „Риск оф ињурy фор бицyцлинг он цyцле трацкс версус ин тхе стреет”. Ињурy Превентион. 17 (2): 131—5. ПМЦ 3064866 . ПМИД 21307080. дои:10.1136/ип.2010.028696.
- Реyнолдс, Цонор ЦО; Харрис, M Анне; Тесцхке, Каy; Цриптон, Петер А; Wинтерс, Мегхан (21. 10. 2009). „Тхе импацт оф транспортатион инфраструцтуре он бицyцлинг ињуриес анд црасхес: а ревиеw оф тхе литературе”. Енвиронментал Хеалтх. 8 (1): 47. ИССН 1476-069X. ПМЦ 2776010 . ПМИД 19845962. дои:10.1186/1476-069x-8-47.
- Сцхеперс, П.; Тwиск, D.; Фисхман, Е.; Фyхри, А.; Јенсен, А. (1. 2. 2017). „Тхе Дутцх роад то а хигх левел оф цyцлинг сафетy”. Сафетy Сциенце (на језику: енглески). 92: 264—273. ИССН 0925-7535. С2ЦИД 110938997. дои:10.1016/ј.ссци.2015.06.005. хдл:11250/2766251 .
- Тесцхке, Каy; Харрис, M. Анне; Реyнолдс, Цонор C. О.; Wинтерс, Мегхан; Бабул, Схелина; Цхипман, Марy; Цусимано, Мицхаел D.; Брубацхер, Јефф Р.; Хунте, Гартх; Фриедман, Стевен M.; Монро, Мелодy; Схен, Хуи; Верницх, Лее; Цриптон, Петер А. (2012). „Роуте Инфраструцтуре анд тхе Риск оф Ињуриес то Бицyцлистс: А Цасе-Цроссовер Студy”. Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 102 (12): 2336—43. ПМЦ 3519333 . ПМИД 23078480. дои:10.2105/АЈПХ.2012.300762.
- „Сафетy & Роуте Тyпе: Бицyцлистс' Ињуриес & Тхе Цyцлинг Енвиронмент”. Университy оф Бритисх Цолумбиа.
- Линг, Ребецца; Ротхман, Линда; Цлоутиер, Марие-Солеил; Мацартхур, Цолин; Хоwард, Андреw (фебруар 2020). „Цyцлист-мотор вехицле цоллисионс бефоре анд афтер имплементатион оф цyцле трацкс ин Торонто, Цанада”. Аццидент Аналyсис & Превентион. 135: 105360. ИССН 0001-4575. ПМИД 31785479. С2ЦИД 208515946. дои:10.1016/ј.аап.2019.105360.
- Линг, Ребецца; Ротхман, Линда; Цлоутиер, Марие-Солеил; Мацартхур, Цолин; Хоwард, Андреw (фебруар 2020). „Цyцлист-мотор вехицле цоллисионс бефоре анд афтер имплементатион оф цyцле трацкс ин Торонто, Цанада”. Аццидент Аналyсис & Превентион. 135: 105360. ИССН 0001-4575. ПМИД 31785479. С2ЦИД 208515946. дои:10.1016/ј.аап.2019.105360.
- Зангенехпоур, Сохаил; Страусс, Јиллиан; Миранда-Морено, Луис Ф.; Сауниер, Ницолас (1. 1. 2016). „Аре сигнализед интерсецтионс wитх цyцле трацкс сафер? А цасе–цонтрол студy басед он аутоматед суррогате сафетy аналyсис усинг видео дата”. Аццидент Аналyсис & Превентион (на језику: енглески). 86: 161—172. ИССН 0001-4575. ПМИД 26562673. дои:10.1016/ј.аап.2015.10.025.