Пређи на садржај

Манометрија високе резолуције

С Википедије, слободне енциклопедије
Ова слика приказује топографију притиска током нормалног гутања, мерену коришћењем 36-каналног система манометрије високе резолуције. Време је на хоризонталној оси, а дужина дуж једњака на вертикалној оси. Величина притиска је кодирана у боји која одговара скали приказаној на дну. Региони високог притиска су означени црвеним крајем спектра, а региони ниског притиска плавим крајем.

Манометрија високе резолуције (енгл. Хигх Ресолутион Манометрy) ХРМ) једна је од дијагностичких и функционалних метода која се користи за процену моторичке функције једњака. Овом методом се мери активност интралуминалног притиска у једњаку помоћу серије блиско распоређених сензора притиска. Да би систем манометрије био класификован као „систем високе резолуције“ за разлику од „конвенционалног система манометрије“, сензори притиска морају бити размакнути на удаљености од највише 1 цм.[1][2]

У овој врсти манометрије користе се две доминантне технологије трансдукције притиска: сензори притиска у чврстом стању и сензори притиска са перфузијом воде.[3][2] Свака од наведених технологија трансдукције притиска има своје инхерентне предности и недостатке. Системи за управљање људским ресурсима такође захтевају напредни рачунарски хардвер и софтвер за чување и анализу података манометрије.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Манометрија високе резолуције која се развила из конвенционалне манометрије, прво је као феномен притиска једњака добјана применом до осам водом перфундираних манометријских катетера. Излазне вредности приказиване су једноставним линијским форматом.

Када је почетком 1990-их, амерички је гастроентеролог Раy Цлоусе почео радити на усавршавању технике, он је аналзирао промене оних дилова једњака који нису били покривени широко размакнутим сензорима, и том приликом дошао до идеје да се линијски налази генериршу и суперпонирају на равну површину. Онда је свака линија дигитализована, а свакој је вредности притиска означен одређеном боја, са спектром плаве и зелене боје у приказу нижих вредности притиска, до топлијих боја које представљају више вредности притиска.[4] Тако је настао приказ ју облику топографска карта у боји притиска једњака.[5]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Уз ендоскопске и радиолошке методе, осовину дијагностике функцијских поремећаја гастроинтестиналног тракта чини манометрија. Ради се о традиционалној методи којом се испитује функционална способност горњег и доњег сфинктера једњака или сфинктера ректума.

Развој ове метод омогућио је пратећи развој информатичке технологије, који је конвенционалну манометрију с почетка 21. века трансформисао у манометрију високе резолуције.[6]

Предности

Техника високе резолуције омогућава:

  • бољу просторно ратликовање свих сегмената гастроинтестиналног тракта,
  • лакшу иницијалну оријентација према свим структурним подјединицама гастроинтестиналног система
  • краће време прегледа, што болеснику увелике олакшава подношљивост процедуре. Манометрија високе резолуције користи две врсте катетера: чврсти и водом-перфундирани (силиконски), у који су уграђени мултипли сензори који имају могућност радијалне детекције сигнала из блиских делова ткива.

Данашња технологија омогућује и инкорпорацију импеданцијских сензора у катетер, заснован на променама отпора у ткиву једњака детектицији суптилне промене у транзиту болуса хране или течности. У манометрији високе резолуције (ХРМ), катетери са сензорима притиска на размаку од 1 до 2 цм се постављају тако да обухватају дужину која се протеже од хипофаринкса до желуца тако да се притисци који се стварају дуж целе дужине једњака могу мерити истовремено. Софистицирани софтвер обрађује излаз ХРМ притиска коришћењем интерполације за генерисање дијаграма топографије притиска једњака (ЕПТ) који представљају покретљивост једњака и функцију сфинктера на бојом кодираним графиконима притисак-простор-време.[7] Анализа ЕПТ дијаграма је олакшана објективним метрикама функције једњака које генерише софтвер за анализу и могу се применити за класификацију појединачних гутања и генерисање дијагнозе покретљивости једњака.

Функционални, односно поремећаји мотилитети једњака према дефинираним параметрима Цхицаго класификације категоришани су у поремећаје с опструкцијом на нивоу езофаго-гастричног споја, велике поремећаје и мале поремећаје перисталтике.[6]

Значај[уреди | уреди извор]

Увођење ове методе, као и редовно ажурирање Чикаго класификације, омогућен је значајан напредак у дијагностици и лечењу све чешћих функцијских поремећаја једњака и клиничких фенотипова моторичких поремећаја једњака.[6]

Индикације[уреди | уреди извор]

ХРМ је индикована код:

  • евалуације доњег сфинктера једњака,
  • искључењу тешке перисталтичке дисфункције тела једњака.
  • дијагностици дисфагије, када треба одвојити фарингеалну од езофагеалне дисфагије.[9]
  • диференцијалној дијагностици болести у прсима,
  • руминације[10] и подригивању (када треба направити разлику између супрагастричног и гастрично подригивања).

Припрема болесника за извођење теста[уреди | уреди извор]

Као и код других ендоскопским тестова и код манометрија високе резолуције, болесник треба доћи наташте – након минимално 6 сати апстиненције од хране, а како би се спречила евентуална аспирација у дисајне путеве садржаја желуца или једњака. Иако сама процедура не представља ризик за пацијента, изузевши бол у носу, могућа блажа назална крварења, суво грло, мучнину или повраћање, са овим симптомима болесника треба упознати.

Стандардни манометријски протокол укључује мерење базалног притиска горњег и доњег сфинктера 30 секунди у мировању, након чега следи десет гутљаја по 5 мл слане воде у лежећем или полулежећем положају. Размак између сваког гутљаја мора бити тридесет секунди, односно до тренутка када је контракција једњака завршена, а притисак се езофаго-гастричног састац вратио на базалну вредност. На основни протокола гутање воде наставља се (зависно од дијагнози) испитивањем функционалне резерве једњака малим волуменом воде током брзог гутања, а потом и већим волуменом воде. Овим се тестовима процјењује резерва моторне функције једњака и инхибиција корпуса једњака великим волуменом воде.[11]

Код болесника код којих постоји сумња на опструкцију излазног дела једњака препоручује се обављање додатног тестирање полукрутом и крутом храном, како би се испитала снага перисталтике и евалуација потенцијалне пресуризације.[11][12] С обзиром на то да једноструки гутљаји воде ретко стимулишу развој симптома, увођење полукруте и круте хране може детектовати клинички важнију дисфункцију једњака како би се на основу тога усмерило даље лечење.[13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бриерлеy, Стуарт; Цоста, Марцелло (2016). Тхе Ентериц Нервоус Сyстем: 30 Yеарс Латер. Спрингер. п. 218. ISBN 9783319275925
  2. ^ а б в Цонклин, Јеффреy; Пиментел, Марк; Соффер, Едy (2009-04-09). Цолор Атлас оф Хигх Ресолутион Манометрy (на језику: енглески). Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-0-387-88295-6. 
  3. ^ Бреденоорд, Алберт Ј.; Смоут, Андрé; Тацк, Јан (2016-01-22). А Гуиде то Гастроинтестинал Мотилитy Дисордерс (на језику: енглески). Спрингер. ИСБН 978-3-319-26938-2. 
  4. ^ Гyаwали ЦП. Хигх ресолутион манометрy: тхе Раy Цлоусе легацy. Неурогастроентерол Мотил 2012;24(Суппл 1):2–4
  5. ^ Цлоусе РЕ, Стаиано А. Топограпхy оф тхе есопхагеал перисталтиц прессуре wаве. Ам Ј Пхyсиол 1991;261(4):Г677–84.
  6. ^ а б в Ладић, А., Јаклин-Кекез, А., Рустемовић, Н. и Крзнарић, Ж. (2021). Манометрија високе резолуције у дијагностици болести једњака. Лијечнички вјесник, 143 (3-4), 113-119.
  7. ^ Цлоусе РЕ, Стаиано А. Топограпхy оф тхе есопхагеал перисталтиц прессуре wаве. Ам Ј Пхyсиол. 1991;261(4 пт 1):Г677–Г684.
  8. ^ Вакил Н, ван Зантен СВ, Кахрилас П, Дент Ј, Јонес Р, Глобал Цонсенсус Гроуп. Тхе Монтреал дефинитион анд цлассифицатион оф гастроесопхагеал рефлуx дисеасе: а глобал евиденце-басед цонсенсус. Ам Ј Гастроентерол 2006;101(8):1900–20.
  9. ^ Декел Р, Пеарсон Т, Wендел C, Де Гармо П, Феннертy МБ, Фасс Р. Ассессмент оф оесопхагеал мотор фунцтион ин патиентс wитх дyспхагиа ор цхест паин – тхе Цлиницал Оутцомес Ресеарцх Инитиативе еxпериенце. Алимент Пхармацол Тхер 2003; 18(11–12):1083–9.
  10. ^ Роммел Н, Тацк Ј, Артс Ј, Цаенепеел П, Биссцхопс Р, Сифрим D. Руминатион ор белцхинг-регургитатион? Дифферентиал диагносис усинг оесопхагеал импеданце-манометрy. Неурогастроентерол Мотил 2010;22(4):е97–104.
  11. ^ а б Саварино Е, де Бортоли Н, Беллини M и сур. Працтице гуиделинес он тхе усе оф есопхагеал манометрy – А ГИСМАД-СИГЕАИГО медицал поситион статемент. Диг Ливер Дис 2016;48 (10):1124–35.
  12. ^ Холленстеин M, Тхwаитес П, Бüтикофер С и сур. Пхарyнгеал сwаллоwинг анд оесопхагеал мотилитy дуринг а солид меал тест: а проспецтиве студy ин хеалтхy волунтеерс анд патиентс wитх мајор мотилитy дисордерс. Ланцет Гастроентерол Хепатол 2017; 2(9):644–53.
  13. ^ Сwеис Р, Анггиансах А, Wонг Т, Брадy Г, Фоx M. Ассессмент оф есопхагеал дyсфунцтион анд сyмптомс дуринг анд афтер а стандардизед тест меал: девелопмент анд цлиницал валидатион оф а неw метходологy утилизинг хигх-ресолутион манометрy. Неурогастроентерол Мотил 2014;26(2):215–28.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Manometrija_visoke_rezolucije&oldid=27448678”