Међународни стандардни књижни број

Из Википедије, слободне енциклопедије
ISBN са 10 и 13 цифара.

Међународни стандардни књижни број (енгл. International Standard Book Number, ISBN) јединствени је идентификатор књига и других омеђених публикација без обзира на медијум (папир, компакт диск...) на којем се објављују. Његова примјена почиње 1966. године, када се почео да употребљава у Великој Британији као SBN (енгл. Standard Book Number - стандардни књижни број), а обухватао је само издаваче са енглеског говорног подручја.[1][2] Седамдесетих година прошлог столећа SBN постаје међународно прихваћен и преименован је у ISBN. 1972. године основана је Међународна агенција за ISBN са сједиштем у Берлину који координише рад националних агенција за ISBN i prati primjenu sistema.[3]

Структура ISBN-а[уреди]

Ознака међународног стандардног књижног броја састоји се од акронима енглеског назива ISBN и тринаест цифара распоређених у пет скупина које су међусобно одвојене цртицом.[4] Прву скупину чини троцифрени префикс, друга је ознака националне, географске или језичке групе, трећа је ознака издавача, четврта означава наслов, а пета је контролни број. „Број цифара у трећој и четвртој скупини овиси о плану издавача, односно броју наслова које издавач намјерава да објави.“

До 1. јануара 2007. године ISBN ознака састојала се од десет цифара распоређених у четири скупине међусобно одвојених размаком или цртицом. Од 1. јануара 2007. ознака међународног стандардног књижног броја промијенила се из десетоцифрене у тринаестоцифрену тако да је десетоцифрена ознака добила троцифрени префикс 978 и нови контролни број. На тај начин међународни стандардни књижњи број у потпуности је усклађен са цртичним кодом EAN-13 (енгл. European Article Numbering - европско нумерисање производа). Издавачи који су се укључили у систем ISBN прије 1. јануара 2007. не смију да користе десетоцифрене ISBN ознаке које су им додијељене прије тог датума, већ их морају прерачунати у тринаестоцифрене ISBN ознаке уз помоћ претварача доступног на званичној презентацији ISBN.[5]

Како се издавач укључује у систем ISBN[уреди]

Сваки издавач који жели да се укључи у ISBN систем треба најприје да испуни упитник, који се преузима у националној агенцији за ISBN, и да приложи план издавача. На темељу тога издавач заузима одговарајуће мјесто у систему ISBN. Укључењем у систем ISBN подаци о издавачу објављују се у међународном именику издавача (енгл. Publishers' International. ISBN Directory), који једном годишње издаје Међународна агенција за ISBN.

Зашто ISBN?[уреди]

Увођење међународног стандардног књижног броја резултат је пораста издавачке продукције у цијеломе свијету али и потребе да сви облици пословања с књигом (увоз-извоз, обрада поруџбина, евиденција претпоруџбина, маркетинг, библиографски опис, сви облици међународне размјене књига, инвентура, службе складиштења итд.) буду ажурирани и рачунарски читљиви, тј. погодни за аутоматску обраду података.

Референце[уреди]

  1. Гордон Фостерс оригинал 1966 репорт цан бе фоунд ат Информатицсдевелопментинституте.нет
  2. History Проверите вредност параметра |url= (помоћ), . ISBN.орг 
  3. ИСО 2108:1978 (ПДФ), ИСО 
  4. ТЦ 46/СЦ 9, Фреqуентлy Аскед Qуестионс абоут тхе неw. ISBN стандард фром ИСО, ЦА: ЛАЦ‐БАЦ 
  5. Званична презентација ISBN-a

Vidi još[уреди]