Пређи на садржај

Милорад Рогановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Рогановић
Милорад Рогановић
Лични подаци
Датум рођења1951.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ

Милорад Рогановић (Београд, 1951) београдски је новинар, тв водитељ и дипломирани професор социологије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милорад Рогановић (Роган) је рођен 1951. године у Београду. Основну и средњу школу завршава у истом граду, где 1977. дипломира на групи за филозофију и социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Новинарством почиње да се бави 1975. у омладинским редакцијама листова »Младост«, »Омладинске новине« и »Студент«. У редакцију прве радио-станице ван система радио-дифузије Србије – Студио Б долази почетком 1977. Од новинара сарадника, уредника у редакцији, уредника редакције до места главног и одговорног уредника прави каријеру професионалца и независног новинара. Од почетка 1989. заменик је генералног менаџера и програмски директор Студија Б (редакције која већ тог тренутка располаже са три радијска програма, први - двадесетчетворочасовни информативни програм, други – етномузика и информације, и трећи – дванаест сати класичне музике).

Од 1989. поред Генералног директора Студија Б Драгана Којадиновица, један је од оснивача и власника прве независне телевизијске станице у Источној Европи, НТВ Студио Б, која је 28. марта 1990. после само сат емитовања упадом полиције угушена. Неколико месеци потом у новембру исте године, креће НТВ Студио Б, упркос свим отпорима Милошевићевог режима. У то доба ова телевизија је најцитиранија информативна редакција у европским медијима. Милорад Рогановић и у то доба обавља функцију програмског директора радија и телевизије и заменика генералног директора Драгана Којадиновица. Маја 1995. постаје генерални менаџер и главни и одговорни уредник свих програма радија и телевизије. По наређењу Слободана Милошевића 1996. полиција упада у Студио Б растура редакцију, смењује руководство и у то доба приватну компанију НТВ Студио Б претвара у државно предузеће, што је Студио Б и дан данас.

У међувремену је три пута, како су се мењале власти у Србији и Београду био избациван с посла и поново се враћао. До 2010. је био на функцији главног уредника Радио Индекса. Тренутно води Случај Б на Студију Б.[1]

Завршио курсеве менаџмента радија и ТВ у Солуну и Лондону. Учествовао на специјалистичким семинарима о локалној и приватној телевизији у Лидскеслу, Солуну. Учесник специјалистичких семинара о улози и утицају Савета Европе у Стразбуру. Гост информативног центра владе САД 1994. месец и по дана студијски обилазио разне делове САД. Краћи студијски боравци у Француској, Немачкој, Великој Британији и сл.

Аутор је серије радијских и телевизијских интервјуа са највишим југословенским и страним државницима. Добитник је највиших новинарских награда у компанији и у Србији (награда »Светозар Марковић«, Удружења новинара Србије, за извештавање и праћење догађаја из Румунске револуције, за време пада режима Николаје Чаушескуа), новинар који је за последњих петнаест година интервјуисан и цитиран у неколико десетина светских магазина (Вашингтон пост, Њујорк тајмс, Јоширо шимбун...). Сматра се једним од највећих независних новинара у Србији последњих десет година. Члан је Удружења новинара Србије (УНС), Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф Јоурналистс) са седиштем у Бриселу и Удружења Европских Новинара Србије (УЕНС).[2]

Милорад Рогановић сматра се једним од стручњака за етику јавно изговорене речи, кодекс новинарске професије и локалне медије. Сарадник је Центра за либерално-демократске студије (ЦЛДС) у Београду, и један од аутора пројекта »Етика јавне речи у политици и новинарству«.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сајт радио емисије "Случај Б". Архивирано из оригинала 30. 04. 2012. г. Приступљено 03. 02. 2012. 
  2. ^ „Сајт УЕНС-а”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2012. г. Приступљено 03. 04. 2012.