Мизар (звезда)

Алкор и Мизар у сазвежђу Велики медвед

Мизар или Зета Урсае Мајорис (други називи: Зета УМа, ζ Урсае Мајорис, ζ УМа) је звезда у сазвежђу Велики медвед, а такође припада и астеризму Велика кола. Мизар је вишеструка звезда и има још 5 пратилаца. Овај шестоструки систем се заправо састоји од четвороструког система којем припада звезда Мизар, и двојне звезде Алкор.

Спецификације

Мизар је систем од четири звезде, односно две спектроскопски двојне звезде. Мизарова привидна магнитуда износи 2,23 и звезда спада у спектралну класу А по Харвардској спектралној класификацији. Алкор (80 Урсае Мајорис) је привидне магнитуде 3,99 и такође спада у спектралну класу А. Ове две звезде су бели џинови са високом температурном на површини (реда величине 10⁵ К).

Заједно, Алкор и Мизар су познати као "јахач и коњ" и спомињу се у разним митологијама.

Често се поставља питање да ли су Алкор и Мизар два одвојена система која се само на небеској сфери виде заједно, или заиста чине шестоструки систем. Примећено је да се заједно крећу, приближно истом брзином и у истом смеру, што би значило да су можда гравитационо везани. До 2009. није било познато да је и Алкор вишеструка звезда и да се састоји из компоненти Алкор А и Алкор Б. Новија истраживања савременом опремом показала су да су Алкор и Мизар удаљени једни од других 0,5 до 1,5 астрономских јединица и највероватније орбитирају око заједничког центра масе.

Цео шестроструки систем налази се 83 светлосних година од Земље. Сматра се да су све звезде у систему истог порекла и да су исте старости.

Провера оштрине вида

Више старих цивилизација, укључујући и арапску одакле имена Мизар и Алкор потичу, користили су ове две звезде за проверу вида. По старим арапским списима, само они са најоштријим видом могли су да виде и Алкор и Мизар, а они са лошим или просечним видом видели су само Мизар. Пошто су магнитуде за ове две зведе 2,33 за Алкор и 2,23 за Мизар, обе звезде су веома добро видљиве и особа са просечним видом могла би лако да их види. Зато неки научници сматрају да две звезде које се спомињу у списима нису Мизар и Алкор, већ Мизар и мање видљива звезда која се на небеској сфери налази извеђу Алкора и Мизара али не припада њиховом систему.

Мапа сазвежђа Велики медвед

Историја

У индијској култури Алкор и Мизар су познати као Васиста и Арундати и симболизују брак. У јапанској митологији сматрало се да ако особа нема довољно оштар вид да уочи Алкор, умреће до краја године. Арапи су ове звезде звали "јахач и коњ" и служиле су за проверу вида. Алкор су звали Ал Кавар (у преводу значи "бледа звезда"). Персијски писари записивали су да је Алкор било јако тешко уочити и да је зато служио за проверу вида. Данас Алкор није тежак за уочити, па зато научници сматрају да су се списи односили или на другу звезду, или се привидно на небеској сфери Алкор удаљио од Мизара. Сматра се да старим грцима звезда Алкор уопчте није била позната и не постоје записи о њој. Пронађена је само једна прича, која говори да је Алкор некада био део седам сестара (Звездано јато Плејаде) али се одвојио и постао Алопекс (у преводу "лисица", а на латинском Еqуес Стеллула). У немачкој историји Алкор и Мизар звани су Коњ (Мизар, као сјајнија звезда) и јахач (Алкор, као блеђа звезда). У Енглеској су ове две звезде биле познате као Џек (Мизар) и његов коњ (Алкор).

Више компоненти Мизара откривено је тек са појавом прецизних инструмената и спектроскопије. А о претпоставци да Алкор и Мизар чине један систем први пут се говорило у Италији. Сматра се да је претпоставку први поставио Бенедето Кастели, астроном из доба ренесансе. Ђовани Ричоли, познати италијански астроном, 1650. године сложио се са Кастелијем.

Године 1889. са појавом спектроскопије доказано је да је Мизар двојна звезда од стране Пикеринга и Ени Канон. То је била прва спектроскопски двојна звезда икада забележена. Обе звезде у Мизар систему, Мизар А и Б, сјајније су од Сунца 35 пута и спадају у спектралну класу А. Једна око друге обилазе сваких 20 дана 12 сати и 55 минута. Касније је доказано да је и сам Мизар Б спектроскопски двојна звезда и да са својим пратиоцем обилази око центра масе сваких 6 месеци. 107 година након ових отрића, 1996. године, Мизаров систем је фотографисан оптичким интерферометром а на снимку су се виделе 4 звезде, односно 6 ако се броје Алкор и његов пратилац (патуљаста звезда спектралне класе M).

Извори

• Прва спектроскопски двојна звезда заправо има 6 компоненти
• Мизар и Алкор на старс.астро.иллиноис.еду
• Мизар А у СИМБАД бази података
• Топ 100 астрономских објеката-Алкор и Мизар Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2014) na backyard-astro.com