Мусковит

С Википедије, слободне енциклопедије
Мусковит
Мусковит са албитом
Опште информације
КатегоријаСиликатни минерал Филосиликат
ФормулаКАл2(АлСи3О10)(Ф,ОХ)2
Струнц класификација09.ЕЦ.15
Дана класификација71.02.02а.01
Кристалне системеМоноклинични (2/м), просторна група C 2/м
Спаце гроуп2/м – призматична
Унит целла = 5.199 Å, б = 9.027 Å, ц = 20.106 Å, β = 95.78°; З = 4
Идентификација
БојаБео, сив, сребрнкаст
Кристални хабитусмасиван
Ближњењеобично до [310], ретко до {001}
ЦепљивостПерфектан на {001}
ПреломРазне
ЧврстинаЕластичан
Тврдоћа по Мосу2–2.5 паралелна до {001}
4 десни угао до {001}
СјајностСтакласт, свиласт, бисераст
ОгребБео
Провидносттранспарентан до транслусентног
Специфична тежина2.76–3
Оптичке особинеБиаксијалан (-)
Индекс преламањанα = 1.552–1.576
нβ = 1.582–1.615
нγ = 1.587–1.618
Двојно преламањеδ = 0.035 – 0.042
Плеохроизамслаб кад је обојен
Дисперзијар > в wеак
Ултравиолетна флуоресценцијаБез

Мусковит (бели лискун) спада у групу лискуна.[1][2][3] То је хидратисани алумосиликат калијума.

Он има следећу хемијску формулу: (KAl2(AlSi3O10)(OH)2). Безбојан је, провидан и сјајан минерал. Одличан је електро изолатор. У дебљим кристалима је бледо-жућкасте боје. Необично је отпоран према атмосферском трошењу и киселинама.

Због своје отпорности редовно улази у хемијски непромењеном саставу, само физички уситњен, у песковима и земљишту. То значи да је, поред још неких, реликтан минерал. Метаморфозом, у процесу хидратације, прелази у хидромусковит, а затим у глинене минерале из групе илита.

Ситнолистичави агрегат мусковита познат је као серицит.

Референце[уреди | уреди извор]