Континуум (мерење)
Континуум (множина: цонтинуа) теорије или модели који објашњавају варијацију као постепене квантитативне прелазе без наглих промена или дисконтинуитета. Насупрот томе, категоричке теорије или модели објашњавају варијације користећи квалитативно различита стања.[1]
У физици[уреди | уреди извор]
У физици, на пример, модел просторно-временског континуума описује простор и време као део истог континуума, а не као одвојене ентитете. Спектар у физици, као што је електромагнетни спектар, често се назива континуираним (са енергијом на свим таласним дужинама) или дискретним (енергија само на одређеним таласним дужинама).
Насупрот томе, квантна механика користи кванте, одређене дефинисане количине (тј. категоричке количине) које се разликују од континуираних количина.
У математици и филозофији[уреди | уреди извор]
Добар увод у обухваћена филозофска питања је доступан у Џон Лејн Беловој у Станфордској енциклопедији филозофије.[2] Значајну поделу пружа закон искључене средине. Она одређује поделу између интуиционистичких континуума као што су Брауверов и Ловеров, и класичних као што су Стевинов и Робинсонов.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стевенс, С. С. (1946). „Он тхе Тхеорy оф Сцалес оф Меасуремент”. Сциенце. 103 (2684): 677–680. Бибцоде:1946Сци...103..677С. ПМИД 17750512. дои:10.1126/сциенце.103.2684.677.
- ^ Белл, Јохн L. (2005-07-27). „Цонтинуитy анд Инфинитесималс”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Приступљено 2023-10-03.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цонтинуитy анд инфинитесималс, Јохн Белл, Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy