Лиганд

С Википедије, слободне енциклопедије
Kompleks kobalta sa pet liganda, [HCo(CO)4]

У координационој хемији, лиганд је јон или молекул који се везује за централни атом метала и формира координациони комплекс. Формирање везе између метала и лиганда се генерално састоји од донирања једног или више електронских парова лиганда. Природа везивања метала и лиганда може да буде у различитом делу опсега који иде од ковалентне до јонске везе. Ред везе метала и лиганда може да буде од један до три. Лиганди се могу сматрати Луисовим базама, мада је у ретким случајевима могу да поприме супротну улогу.[1][2]

Метали и металоиди су везани за лиганде у виртуално свим околностима. Гасовити "голи" метални јони се могу формирати само у високом вакууму. Лиганди у комплексу диктирају реактивност централног атома. Они у знатној мери условљавају брзину супституције лиганда, реактивност и редокс. Избор лиганда је критична одлука у многим областима хемије, као што су бионеорганска и медицинска хемија, хомогена катализа, и хемија животне средине.

Лиганди се могу класификовати на више начина користећи: њихов набој, њихову величину, идентитет координациног атома, и број електрона који донирају они металу. Величина лиганда се изражава конусним углом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цоттон, Франк Алберт; Геоффреy Wилкинсон; Царлос А. Мурилло (1999). Адванцед Инорганиц Цхемистрy. стр. 1355. ISBN 0-471-19957-5, 9780471199571. 
  2. ^ Миесслер, Гарy L.; Доналд Артхур Тарр (1999). Инорганиц Цхемистрy. стр. 642. ISBN 0-13-841891-8, 9780138418915.