Птице

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Птице (филм).
птице
Историја групе: касна Јура - данас
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
класа: Aves
Linnaeus, 1758
редови

видети у тексту чланка

Екологија таксона

Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.

Карактеристике птица[уреди]

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

  • Све птице имају перје.
  • Свака птица има кљун.
  • Све птице се излегу из јајета.

Распрострањење птица[уреди]

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Занимљивости[уреди]

  • Највећа птица летачица је албатрос.Уједно и распон крила албатроса је највећи,износи 3m од врха једног,до врха другог крила.
  • Кондор не лети,него лебди.
  • Гуска је прва птица припитомљена од стране човека.
  • Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропсту.
  • Птица која најбрже лети је сиви соко.
  • Папагај је једна од најређих светских птица.
  • Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm.
  • Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег.Тешко је око 1 900 грама.Да би се скувало потребно је два сата,а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања.
  • Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg.
  • Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица.

Морфологија и анатомија птица[уреди]

Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста
За више информација погледајте чланак Морфологија и анатомија птица.

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Редови птица[уреди]

За више информација погледајте чланак Класификација птица.

Птице певачице[уреди]

Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган.Овај ред обухвата више од половине свих птица.Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена,раскошна и лепа гнезда.Међусобно се разликују по начину живота.

Грабљивице[уреди]

Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака.

Референце[уреди]

  1. Weir J, Schulter D. 2007. The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315(5818): 1574-1576
  2. Brooke M. 2004. Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press: Oxford, UK. ISBN 0-19-850125-0
  3. Schreiber EA, Burger J. 2001. Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-9882-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteriformes · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes