Меконијални илеус
| Меконијални илеусс | |
|---|---|
 Радиографија перитонитиса изазваног меконијалним илеусом | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | педијатрија, дечја хирургија |
Меконијални илеус је најчешћа интестинална опструкција код новорођенчета, узрокована згуснутим меконијумом или првом столицом новорођенчета у терминалном илеуму. Према подацима из литературе у око 95% случајева основни узрок овог обољења је цистична фиброза.[1] Бболест се наслеђује аутозомно рецесивно и карактерише се ненормалном секрецијом свих егзокриних жлезди.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Меконијални илеус се јавља у 9—33% свих случајева неонаталне интестиналне опструкције и као прва манифестација болести код 16—20% болесника са цистичном фиброзом.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
У основи овог илеуса је најчешће цистична фиброза — аутозомно рецесивно обољење код кога постоји поремећај у продукцији нормалних секрета и екскрета у организму, посебно у плућима, панкреасу и дигестивном тракту и карактерише се постојањем веома густе, хипервискозне слузи, абнормалног електролитног састава, сниженог садржаја воде и изузетно високе концентрације протеина. Настао у наведеним условима, меконијални илеус је изазван изузетно густим меконијум који се формира још у материци мајке и у облику је чврстих, фасетираних, меконијалних перли које:
- опструира средњи и терминални илеум,
- узрокујући проксималну дилатацију црева,
- задебљање зида црева и
- конгестију.
Дистално од опструкције изостаје пасажа меконијума кроз танко црево.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клиничком сликом доминира класичан тријас симптома:
- 1. Прогресивна абдоминална дистензија
- 2. Изостанак меконијалне столице
- 3. Билозно повраћање.
Дистензија трбуха може узроковати респираторни дистрес, а пратећа инфекције, развој меконијалног перитонитиса са знацима: едема и еритема трбушног зида, дистензије и палпаторне осетљивости трбуха.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
- Пренатална
Прва дијагноза се може поставити пренаталном ултразвучном дијагностиком, када налаз унутартрбушних хиперехогених маса може указати на могући меконијални илеус (згуснути меконијум). Ове масе са дилатираним цревним вијугама и одсуством жучне кесе могу побудити сумњу да се ради о цистичној фибрози. У том случају је потребно урадити неопходне тестове и ДНК анализу феталних узорака, како би се ова сумња проверила.[3]
- Постнатална
На нативној радиографији трбуха, постнатално, у око 70% случајева некомпликованог меконијалног илеуса могу се видети дилатиране вијуге проксималног црева. Хидроаеричне сенке због вискозног меконијума обично изостају, а виде се мехурићи гаса, помешани са згуснутим меконијумом, као пена од сапунице (Неухаусеров знак).
Радиографски знаци компликованог меконијалног илеуса могу бити различити. Најчешће у форми разбацаних, мрљастих калцификација, које се постнатално виде на нативној радиографији трбуха, и тада указују на интраутерину интестиналну перфорацију и меконијални перитонитис.[4]
Јасна опструкција и велика интраабдоминална маса са калцификацијама по ободу указују на постојање псеудоцистичне формације. Иригографијом се констатује постојање микроколона и то није метода избора за дијагностику меконијалног илеуса.
Терапија[уреди | уреди извор]
- Конзервативна
Лечење некомпликованих форми меконијалног илеуса може бити неоперативно или конзервативно, коришћењем хиперосмоларних клизми, са додатком Н-ацетил-цистеина за разлагање згуснутог меконијума у лаганој инфузији, под контролом рендгена, да не би дошло до перфорације.
Уколико се након клизми отклоне знаци опструкције, може се започети са исхраном након 48 часа, уз обавезно додавање панкреасних ензима.
- Хируршка
Уколико конзервативна терапија нема очекивани ефеката, као и у случајевима компликованог меконијалног илеуса, лечење је хируршко. Постоји неколико хируршких техника (најчешће коришћене су технике по Микулицзу, Бисхоп-Коопу и Сантуллију), које се своде на најмању могућу ресекцију црева и формирање ентеростомије кроз коју ће бити могућа постоперативна иригација. У наредном акту планира се затварање стоме и цревна анастомоза.
Компликације[уреди | уреди извор]
Најчешће компликације кош меконијаког илеуса су:
- волвулус,
- атрезије црева,
- некроза црева,
- перфорација црева,
- меконијумски перитонитиса и
- псеудоцисте.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Прогноза меконијалног илеуса је добра, нарочито ако није компликована инфекцијом (перитонитисом) и тада преживљавање новорођенчади износи око 90%.
Прогноза меконијалног илеуса удружена са цистичном фиброзом је знатно лошија.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
- ^ Андрассy Р, Ниргиотис Ј: Мецониум дисеасе оф инфанцy: мецониум илеус, мецониум плуг сyндроме, анд мецониум перитонитис. Педиатриц Сургерy 1990; 331–40
- ^ Dirkes, K; Crombleholme, TM; Craigo, SD; Latchaw, LA; Jacir, NN; Harris, BH; D'Alton, ME (July 1995). "The natural history of meconium peritonitis diagnosed in utero". Journal of pediatric surgery. 30 (7): 979–82.
- ^ Tseng JJ, Chou MM, Ho ES (June 2003). "Meconium peritonitis in utero: prenatal sonographic findings and clinical implications". J Chin Med Assoc. 66 (6): 355–9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Шта је меконијални илеус? — www.симптоми.рс
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
