Копла дужег метра
Копла дужег метра (шп. copla de arte mayor), у шпанској поезији, представља строфу од осам стихова дужих од осам слогова (шп. versos de arte mayor). Рима је консонантска, са две или три различите риме распоређене у два катрена укрштене или обгрљене риме при чему четврти и пети стих имају исту риму и повезују први и други катрен.
Назива се још и копла Хуана де Мене (шп. copla de Juan de Mena) по песнику Хуану де Мени, аутору дела Laberinto de fortuna које је написано у овој форми.
Ова строфа је пореклом из провансалске песничке традиције, а затим преко галисијско-португалске поезије доспева и у шпанску поезију.
Највише је присутна током XV века и прве половине XVI века. Користе је предренесансни шпански песници који су припадали алегоријско-дантеовској школи, као што су Франсиско Империјал, Хуан де Мена, Педро Лопес де Ајала и дон Ињиго Лопес де Мендоса, маркиз од Сантиљане.
Њена метричка шема је најчешће АББААЦЦА, ређе АБАББЦЦБ или АББААЦАЦ, са стиховима од дванаест слогова (дванаестерцима) подељеним на два полустиха од 6 слогова.
Como el ferido de aquella saeta
que trae consigo la cruel engorra,
mientras más tira, por bien que l'acorra,
más el retorno lo fiere e aprieta,
así mi persona estava subjecta:
quando pugnava por descabollirme
mi priessa e la de otros me tiene más firme,
non governándome de arte discreta.
Литература[уреди | уреди извор]
- Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
- Varela Merino, Elena et al., Manual de métrica española, Editorial Castalia. Madrid, 2005.