Ledena polica

Ledena polica koja se proteže oko 10 km u Antarktičkom prolazu od ostrva Džoinvil

Pogled izbliza na Rosovu ledenu policu

Panorama Rosove ledene police

Ledena polica je velika plutajuća platforma od leda koja se formira na mestu gde glečer ili ledena ploča ističe na obalu i na okeansku površinu. Ledene police nalaze se samo na Antarktiku, Grenlandu, Kanadi i ruskom Arktiku. Granica između plutajuće ledene police i usidrenog leda (koji počiva na podlozi) naziva se linijom uzemljenja. Debljina ledenih polica može se kretati od oko 100 m (330 ft) do 1.000 m (3.300 ft).

Suprotno tome, morski led nastaje na vodi, mnogo je tanji (obično manje od 3 m) i formira se širom Severnog ledenog okeana. Takođe se nalazi u Južnom okeanu oko kontinenta Antarktika.

Kretanje ledenih polica uglavnom je podstaknuto gravitacionim pritiskom prizemljenog leda.^[1] Taj tok neprestano pomera led od linije uzemljenja na prednjeg dela police prema moru. Ranije se smatralo da je osnovni mehanizam gubitka mase sa ledenih polica bilo odcepljivanje ledenih bregova, u kome se komad leda odvaja sa prednjeg dela police u dodiru sa morom. Jedna studija agencije NASA i univerzitetskih istraživača, objavljena u izdanju časopisa Science od 14. juna 2013. godine, utvrdila je da su okeanske vode koje otapaju donje strane antarktičkih ledenih polica odgovorne za veći deo gubitka mase kontinentalnih ledenih površina.^[2]

Tipično prednji deo police biva proširivan godinama ili decenijama između glavnih događaja odcepljenja. Akumulacija snega na gornjoj površini i topljenje sa donje površine takođe su važni za ravnotežu mase ledene police. Led se takođe može nakupiti na donjoj strani police.

Gustinski kontrast između ledenjačkog leda i tečne vode dovodi do toga da se najmanje 1/9 plutajućeg leda nalazi iznad površine okeana, zavisno od toga koliko je vazduha pod pritiskom sadržano u mehurićima unutar ledničkog leda, koji potiče od kompresovanog snega. Formula za gornji delilac je ${\textstyle 1/(\rho _{seawater}-\rho _{glacialice})/\rho _{seawater}}$ , gustina hladne morske vode podeljena sa kg/m³ je oko 1,028, a glečerskog leda je od oko 0,85^[3]^[4] do znatno ispod 0,92, granice za vrlo hladan led bez mehurića.^[5]^[6] Visina police iznad mora može biti i veća, ako iznad glečerskog ledenjaka postoji mnogo manje gust inja i snega.

Najveće ledene police sveta su Rosova ledena polica i Filčner-Ronova ledena polica na Antarktiku. Izraz zarobljena ledena polica je korišćen za led iznad podglacijalnog jezera, poput jezera Vostok.

Kanadske ledene police[уреди | уреди извор]

Sve kanadske ledene police su pričvršćene na ostrvo Elsmir i leže severno od 82°S. Ledene police koje i dalje postoje su Alfreda Ernestova ledena polica , Vord Hantova ledena polica, Milnova ledena polica i Smitova ledena polica. Maklintokova ledena polica se raspala tokom perioda od 1963. do 1966. godine; Ajlesova ledena polica se raspala 2005. godine; a Makramova ledena polica se raspala 2008. godine. Preostale ledene police takođe su vremenom izgubile značajnu količinu svoje površine, pri čemu je Milnova ledena polica bila poslednja na udaru i raspala se u avgustu 2020. godine.

Antarktičke ledene police[уреди | уреди извор]

Veliki deo obale Antarktika ima pričvršćene ledene police.^[7] Their aggregate area is over 1,550,000 km².^[8]

Ruske ledene police[уреди | уреди извор]

Matuševičeva ledena polica bila je ledena polica veličine 222 km² koja se nalazila u Severnoj Zemlji, a napajala ju je jedna od najvećih ledenih kapa na ostrvu Oktobarske revolucije, Karpinskijeva ledena kapa na jugu i Rusanova ledena kapa na severu.^[9] Godine 2012, prestala je da postoji.^[10]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Greve, R.; Blatter, H. (2009). Dynamics of Ice Sheets and Glaciers. Springer. ISBN 978-3-642-03414-5. doi:10.1007/978-3-642-03415-2.
^ „Warm Ocean, Not Icebergs, Causing Most of Antarctic Ice Shelves' Mass Loss”. NASA. 24. 6. 2013. Приступљено 18. 3. 2018.
^ Pidwirny, Michael (2006). „Glacial Processes”. www.physicalgeography.net. Приступљено 21. 1. 2018.
^ Shumskiy, P. A. (1960). „Density of Glacier Ice”. Journal of Glaciology. 3 (27): 568—573. Bibcode:1960JGlac...3..568S. ISSN 0022-1430. doi:10.3189/S0022143000023686 .
^ „Densification”. www.iceandclimate.nbi.ku.dk (на језику: енглески). 11. 9. 2009. Приступљено 21. 1. 2018.
^ „Ice – Thermal Properties”. www.engineeringtoolbox.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2018.
^ Bindschadler, R.; Choi, H.; Wichlacz, A.; Bingham, R.; Bohlander, J.; Brunt, K.; Corr, H.; Drews, R.; Fricker, H. (18. 7. 2011). „Getting around Antarctica: new high-resolution mappings of the grounded and freely-floating boundaries of the Antarctic ice sheet created for the International Polar Year”. The Cryosphere. 5 (3): 569—588. Bibcode:2011TCry....5..569B. ISSN 1994-0424. doi:10.5194/tc-5-569-2011. hdl:2060/20120010397 .
^ Depoorter, M. A.; Bamber, J. L.; Griggs, J. A.; Lenaerts, J. T. M.; Ligtenberg, S. R. M.; van den Broeke, M. R.; Moholdt, G. (3. 10. 2013). „Calving fluxes and basal melt rates of Antarctic ice shelves”. Nature (на језику: енглески). 502 (7469): 89—92. Bibcode:2013Natur.502...89D. ISSN 0028-0836. PMID 24037377. doi:10.1038/nature12567.
^ Mark Nuttall, Encyclopedia of the Arctic, p. 1887
^ Willis, Michael J.; Melkonian, Andrew K.; Pritchard, Matthew E. (1. 10. 2015). „Outlet glacier response to the 2012 collapse of the Matusevich Ice Shelf, Severnaya Zemlya, Russian Arctic”. Journal of Geophysical Research: Earth Surface (на језику: енглески). 120 (10): 2015JF003544. Bibcode:2015JGRF..120.2040W. ISSN 2169-9011. doi:10.1002/2015JF003544 .

Literatura[уреди | уреди извор]

Barber, D.G.; McCullough, G.; Babb, D.; Komarov, A. S.; Candlish, L. M.; Lukovich, J. V.; Asplin, M.; Prinsenberg, S.; Dmitrenko, I.; Rysgaard, S. (2014). „Climate change and ice hazards in the Beaufort Sea”. Elementa. 2: 000025. doi:10.12952/journal.elementa.000025 .
Scambos, T. A.; Bohlander, J. A.; Shuman, C. A.; Skvarca, P. (2004). „Glacier acceleration and thinning after ice shelf collapse in the Larsen B embayment, Antarctica” (PDF). Geophysical Research Letters. 31 (18): L18402. Bibcode:2004GeoRL..3118402S. doi:10.1029/2004GL020670. Приступљено 7. 5. 2008.
Bindschadler, A.; King, A.; Alley, B.; Anandakrishnan, S.; Padman, L. (avgust 2003). „Tidally Controlled Stick-Slip Discharge of a West Antarctic Ice”. Science. 301 (5636): 1087—1089. Bibcode:2003Sci...301.1087B. ISSN 0036-8075. PMID 12934005. doi:10.1126/science.1087231.
Anandakrishnan, S.; Voigt, D. E.; Alley, R. B.; King, M. A. (2003). „Ice stream D flow speed is strongly modulated by the tide beneath the Ross Ice Shelf” (PDF). Geophys. Res. Lett. 30 (7): 1361. Bibcode:2003GeoRL..30.1361A. doi:10.1029/2002GL016329. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 2. 2009. Приступљено 7. 5. 2008.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Further information from the Australian Antarctic Division Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2017)
The U.S. National Snow and Ice Data Center Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2010)
The Canadian Ice Service

[GreveBlatter2009-1] Greve, R.; Blatter, H. (2009). Dynamics of Ice Sheets and Glaciers. Springer. ISBN 978-3-642-03414-5. doi:10.1007/978-3-642-03415-2.

[2] „Warm Ocean, Not Icebergs, Causing Most of Antarctic Ice Shelves' Mass Loss”. NASA. 24. 6. 2013. Приступљено 18. 3. 2018.

[3] Pidwirny, Michael (2006). „Glacial Processes”. www.physicalgeography.net. Приступљено 21. 1. 2018.

[4] Shumskiy, P. A. (1960). „Density of Glacier Ice”. Journal of Glaciology. 3 (27): 568—573. Bibcode:1960JGlac...3..568S. ISSN 0022-1430. doi:10.3189/S0022143000023686 .

[5] „Densification”. www.iceandclimate.nbi.ku.dk (на језику: енглески). 11. 9. 2009. Приступљено 21. 1. 2018.

[6] „Ice – Thermal Properties”. www.engineeringtoolbox.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2018.

[7] Bindschadler, R.; Choi, H.; Wichlacz, A.; Bingham, R.; Bohlander, J.; Brunt, K.; Corr, H.; Drews, R.; Fricker, H. (18. 7. 2011). „Getting around Antarctica: new high-resolution mappings of the grounded and freely-floating boundaries of the Antarctic ice sheet created for the International Polar Year”. The Cryosphere. 5 (3): 569—588. Bibcode:2011TCry....5..569B. ISSN 1994-0424. doi:10.5194/tc-5-569-2011. hdl:2060/20120010397 .

[8] Depoorter, M. A.; Bamber, J. L.; Griggs, J. A.; Lenaerts, J. T. M.; Ligtenberg, S. R. M.; van den Broeke, M. R.; Moholdt, G. (3. 10. 2013). „Calving fluxes and basal melt rates of Antarctic ice shelves”. Nature (на језику: енглески). 502 (7469): 89—92. Bibcode:2013Natur.502...89D. ISSN 0028-0836. PMID 24037377. doi:10.1038/nature12567.

[EoA-9] Mark Nuttall, Encyclopedia of the Arctic, p. 1887

[10] Willis, Michael J.; Melkonian, Andrew K.; Pritchard, Matthew E. (1. 10. 2015). „Outlet glacier response to the 2012 collapse of the Matusevich Ice Shelf, Severnaya Zemlya, Russian Arctic”. Journal of Geophysical Research: Earth Surface (на језику: енглески). 120 (10): 2015JF003544. Bibcode:2015JGRF..120.2040W. ISSN 2169-9011. doi:10.1002/2015JF003544 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]