Ледена полица

Ледена полица је велика плутајућа платформа од леда која се формира на месту где глечер или ледена плоча истиче на обалу и на океанску површину. Ледене полице налазе се само на Антарктику, Гренланду, Канади и руском Арктику. Граница између плутајуће ледене полице и усидреног леда (који почива на подлози) назива се линијом уземљења. Дебљина ледених полица може се кретати од око 100 м (330 фт) до 1.000 м (3.300 фт).

Супротно томе, морски лед настаје на води, много је тањи (обично мање од 3 м) и формира се широм Северног леденог океана. Такође се налази у Јужном океану око континента Антарктика.

Кретање ледених полица углавном је подстакнуто гравитационим притиском приземљеног леда.^[1] Тај ток непрестано помера лед од линије уземљења на предњег дела полице према мору. Раније се сматрало да је основни механизам губитка масе са ледених полица било одцепљивање ледених брегова, у коме се комад леда одваја са предњег дела полице у додиру са мором. Једна студија агенције НАСА и универзитетских истраживача, објављена у издању часописа Сциенце од 14. јуна 2013. године, утврдила је да су океанске воде које отапају доње стране антарктичких ледених полица одговорне за већи део губитка масе континенталних ледених површина.^[2] У стабилном стању, око половина масе леденог прага на Антарктику губи се у базалном топљењу, а половина се губи услед тељења, али релативни значај сваког процеса значајно варира између ледених прагова.^[3] Последњих деценија, ледени прагови на Антарктику су били ван равнотеже, пошто су изгубили више масе због базалног топљења и тељења него што је надокнађено приливом новог леда и снега.^[4]

Типично предњи део полице бива прошириван годинама или деценијама између главних догађаја одцепљења. Акумулација снега на горњој површини и топљење са доње површине такође су важни за равнотежу масе ледене полице. Лед се такође може накупити на доњој страни полице.

Густински контраст између ледењачког леда и течне воде доводи до тога да се најмање 1/9 плутајућег леда налази изнад површине океана, зависно од тога колико је ваздуха под притиском садржано у мехурићима унутар ледничког леда, који потиче од компресованог снега. Формула за горњи делилац је ${\textstyle 1/(\rho _{seawater}-\rho _{glacialice})/\rho _{seawater}}$ , густина хладне морске воде подељена са кг/м³ је око 1,028, а глечерског леда је од око 0,85^[5]^[6] до знатно испод 0,92, границе за врло хладан лед без мехурића.^[7]^[8] Висина полице изнад мора може бити и већа, ако изнад глечерског ледењака постоји много мање густ иња и снега.

Највеће ледене полице света су Росова ледена полица и Филчнер-Ронова ледена полица на Антарктику. Израз заробљена ледена полица је коришћен за лед изнад подглацијалног језера, попут језера Восток.

Канадске ледене полице[уреди | уреди извор]

Све канадске ледене полице су причвршћене на острво Елсмир и леже северно од 82°С. Ледене полице које и даље постоје су Алфреда Ернестова ледена полица , Ворд Хантова ледена полица, Милнова ледена полица и Смитова ледена полица. Маклинтокова ледена полица се распала током периода од 1963. до 1966. године; Ајлесова ледена полица се распала 2005. године; а Макрамова ледена полица се распала 2008. године. Преостале ледене полице такође су временом изгубиле значајну количину своје површине, при чему је Милнова ледена полица била последња на удару и распала се у августу 2020. године.

Антарктичке ледене полице[уреди | уреди извор]

Велики део обале Антарктика има причвршћене ледене полице.^[9] Тхеир аггрегате ареа ис овер 1,550,000 км².^[10]

Руске ледене полице[уреди | уреди извор]

Матушевичева ледена полица била је ледена полица величине 222 км² која се налазила у Северној Земљи, а напајала ју је једна од највећих ледених капа на острву Октобарске револуције, Карпинскијева ледена капа на југу и Русанова ледена капа на северу.^[11] Године 2012, престала је да постоји.^[12]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Греве, Р.; Блаттер, Х. (2009). Дyнамицс оф Ице Схеетс анд Глациерс. Спрингер. ИСБН 978-3-642-03414-5. дои:10.1007/978-3-642-03415-2.
^ „Wарм Оцеан, Нот Ицебергс, Цаусинг Мост оф Антарцтиц Ице Схелвес' Масс Лосс”. НАСА. 24. 6. 2013. Приступљено 18. 3. 2018.
^ Ригнот, Е.; Јацобс, С.; Моугинот, Ј.; Сцхеуцхл, Б. (19. 7. 2013). „Ице-Схелф Мелтинг Ароунд Антарцтица”. Сциенце. 341 (6143): 266—270. Бибцоде:2013Сци...341..266Р. ПМИД 23765278. С2ЦИД 206548095. дои:10.1126/сциенце.1235798.
^ Греене, Цхад А.; Гарднер, Алеx С.; Сцхлегел, Ницоле-Јеанне; Фрасер, Алеxандер D. (10. 8. 2022). „Антарцтиц цалвинг лосс ривалс ице-схелф тхиннинг”. Натуре. 609 (7929): 948—953. Бибцоде:2022Натур.609..948Г. дои:10.1038/с41586-022-05037-w.
^ Пидwирнy, Мицхаел (2006). „Глациал Процессес”. www.пхyсицалгеограпхy.нет. Приступљено 21. 1. 2018.
^ Схумскиy, П. А. (1960). „Денситy оф Глациер Ице”. Јоурнал оф Глациологy. 3 (27): 568—573. Бибцоде:1960ЈГлац...3..568С. ИССН 0022-1430. дои:10.3189/С0022143000023686 .
^ „Денсифицатион”. www.ицеандцлимате.нби.ку.дк (на језику: енглески). 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2018.
^ „Ице – Тхермал Пропертиес”. www.енгинеерингтоолбоx.цом (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2018.
^ Биндсцхадлер, Р.; Цхои, Х.; Wицхлацз, А.; Бингхам, Р.; Бохландер, Ј.; Брунт, К.; Цорр, Х.; Дреwс, Р.; Фрицкер, Х. (18. 7. 2011). „Геттинг ароунд Антарцтица: неw хигх-ресолутион маппингс оф тхе гроундед анд фреелy-флоатинг боундариес оф тхе Антарцтиц ице схеет цреатед фор тхе Интернатионал Полар Yеар”. Тхе Црyоспхере. 5 (3): 569—588. Бибцоде:2011ТЦрy....5..569Б. ИССН 1994-0424. дои:10.5194/тц-5-569-2011. хдл:2060/20120010397 .
^ Депоортер, M. А.; Бамбер, Ј. L.; Григгс, Ј. А.; Ленаертс, Ј. Т. M.; Лигтенберг, С. Р. M.; ван ден Броеке, M. Р.; Мохолдт, Г. (3. 10. 2013). „Цалвинг флуxес анд басал мелт ратес оф Антарцтиц ице схелвес”. Натуре (на језику: енглески). 502 (7469): 89—92. Бибцоде:2013Натур.502...89Д. ИССН 0028-0836. ПМИД 24037377. дои:10.1038/натуре12567.
^ Марк Нутталл, Енцyцлопедиа оф тхе Арцтиц, п. 1887
^ Wиллис, Мицхаел Ј.; Мелкониан, Андреw К.; Притцхард, Маттхеw Е. (1. 10. 2015). „Оутлет глациер респонсе то тхе 2012 цоллапсе оф тхе Матусевицх Ице Схелф, Севернаyа Землyа, Руссиан Арцтиц”. Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх: Еартх Сурфаце (на језику: енглески). 120 (10): 2015ЈФ003544. Бибцоде:2015ЈГРФ..120.2040W. ИССН 2169-9011. дои:10.1002/2015ЈФ003544 .

Литература[уреди | уреди извор]

Барбер, D.Г.; МцЦуллоугх, Г.; Бабб, D.; Комаров, А. С.; Цандлисх, L. M.; Луковицх, Ј. V.; Асплин, M.; Принсенберг, С.; Дмитренко, I.; Рyсгаард, С. (2014). „Цлимате цханге анд ице хазардс ин тхе Беауфорт Сеа”. Елемента. 2: 000025. Бибцоде:2014ЕлеСА...2.0025Б. дои:10.12952/јоурнал.елемента.000025 .
Сцамбос, Т. А.; Бохландер, Ј. А.; Схуман, C. А.; Скварца, П. (2004). „Глациер аццелератион анд тхиннинг афтер ице схелф цоллапсе ин тхе Ларсен Б ембаyмент, Антарцтица” (ПДФ). Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс. 31 (18): Л18402. Бибцоде:2004ГеоРЛ..3118402С. С2ЦИД 36917564. дои:10.1029/2004ГЛ020670. хдл:11603/24296. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 02. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2008.
Биндсцхадлер, А.; Кинг, А.; Аллеy, Б.; Анандакрисхнан, С.; Падман, L. (август 2003). „Тидаллy Цонтроллед Стицк-Слип Дисцхарге оф а Wест Антарцтиц Ице”. Сциенце. 301 (5636): 1087—1089. Бибцоде:2003Сци...301.1087Б. ИССН 0036-8075. ПМИД 12934005. С2ЦИД 37375591. дои:10.1126/сциенце.1087231.
Анандакрисхнан, С.; Воигт, D. Е.; Аллеy, Р. Б.; Кинг, M. А. (2003). „Ице стреам D флоw спеед ис стронглy модулатед бy тхе тиде бенеатх тхе Росс Ице Схелф” (ПДФ). Геопхyс. Рес. Летт. 30 (7): 1361. Бибцоде:2003ГеоРЛ..30.1361А. С2ЦИД 53347069. дои:10.1029/2002ГЛ016329. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 2. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2008.
WЦРП Глобал Сеа Левел Будгет Гроуп (2018). „Глобал сеа-левел будгет 1993–пресент”. Еартх Сyстем Сциенце Дата. 10 (3): 1551—1590. Бибцоде:2018ЕССД...10.1551W. дои:10.5194/ессд-10-1551-2018 . „Тхис цорреспондс то а меан сеа-левел рисе оф абоут 7.5 цм овер тхе wхоле алтиметрy период. Море импортантлy, тхе ГМСЛ цурве схоwс а нет аццелератион, естиматед то бе ат 0.08мм/yр².”
Натионал Ацадемиес оф Сциенцес, Енгинееринг, анд Медицине (2011). „Сyнопсис”. Цлимате Стабилизатион Таргетс: Емиссионс, Цонцентратионс, анд Импацтс овер Децадес то Милленниа. Wасхингтон, DC: Тхе Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 5. ИСБН 978-0-309-15176-4. дои:10.17226/12877. „Боx СYН-1: Сустаинед wарминг цоулд леад то севере импацтс”
ИПЦЦ, 2021: Суммарy фор Полицyмакерс. Ин: Цлимате Цханге 2021: Тхе Пхyсицал Сциенце Басис. Цонтрибутион оф Wоркинг Гроуп I то тхе Сиxтх Ассессмент Репорт оф тхе Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге [Массон-Делмотте, V., П. Зхаи, А. Пирани, С.L. Цоннорс, C. Пéан, С. Бергер, Н. Цауд, Y. Цхен, L. Голдфарб, M.I. Гомис, M. Хуанг, К. Леитзелл, Е. Лонноy, Ј.Б.Р. Маттхеwс, Т.К. Маyцоцк, Т. Wатерфиелд, О. Yелекçи, Р. Yу, анд Б. Зхоу (едс.)]. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, Унитед Кингдом анд Неw Yорк, НY, УС, пп. 3−32, „Суммарy фор Полицyмакерс”. Цлимате Цханге 2021 – тхе Пхyсицал Сциенце Басис. 2023. стр. 3—32. ИСБН 9781009157896. дои:10.1017/9781009157896.001. .
„Сеа левел то инцреасе риск оф деадлy тсунамис”. УПИ. 2018.
„ИПЦЦ'с Неw Естиматес фор Инцреасед Сеа-Левел Рисе”. Yале. 2013.
МцМицхаел, Целиа; Дасгупта, Схоуро; Аyеб-Карлссон, Соња; Келман, Илан (2020-11-27). „А ревиеw оф естиматинг популатион еxпосуре то сеа-левел рисе анд тхе релеванце фор мигратион”. Енвиронментал Ресеарцх Леттерс. 15 (12): 123005. Бибцоде:2020ЕРЛ....15л3005М. ИССН 1748-9326. ПМЦ 8208600 . ПМИД 34149864. дои:10.1088/1748-9326/абб398.
Биндофф, Н.L.; Wиллебранд, Ј.; Артале, V.; Цазенаве, А.; Грегорy, Ј.; Гулев, С.; Ханаwа, К.; Ле Qуéрé, C.; Левитус, С.; Нојири, Y.; Схум, C.К.; Таллеy L.D.; Унникрисхнан, А. (2007), „Сецтион 5.5.1: Интродуцторy Ремаркс”, Ур.: ИПЦЦ АР4 WГ1, Цхаптер 5: Обсерватионс: Оцеан Цлимате Цханге анд Сеа Левел, ИСБН 978-0-521-88009-1, Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г., Приступљено 25. 1. 2017
Мимура, Нобуо (2013). „Сеа-левел рисе цаусед бy цлимате цханге анд итс имплицатионс фор социетy”. Процеедингс оф тхе Јапан Ацадемy. Сериес Б, Пхyсицал анд Биологицал Сциенцес. 89 (7): 281—301. Бибцоде:2013ПЈАБ...89..281М. ИССН 0386-2208. ПМЦ 3758961 . ПМИД 23883609. дои:10.2183/пјаб.89.281.
Цхои, Цхарлес Q. (27. 6. 2012). „Сеа Левелс Рисинг Фаст он У.С. Еаст Цоаст”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 22. 10. 2022.
„2022 Сеа Левел Рисе Тецхницал Репорт”. оцеансервице.ноаа.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-04.
Мyцоо, M., M. Wаириу, D. Цампбелл, V. Дуват, Y. Голбуу, С. Махарај, Ј. Налау, П. Нунн, Ј. Пиннегар, анд О. Wаррицк, 2022: Цхаптер 15: Смалл исландс. Ин Цлимате Цханге 2022: Импацтс, Адаптатион анд Вулнерабилитy [Х.-О. Пöртнер, D.C. Робертс, M. Тигнор, Е.С. Полоцзанска, К. Минтенбецк, А. Алегрíа, M. Цраиг, С. Лангсдорф, С. Лöсцхке,V. Мöллер, А. Окем, Б. Рама (едс.)]. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, Унитед Кингдом анд Неw Yорк, НY, УС, пп. 2043–2121 |дои=10.1017/9781009325844.017
Тхомсен, Дана C.; Смитх, Тимотхy Ф.; Кеyс, Нони (2012). „Адаптатион ор Манипулатион? Унпацкинг Цлимате Цханге Респонсе Стратегиес”. Ецологy анд Социетy. 17 (3). ЈСТОР 26269087. дои:10.5751/ес-04953-170320 .
Трисос, C.Х., I.О. Аделекан, Е. Тотин, А. Аyанладе, Ј. Ефитре, А. Гемеда, К. Калаба, C. Леннард, C. Масао, Y. Мгаyа, Г. Нгаруиyа, D. Олаго, Н.П. Симпсон, анд С. Закиелдеен 2022: Цхаптер 9: Африца. Ин Цлимате Цханге 2022: Импацтс, Адаптатион анд Вулнерабилитy [Х.-О. Пöртнер, D.C. Робертс, M. Тигнор, Е.С. Полоцзанска, К. Минтенбецк, А. Алегрíа, M. Цраиг, С. Лангсдорф, С. Лöсцхке,V. Мöллер, А. Окем, Б. Рама (едс.)]. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, Унитед Кингдом анд Неw Yорк, НY, УС, пп. 2043–2121 „Африца”. Цлимате Цханге 2022 – Импацтс, Адаптатион анд Вулнерабилитy. 2023. стр. 1285—1456. ИСБН 9781009325844. дои:10.1017/9781009325844.011.
Ницхоллс, Роберт Ј.; Маринова, Натасха; Лоwе, Јасон А.; Броwн, Саллy; Веллинга, Пиер; Гусмãо, Диого де; Хинкел, Јоцхен; Тол, Рицхард С. Ј. (2011). „Сеа-левел рисе анд итс поссибле импацтс гивен а 'беyонд 4°Ц (39.2°Ф)wорлд' ин тхе тwентy-фирст центурy”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон А: Матхематицал, Пхyсицал анд Енгинееринг Сциенцес. 369 (1934): 161—181. Бибцоде:2011РСПТА.369..161Н. ИССН 1364-503X. ПМИД 21115518. С2ЦИД 8238425. дои:10.1098/рста.2010.0291 .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Further information from the Australian Antarctic Division Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2017)
The U.S. National Snow and Ice Data Center Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2010)
The Canadian Ice Service

[GreveBlatter2009-1] Греве, Р.; Блаттер, Х. (2009). Дyнамицс оф Ице Схеетс анд Глациерс. Спрингер. ИСБН 978-3-642-03414-5. дои:10.1007/978-3-642-03415-2.

[2] „Wарм Оцеан, Нот Ицебергс, Цаусинг Мост оф Антарцтиц Ице Схелвес' Масс Лосс”. НАСА. 24. 6. 2013. Приступљено 18. 3. 2018.

[3] Ригнот, Е.; Јацобс, С.; Моугинот, Ј.; Сцхеуцхл, Б. (19. 7. 2013). „Ице-Схелф Мелтинг Ароунд Антарцтица”. Сциенце. 341 (6143): 266—270. Бибцоде:2013Сци...341..266Р. ПМИД 23765278. С2ЦИД 206548095. дои:10.1126/сциенце.1235798.

[4] Греене, Цхад А.; Гарднер, Алеx С.; Сцхлегел, Ницоле-Јеанне; Фрасер, Алеxандер D. (10. 8. 2022). „Антарцтиц цалвинг лосс ривалс ице-схелф тхиннинг”. Натуре. 609 (7929): 948—953. Бибцоде:2022Натур.609..948Г. дои:10.1038/с41586-022-05037-w.

[5] Пидwирнy, Мицхаел (2006). „Глациал Процессес”. www.пхyсицалгеограпхy.нет. Приступљено 21. 1. 2018.

[6] Схумскиy, П. А. (1960). „Денситy оф Глациер Ице”. Јоурнал оф Глациологy. 3 (27): 568—573. Бибцоде:1960ЈГлац...3..568С. ИССН 0022-1430. дои:10.3189/С0022143000023686 .

[7] „Денсифицатион”. www.ицеандцлимате.нби.ку.дк (на језику: енглески). 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2018.

[8] „Ице – Тхермал Пропертиес”. www.енгинеерингтоолбоx.цом (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2018.

[9] Биндсцхадлер, Р.; Цхои, Х.; Wицхлацз, А.; Бингхам, Р.; Бохландер, Ј.; Брунт, К.; Цорр, Х.; Дреwс, Р.; Фрицкер, Х. (18. 7. 2011). „Геттинг ароунд Антарцтица: неw хигх-ресолутион маппингс оф тхе гроундед анд фреелy-флоатинг боундариес оф тхе Антарцтиц ице схеет цреатед фор тхе Интернатионал Полар Yеар”. Тхе Црyоспхере. 5 (3): 569—588. Бибцоде:2011ТЦрy....5..569Б. ИССН 1994-0424. дои:10.5194/тц-5-569-2011. хдл:2060/20120010397 .

[10] Депоортер, M. А.; Бамбер, Ј. L.; Григгс, Ј. А.; Ленаертс, Ј. Т. M.; Лигтенберг, С. Р. M.; ван ден Броеке, M. Р.; Мохолдт, Г. (3. 10. 2013). „Цалвинг флуxес анд басал мелт ратес оф Антарцтиц ице схелвес”. Натуре (на језику: енглески). 502 (7469): 89—92. Бибцоде:2013Натур.502...89Д. ИССН 0028-0836. ПМИД 24037377. дои:10.1038/натуре12567.

[EoA-11] Марк Нутталл, Енцyцлопедиа оф тхе Арцтиц, п. 1887

[12] Wиллис, Мицхаел Ј.; Мелкониан, Андреw К.; Притцхард, Маттхеw Е. (1. 10. 2015). „Оутлет глациер респонсе то тхе 2012 цоллапсе оф тхе Матусевицх Ице Схелф, Севернаyа Землyа, Руссиан Арцтиц”. Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх: Еартх Сурфаце (на језику: енглески). 120 (10): 2015ЈФ003544. Бибцоде:2015ЈГРФ..120.2040W. ИССН 2169-9011. дои:10.1002/2015ЈФ003544 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]