Пређи на садржај

Макдермитова калдера

С Википедије, слободне енциклопедије
Макдермитова калдера
МцДермитт Цалдера
Највиша тачка
Надморска висина6816[1] м
Врх масиваЏордан Медоу планина[2]
Координате42°00′05″ СГШ; 117°59′48″ ЗГД / 42.001389° СГШ; 117.996667° ЗГД / 42.001389; -117.996667 Координате: 42°00′05″ СГШ; 117°59′48″ ЗГД / 42.001389° СГШ; 117.996667° ЗГД / 42.001389; -117.996667
Димензије
Дужина28[3] км
Ширина22[3] км
Географија
Макдермитова калдера на карти Орегон
Макдермитова калдера
Макдермитова калдера
Макдермитова калдера на карти Невада
Макдермитова калдера
Макдермитова калдера
Локација калдере у Орегону и Невади
ДржавеСАД
Покрајинеокрузи Харни, Малхеур, Хумболдт
Геологија
Старост стена19 милиона година (миоцен)
Врста планинеКалдера
Последња ерупцијапре 16,39 ± 0,02 милиона година (миоцен)

Макдермитова калдера је велика, овална калдера западно од Макдермита у југоисточном Орегону и северној Невади у Сједињеним Државама. Дугачка је око 28 ми (45 км) у правцу север–југ и широка 22 ми (35 км) у правцу исток–запад.[3] Западни део калдере је у планинама Траут Крик, а северни део је у планинама Орегонског кањона.[3][4] Највиша тачка Макдермитове калдере је планина Џордан Меадоу на 6.816 фт (2.078 м), која је део планина Монтане у округу Хамболдт, Невада.[1][5]

Макдермитова калдера је вероватно најстарија у низу калдера које је формирало Јелоустонско жариште.[6] Калдери је претходила купола лаве која је изграђена вулканским ерупцијама риолита пре око 19 милиона година.[3][4] Ова купола лаве се срушила у калдеру у ерупцији током периода од 16,37 до 16,41 милиона година.[6] У калдери се касније формирало језеро, у коме су таложени седименти, дијатомит, опал, угљени материјал и мафичка лава.[7]

У калдери су закопана значајна лежишта руде, укључујући живу и уранијум, који су ископавани на више од осам локација у калдери током 20. века. Жива се у овим рудницима вадила у великим количинама, а долазила је углавном из цинобара.[3][8] Рудник Макдермит, који се налази на источној ивици калдере у Невади, био је последњи активни рудник живе у Сједињеним Државама пре него што је затворен 1992. године.[9] Уранијум је откривен у калдери 1953. године, а екстрахован је углавном из риолита бречиране раседне зоне у руднику Мунлајт на југозападној ивици калдере.[3][7][10] Минерали руде уранијума укључују уранинит и кофинит. Претпоставља се да је старост формације уранијума иста као и туф калдере, што је отприлике 16,1 милион година.[7] Остала лежишта у калдери садрже руде антимона, цезијума и литијума[11][12] (што је потенцијално један од највећих рудника на свету).[13]

Налазиште литијума Такеров прелаз, које се налази унутар калдере, је перспектива за коју је 2017. речено да је најзначајнији ресурс литијумске глине у САД.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Рyтуба, Јамес Ј.; Гланзман, Рицхард К. (1978). „Релатион оф Мерцурy, Ураниум, анд Литхиум Депоситс то тхе МцДермитт Цалдера Цомплеx, Невада-Орегон” (ПДФ). Унитед Статес Геологицал Сурвеy. стр. 8. Приступљено 19. 6. 2018. 
  2. ^ „Јордан Меадоw Моунтаин”. Геограпхиц Намес Информатион Сyстем. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. Приступљено 7. 3. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ е Рyтуба, Јамес Ј. (1976). „Геологy анд Оре Депоситс оф тхе МцДермитт Цалдера, Невада–Орегон” (ПДФ). Унитед Статес Геологицал Сурвеy. Приступљено 3. 8. 2015. 
  4. ^ а б Рyтуба, Јамес Ј.; Цонрад, Wалтер К. (1981). Гооделл, П. C.; Wатерс, А. C., ур. „Петроцхемицал Цхарацтеристицс оф Волцаниц Роцкс Ассоциатед wитх Ураниум Депоситс ин тхе МцДермитт Цалдера Цомплеx”. Студиес ин Геологy. 178: 63—72. Приступљено 3. 8. 2015. 
  5. ^ „Јордан Меадоw Моунтаин - 6,816' Невада”. Листсофјохн.цом. Приступљено 17. 6. 2018. 
  6. ^ а б Хенрy, Цхристопхер D.; Цастор, Степхен Б.; Старкел, Wиллиам А.; Еллис, Бен С.; Wолфф, Јохн А.; Ларавие, Јосепх А.; МцИнтосх, Wиллиам C.; Хеизлер, Маттхеw Т. (17. 7. 2017). „Геологy анд еволутион оф тхе МцДермитт цалдера, нортхерн Невада анд соутхеастерн Орегон, wестерн УСА”. Геоспхере (на језику: енглески). 13 (4): 1066—1112. Бибцоде:2017Геосп..13.1066Х. ИССН 1553-040X. дои:10.1130/ГЕС01454.1Слободан приступ. хдл:20.500.11850/225749Слободан приступ. 
  7. ^ а б в Насх, Ј. Тхомас (2010). „Волцаногениц Ураниум Депоситс: Геологy, Геоцхемицал Процессес, анд Цритериа фор Ресоурце Ассессмент” (ПДФ). УСГС Опен-Филе Репорт 2010-1001. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. стр. 17—22. Приступљено 20. 5. 2021. 
  8. ^ Орр, Елизабетх L.; Орр, Wиллиам Н. (1999). Геологy оф Орегон (5тх изд.). Дубуqуе, Иоwа: Кендалл/Хунт Публисхинг Цомпанy. стр. 93. ИСБН 978-0-7872-6608-0. ОЦЛЦ 42944922. 
  9. ^ „Мерцурy” (ПДФ). Унитед Статес Геологицал Сурвеy. јануар 2012. Приступљено 6. 8. 2015. 
  10. ^ Дахлкамп, Франз Ј. (2010). Ураниум Депоситс оф тхе Wорлд: УСА анд Латин Америца. 2. Спрингер. стр. 282, 290. ИСБН 978-3-540-78559-0. 
  11. ^ Рyтуба, Јамес Ј.; МцКее, Едwин Х. (30. 9. 1984). „Пералкалине асх флоw туффс анд цалдерас оф тхе МцДермитт Волцаниц Фиелд, соутхеаст Орегон анд нортх централ Невада”. Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх. 89 (Б10): 8616—8628. Бибцоде:1984ЈГР....89.8616Р. дои:10.1029/ЈБ089иБ10п08616. 
  12. ^ Борден, Буддy; Харрис, Том (новембар 2017). „Ецономиц анд Фисцал Импацтс Фром Неw Литхиум Мине анд Литхиум Процессинг Оператионс ин Хумболдт Цоунтy, Невада” (ПДФ). Университy оф Невада, Рено. Приступљено 7. 3. 2020. 
  13. ^ Алессио Риццхиарди. „ЕВ баттериес, тхе ларгест литхиум депосит дисцоверед | Ноw тхе wорлд баланце ис цхангинг” (на језику: енглески). 
  14. ^ Брадлеy, Дwигхт C.; Стиллингс, Лиса L.; Јаскула, Бриан W.; Мунк, ЛееАнн; МцЦаулеy, Андреw D. (2017). „Литхиум” (ПДФ). Ур.: Сцхулз, Клаус Ј.; ДеYоунг, Јр., Јохн Х.; Сеал II, Роберт Р.; Брадлеy, Дwигхт C. Цритицал Минерал Ресоурцес оф тхе Унитед Статес—Ецономиц анд Енвиронментал Геологy анд Проспецтс фор Футуре Супплy (Извештај). Профессионал Папер. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. ИССН 2330-7102. дои:10.3133/пп1802КСлободан приступ. 
  15. ^ „Клеините”. Миндат.орг. Худсон Институте оф Минералогy. Приступљено 19. 6. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]