Морске птице

С Википедије, слободне енциклопедије

Морске птице јесу група великог броја врста птица прилагођених животу у морском екосистему. Готово три четвртине Земљине површине прекривено је морем. Океан је једнако богат храном као и копно, тако да не изненађује да птице дају предност овом извору хране. Међутим, отворено море може бити негостољубиво место за птице, а постоји само неколико безбедних места за гнежђење. Да би могле да преживе и да би могле да се гнезде, морске птице морају да буду веома добро прилагођене, па због тога свега око 300 врста птица од укупно 8.700, зависи од мора.[1]

Морске птице нису посебна група. Неколико породица се током еволуције прилагодило животу на мору.[1]

Галебови[уреди | уреди извор]

Речни галеб

Галебови су нарочито успешна породица. Многи имају користи од људи; неки једу наше смеће, а неки се гнезде на нашим зградама. Галебови могу да се виде и по неколи, километара даље од обале, док су се неке врсте прилагодиле животу на копну.[1]

Поморници[уреди | уреди извор]

Поморници су прави птичији „гусари". Сродници су галебова, а хране се тако што прате друге морске птице, онда их јуре све док ове не испусте уловљену рибу.[1]

Чигре[уреди | уреди извор]

Чигре су такође сродници галебова. Овој породици припадају неки заиста невероватни путници, као што је арктичка чигра, која се сели са Арктика на Антарктик и назад, сваке године. Чигре се углавном хране рибом и због тога нису толико успешне као галебови.

Арктичке чигре селе се од Арктика до Анктарктика, и назад, сваке године. Ово је раздаљина од 17.600 км, у једном правцу.[1]

Албатроси и зовоји[уреди | уреди извор]

Током ветровитог времена албатроси могу да лете сатима, а да ни једном замахну крилима. Међутим, када је време мирно они имају великих потешкоћа да своје трешко тело подигну у ваздух.

Други океански путници су албатроси и зовоји. По необичном облику њиховог кљуна ова група је добила назив „цевоноске". Цев је заправо увећана птичија ноздрва, а улога јој је у одређивању правца ваздуха који треба пратити, или да би птица намирисла копно или храну.[1]

Корморани, блуне и фрегате[уреди | уреди извор]

Још једна група морских птица обухвата корморане, блуне и фрегате. Њихови начини налажења хране се разликују, од драматичног зарањања обичне блуне главом надоле с висине од 15 m до отимања којим се користе фрегате, а које јуре и пљачкају друге морске птице.[1]

Пингвини[уреди | уреди извор]

Магеланов пингвин

Пингвини су такође морске птице. Свих 16 врста живи јужно од екватора. Они су нелетачице, али зато пливају и роне да би уловили рибу и друге морске животиње.[1]

Њорке и зовоји[уреди | уреди извор]

Сви чланови породице њорки живе северно од екватора. Оне личе на пингвине, али за разлику од њих, њорке могу да лете. Зовој такође припада овој породици. Као и пингвини, и њорке пливају, роне и хране се рибом. Многе њорке се гнезде у огромним групама на морским литицамама. Пре него што одрасту, млади ће напустити своје литице и нестати на мору током зиме. Велика њорка је припадала овој породици све док и последња није убијена 1844. године.

Обични зовој прстенован у Велсу, пронађен је у Бразилу 16 дана касније. Најмања брзина којом је летео морала је бити 740 км/х.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Оxфорд школска енциклопедија. Београд: Књига-комерц. 2008. ИСБН 978-86-7712-198-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]