Простор-време

Из Википедије, слободне енциклопедије

Простор-време у физици је четвородимензионални след у којем се комбинују три димензије простора и димензија времена ради геометријског представљања кретања. Свака тачка у тој геометријској представи је један догађај и све скупа представљају „свет“ кроз време. Путање у следу представљају динамичне историје честица у покрету, тако да праволинијске путање одговарају једноличним кретањима, тродимензионални пресеци привременим сталним вредностима, представљајући заједно изглед простора у одређеном тренутку[1].


Референце[уреди]

  1. Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница spacetime. Cambridge University Press 1995., 1999. ISBN 84-460-0956-0