Лептир машна (биологија)
У биолошким наукама, термин лептир машна (назив изабран због облика) је недавни концепт који покушава да проникне у суштину неких операционих и функционалних структура уочених у биолошким организмима и другим врстама комплексних и самоорганизујућих система. Генерално, архитектуре лептир машне се односе на уређене и понављајуће структуре које су често у основи комплексних технолошких или биолошких система, и које имају способност да им пруже баланс између ефикасности, робустности и еволвибилности. Другим речима, лептир машне су способне да узму у обзир велику разноврсност инпута (које усмеравају ка чвору), и да прикажу да знатно мања разноврсност у протоколима и процесима (чвор) може да разради те импуте, и коначно да се формира екстремно хетерогена разноврсност излаза. Ове архитектуре стога управљају великим опсегом инпута путем сржи (чвора) који се састоји од ограниченог броја елемената. У таквим структурама, инпути се преносе у неку врсту левка, према синтетичкој сржи, где они бивају уредно организовани и обрађени помоћу протокола, и одакле се затим пропагира мноштво излаза, или респонса.
Према Ксету и Дојлу,[1] лептир машне имају способност да оптимално организују флуксове масе, енергије, сигнала у свеукупну структуру која се присилно бави веома флуктуирајућим и „неуредним” окружењем. Са биолошке перспективе, лептир машна управља великим упливом стимулуса (инпута), она садржи „компримовано” језгро, и изражава обрађене уносе у виду великог броја могућих фенотипа, и продуката метаболизма. Архитектуре лептир машне су уочене у структурној организацији на различитим скалама живих и еволуирајућих организама (е.г. у бактеријским метаболичким мрежама[1][2][3]) као и у технолошким и динамичким системима (е.г. Интернет[4]). Постоје индикације да архитектура лептир машне има способност посредовања у размени између робустности и ефикасности, уз истовремено пружање могућности систему да еволуира. Насупрот томе, та иста ефикасна архитектура може да буде подложна и осетљива на слабости услед специфичних промена, пертурбација, и фокусираних напада усмерених на темељни скуп модула и протокола. Архитектура лептир машне је једна од неколико различитих структура и функционалних принципа које жива материја примењује у остваривању самоорганизације и ефикасне експлоатације доступних ресурса.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Цсете M, Доyле Ј (2004). „Боw тиес, метаболисм анд дисеасе”. Трендс Биотецхнол. 22 (9): 446—50. ПМИД 15331224. дои:10.1016/ј.тибтецх.2004.07.007.
- ^ Ма ХW, Зенг АП (2003). „Тхе цоннецтивитy струцтуре, гиант стронг цомпонент анд централитy оф метаболиц нетwоркс”. Биоинформатицс. 19 (11): 1423—30. ПМИД 12874056. дои:10.1093/биоинформатицс/бтг177.
- ^ Зхао Ј, Yу Х, Луо ЈХ, Цао ЗW, Ли YX (2006). „Хиерарцхицал модуларитy оф нестед боw-тиес ин метаболиц нетwоркс”. БМЦ Биоинформатицс. 7: 386. ПМЦ 1560398
. ПМИД 16916470. дои:10.1186/1471-2105-7-386.
- ^ Бродер А, Кумар Р, Магхоул Ф, Рагхаван П, Рајагопалан С, Стата Р, Томкинс А, Wиенер Ј (2000). „Грапх струцтуре ин тхе Wеб”. Цомпутер Нетwоркс. 33 (1-6): 309—20. дои:10.1016/С1389-1286(00)00083-9.
- ^ Тиери П, Григнолио А, Заикин А, Мисхто M, Ремондини D, Цастеллани ГЦ, Францесцхи C (2010). „Нетwорк, дегенерацy анд боw тие интегратинг парадигмс анд арцхитецтурес то грасп тхе цомплеxитy оф тхе иммуне сyстем”. Тхеор Биол Мед Модел. 7: 32. ПМЦ 2927512 . ПМИД 20701759. дои:10.1186/1742-4682-7-32.
