Металоид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Металоиди је назив за групу елемената, чије се особине налазе између металних и неметалних особина.[1]

Металоиди имају низ металних особина - као на пример блијештећа површина и високе температуре топљења. Ипак, они имају много лошију електричну и топлотну проводљивост од типичних метала, а веће од типичних неметала, што је узрок њиховог јављања у полупроводницима.[2]

Њихове хемијске особине такође се не могу убројати ни у металне ни у неметалне: са једне стране показују неметалне особине - нпр. граде доста јаке неорганске киселине, а са друге стране показују типичне металне - показују већу тенденцију за прављење база него киселина и способни су за стварање комплексних једињења као прелазни метали. Овој групи елемената припадају: бор (B), силицијум (Si), германијум (Ge), арсен (As), антимон (Sb), телур (Te), полонијум (По) и астат (At).

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Металоид на Викимедијиној остави