Кристијанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава Кристијаније
Кристијанија на мапи Копенхагена

Кристијанија, позната и као Слободни град Кристијанија, аутономна је заједница са око 900 становника која заузима 34 хектара у близини Копенхагена, главног града Данске.

Историја[уреди | уреди извор]

Кристијанија је настала 1971. године када је група хипика сквотирала напуштену војну базу у близини Копенхагена, и прогласили је слободним градом и алтернативним друштвом.

Из Прогласа Кристијаније: “Циљ Кристијаније је да створи самоуправно друштво у коме ће свака индивидуа себе сматрати одговорном за добробит читаве заједнице. Наша заједница је створена да буде економски самоодржива и наше намере су да истрајемо у нашем убеђењу да психичка и физичка беда могу бити избегнуте.”

Народ Кристијаније је развио сопствена правила, потпуно независна од данске владе. Правила забрањују крађу, оружје, панцире и тешке дроге, као што су хероин и кокаин. Кола су такође забрањена и становници махом возе бицикле.

Улаз у слободни град Кристијанију

Ова енклава је добро позната љубитељима алтернативног начина живота из целе Скандинавије. Многи је називају последњим уточиштем хипика у Европи. Кристијанија је за кратко време постала главна туристичка атракција у Копенхагену. Кристијанија има сопствену валуту, лоен, која се мења отприлике 7,7 за један евро.

Годинама наком 1971. године, данске власти су покушавале да иселе сквотере. Једно време је чак бајкерска банда била преузела контролу над местом. После дугогодишњих расправа, данска влада је одустала од претњи да ће иселити хипике који су се тамо бесправно населили и признала постојање Кристијаније као друштвеног експеримента. У последње време се поново јављају проблеми са новом, десничарском владом, која покушава да спроведе данске законе на територији Кристијаније.

Нови план за Кристијанију наишао је, међутим, на велико противљење левичарских партија, активиста из многих организација за заштиту људских права и уметника. Према најављеном закону, Кристијанијом ће убудуће управљати нов, независан комитет, постављен од стране власти. Портпарол полиције у Копенхагену изјавио је да убудуће у Кристијанији неће бити дозвољена легална продаја наркотика. Неколико десетина старих и дотрајалих стамбених објеката биће срушено, а на њиховом месту изградиће се нових 300 кућа. Око 900 становника Кристијаније убудуће ће морати да плаћа фиксну новчану надокнаду за гас и електричну енергију, која је до сада коришћена бесплатно.

Проблеми[уреди | уреди извор]

Хашиш је по њиховим правилима дозвољен и продавао се јавно, на штандовима у главној улици. Углавном захваљујући безакоњу, јер Кристијанија нема оружане органе власти, јавили су се проблеми са продавцима тешких дрога, који су злоупотребљавали аутономију.

Полиција је до сада у неколико наврата покушавала рације у Слободном граду Кристијанија, али се то завршавало великим протестима и немирима у којима су коришћени „молотовљеви коктели“ и каменице. Каи Витруп, шеф полиције, који је предводио једину успешну рацију на Кристијанију до сада, тврди да органи реда и мира немају намеру да остану стално присутни у том кварту: „Ми нисмо окупационе снаге. Ухапшени су само они који су се бавили трговином дрогом и њима ће се судити. Остали могу да буду мирни, јер не желимо нове сукобе.“

Дански историчар Јес Фабрицијус Молер тврди да проблем са Кристијанијом пре свега потиче из пренасељености Копенхагена и раста цена земљишта: „Кристијанија се налази на пет минута бродом од центра Копенхагена, а то је примарно грађевинско земљиште. Влада само делује по логици приватног земљишта. Сви који живе на скупом земљишту, то морају да плате.“ Становници Кристијаније наглашавају да је управо то и главни проблем, јер је профит изнад људи.

Од 1994. становници плаћају воду, струју, гас, одношење смећа и слично.

Када су власти 2002. затражиле да продаја хашиша буде мање видљива, штандови су прекривени војномим камуфлажним мрежама. 4. јануара 2004. власти су срушиле штандове у склопу велике полицијске рације. Један од најшаренијих штандова је завршио у Данском народном музеју и сада је део поставке.

24. априла 2005. је убијен 26. годишњи младић, а троје их је повређено у обрачуну банди око трговине дрогом. Ово убиство (прво у 35 година) је шокирало мирољубиве становнике Кристијаније и донело је многе недоумице око будуће стратегије опстанка заједнице.

Будућност[уреди | уреди извор]

2004. године је данска влада донела закон који укида колективе и сада третира њих 900 чланова као индивидуе. Почетком 2005. је уследила серија протеста поводом тог закона. Суштина проблема је што је концепт приватног власништва неспојив са правилима задружне својине која владају у Кристијанији.

Данска полиција је упала у Кристијанију са око 200 специјалаца и уследило је једно од највећих масовних хапшења у данској историји – ухапшено је преко сто људи. Већина њих су оптужени да нису извршавали полицијска наређења, док су неки оптужени за насиље против полиције.

У јануару 2006. влада је предложила да Кристијанија постане легална општина и да се изгради још 400 нових станова. Становницима који сада плаћају 250 ДКК (40 долара) месечно ће бити дозвољено да остану али да плаћају нормалне ренте. Кристијанија је одбила овај “сценарио”, не желећи се да се слободни град претвори у још једно копехагенско предграђе.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]