Bioneorganska hemija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Mioglobin je prominentni subjekat u bioneorganskoj hemiji. Ovaj metaloprotein sadrži gvožđe-hem kompleks.

Bioneorganska hemija je naučno polje koje istražuje ulogu metala u biologiji. Bionerganska hemija obuhvata izučavanje prirodnih fenomena, poput ponašanja metaloproteina, kao i veštački uvedenih metala, uključujući one koji nisu esencijalni, u medicini i toksikologiji. Mnogi biološki procesi, kao što je respiracija, zavise od bioneorganskih molekula. Ova disciplina takođe obuhvata izučavanje neorganskih modela koji oponašaju metaloproteine.[1]

Kao mešavina biohemije i neorganske hemije, bioneorganska hemija je važna u razumevanju implikacija electronskog transfera proteina, vezivanja supstrata i procesa aktivacije receptora, hemije transfera atoma i grupa, kao i metalnih svojstava u biološkoj hemiji.

Reference[уреди]

  1. ^ Stephen J. Lippard, Jeremy M. Berg, Principles of Bioinorganic Chemistry, University Science Books, 1994, ISBN 0-935702-72-5

Literatura[уреди]

  • Heinz-Bernhard Kraatz (editor), Nils Metzler-Nolte (editor), Concepts and Models in Bioinorganic Chemistry, John Wiley and Sons, 2006, ISBN 3-527-31305-2
  • Ivano Bertini, Harry B. Gray, Edward I. Stiefel, Joan Selverstone Valentine, Biological Inorganic Chemistry, University Science Books, 2007, ISBN 1-891389-43-2
  • Wolfgang Kaim, Brigitte Schwederski "Bioinorganic Chemistry: Inorganic Elements in the Chemistry of Life." John Wiley and Sons, 1994, ISBN 0-471-94369-X
  • Rosette M. Roat-Malone, Bioinorganic Chemistry : A Short Course, John Wiley & Sons, 2002, ISBN 0-471-15976-X
  • J.J.R. Fraústo da Silva and R.J.P. Williams, The biological chemistry of the elements: The inorganic chemistry of life, 2nd Edition, Oxford University Press, 2001, ISBN 0-19-850848-4
  • Lawrence Que, Jr., ed., Physical Methods in Bioinorganic Chemistry, University Science Books, 2000, ISBN 1-891389-02-5

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]