Љубомирка Љупка Ковачевић
Љубомирка Љупка Ковачевић (Подгорица, 1951), психолошкиња, мировна активисткиња, оснивачица АНИМА удружење за културу мира и ненасиља (1996), које преименовано 2005. године у АНИМА - Центар за женско и мировно обрзовање у Котору, Црна Гора. Иницира алтернативни Програм женских студија, феминистички часопис ЖИНЕЦ Центра за женско и мировно образовање[1]. Осим тога, била је чланица Организационог одбора Женског суда-феминистички приступ правди за бившу Југославију)[2] и координирала активности у Црној Гори[2]. [1]Јавно се оглашавала колумнама у дневним новинама, најчешће у дневним новинама Вијести, Црна Гора.
Своје формално образовање Љубомирка Љупка Ковачевић је током, и након ратова у бившој Југославији користила за директну подршку жртвама рата, и промишљању и креирању мировне, феминистичке женске политике[3].
Биографија
[уреди | уреди извор]Љупка Ковачевић је рођена у Подгорици 1951. године где започиње основно образовање. Убрзо се њена породица сели за Котор, те у Котору завршава основну школу, а потом и которску Гимназију[1].
Студије психологије завршила на Филозофском факултету у Београду 1976. године, постдипломске из психотерапије на Медицинском факултету у Загребу (1990). Након дипломирања запослила се у Психијатријској болници Доброта у Котору[1], и напустила је институцију 1999. године.
Друштвено-политички рад
[уреди | уреди извор]У својим гимназијским данима, Љупка Ковачевић постаје чланица Савеза комуниста Југославије (СКЈ) и тиме започиње њен друштвено-политички рад, који је наставила и након распада СКЈ и Социјалистичке федеративне републике Југославије[1].
Савез комуниста је напустила непосредно пред ратове у бившој Југославији, због неслагања са тадашњом политиком СК[1], која је све више нагињала национализму и милитаризму.
Мировни активизам
[уреди | уреди извор]Од 1991. године организује акције за мир и формира групу Круг која је окренута психо-социјалној подршци и култури мира и ненасиља. Са колегиницама из Круга отворила је телефонску линију за разговоре са психолошкињама за психолошке интервенције[1], као реакцију на рат који са собом нужно носи трауме[4].
Љупка Ковачевић је на главном которском тргу, 02. фебруара 1991. године, као једна од организаторска мировног протеста, поручила окупљенима да је време за мир: „Разум и мир међу људе! Закључак који морамо извући је: не убијајмо једни друге!", инсиситирајући да су сви људи браћа и сестре[5].
Након окончања рата 1991-1995. године и након Дејтонског споразума, Љупка Ковачевић се укључује у психосоцијалне програме међународних организација, учи и пружа психолошку подршку жртвама тортуре из ратних логора Босне и Херцеговине (БиХ) , избјеглицама и расељеним лицима из БиХ и Косова у Црној Гори.
Током 1996. године Љупка Ковачевић са још три колегинице психолошкиње - Жанетом Жанком Сироњић , Марушком Цицом Драшковић и Јулијаном Цицовић Масловар, оснива удружење АНИМА Ценатр за женско и мировно образовање у Котору. Ускоро је оформљен и информативно-документациони центар ИНДОК, а Програм женских студија[6], као и часопис ЖИНЕЦ оформљени су 2002. године.
Љупка Ковачевић је и једна од реализаторки Женског суда за бившу Југославију првог таквог суда који је одржан на тлу Европе у мају 2014. године.
Сматрала је да је за женско организовање важно задржати „ политичност феминизма“[7], као и да се та политичност одржава инсистирањем и на класном питању, социо-економском положају жена[8].
„…женска политика отпора даје резултате макар то било само и кроз промијењен став у односу на своју позицију у породици и промијењен став у односу на ауторитет и моћ политичке елите“[9]
Публикације
[уреди | уреди извор]- Глас са плочника: борба мајки са троје и више дјеце против укидања оствареног права, Београд: Жене у црном, (2018), ИСБН - 978-86-85451-73-7
- Стање женских људских права у Црној Гори : како то виде жене и мушкарци? - Котор : АНИМА - Центар за женско и мировно образовање, 2009 (Херцег Нови : Биро конто), ИСБН 978-86-907869-3-0
- Жене, одговорност, солидарност : и ми имамо што да кажемо! = Wомен, Респонсибилитy, Солидаритy = Wе Хаве Сометхинг то Саy, тоо!,Котор : АНИМА - Центар за женско и мировно образовање, 2009 (Игало : Биро конто), ИСБН 978-86-907869-5-4
- Род, грађанство, равноправност - Котор : АНИМА - Центар за женско и мировно образовање, 2009 (Херцег Нови : Биро конто), ISBN 978-86-907869-4-7
- Кратак водич кроз сексуално.репродуктивно здравље младих
- Контра(пер)цепција; уредиле Љупка Ковачевић и Ервина Дабижиновић, превод Леонида Пламенац/ Котор АНИМА – Центар за женско и мировно образовање , 2013 (Басиум студио , Подгорица), ИСБН 978-86- 907869-9-2
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Дабижиновић, Ервина. „Дисертација, ДИСКУРСИ О ЖЕНАМА БОКЕ КОТОРСКЕ: РОДНИ ИДЕНТИТЕТИ (1815-2015)” (ПДФ).
- ^ а б „женски суд”. www.зенскисуд.орг. Приступљено 2023-03-29.
- ^ онлине, Монитор. „ЉУПКА КОВАЧЕВИЋ, АНИМА: Грађанство је у дубокој апатији, потиснутом бијесу и очају” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-03-29.
- ^ онлине, Монитор. „ЉУПКА КОВАЧЕВИЋ, АНИМА: На дјелу су трауме деведесетих” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-03-29.
- ^ Дабижиновић, Ервина. „Дисертација, ДИСКУРСИ О ЖЕНАМА БОКЕ КОТОРСКЕ: РОДНИ ИДЕНТИТЕТИ (1815-2015)” (ПДФ).
- ^ Домовић Булић, Сенка. „Женске ствари, Wомен Маттерс” (ПДФ).
- ^ „Најава предавања Друг/ца (1978 – 2014) ”Женска хисторија кроз леће времена у регији“ | Фондација ЦУРЕ” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-03-29.
- ^ Дегордиан (http://www.degordian.com). „Љупка Ковачевић”. Музеј Југославије. Приступљено 2023-03-29.
- ^ ур. Нелевић, Наташа. „Зборник 2020, ЖЕНСКО НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ ЦРНЕ ГОРЕ: НОВЕ МАПЕ, РОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ” (ПДФ).